Male boginje – velika briga

Ove zime je, posle dugo vremena, jednom našem detetu postavljena dijagnoza SSPE. Iza te skraćenice krije se progresivna skleroza svih moždanih struktura, stručno rečeno subakutni sklerozirajući panencefalitis. Taj fizički i mentalno opustošujući poremećaj specifična je pozna posledica malih boginja. Javlja se više godina – obično 7–10 – posle malih boginja sa učestalošću od oko jedan na 10.000. Ako male boginje pogode dete u ranom uzrastu, a posebno odojče, kao što je sada kod nas bio slučaj, rizik pojave SSPE je dvostruko veći. Zaražavanje u prvoj godini života, pre vremena za vakcinaciju, istovremeno je znak da majka nije imala zaštitna antitela koja bi prenela na plod.

U mnogoljudnoj SAD, sa oko 340 miliona stanovnika – gde je vakcinacija protiv malih boginja i još 14-15 bolesti obavezna, ali se u pojedinim saveznim državama tolerišu verska i slična izuzeća – dijagnoza SSPE postavlja se 3-4 puta godišnje. U Federaciji BiH, desetak godina posle rata, bilo je 14 dokumentovanih slučajeva SSPE. To je posledica ratnih godina, kada je vakcinacija obavljana nepotpuno (da je sasvim izostala, SSPE bi bio još mnogo češći).

Značaj malih boginja ne iscrpljuje se, međutim, u nastanku te teške, ali retke komplikacije. U razvijenom svetu, gde je malo neuhranjenosti i ostalih prognostički nepovoljnih činilaca, svako peto (negde i svako treće) obolelo dete završi u bolnici, skoro svako deseto dobije upalu srednjeg uva sa mogućim trajnim oštećenjem sluha ili proliv, a svako dvadeseto bude pogođeno upalom pluća. Mnogo je gore što svaki 1000. bolesnik završi sa upalom mozga, često sa trajnim fizičkim ili mentalnim oštećenjima i što isto toliko ili nešto više – 0,1–0,3 odsto – obolelih ne preživi ovu „laku” zarazu. U poslednjoj našoj velikoj epidemiji, 2018. godine, umrlo je 15 od oko 6.000 ili 0,25 odsto svih registrovanih bolesnika.

Dodatne nevolje sa malim boginjama su što je to najlakše prenosiva zaraza i što više od drugih akutnih infekcija (izuzimaju se, dakle, hronična stanja kao što je sida) ostavlja organizam u stanju smanjene otpornosti (stručno rečeno, anergije). Otuda dete nekada ne odnese sama ta bolest, već bakterijske i druge infekcije koje se na nju lako nadovežu. Stolećima su te činjenice stoički prihvatane kao neminovnost, a mnoga pisana svedočanstva iz daleke prošlosti ukazivala su da su male boginje u nekim epidemijama dostizale smrtnost karakterističnu za variolu.

Situacija se izmenila pronalaskom vakcine protiv malih boginja pre više od šest decenija. Vakcina je bezbedna i toliko efektivna – dve doze pružaju doživotnu zaštitu – da se kao izgledno rešenje nametnulo iskorenjenje ove zaraze u svetskim razmerama. Teoretski, to bi bio relativno jednostavan poduhvat, bar u poređenju sa ranije uspešno ostvarenim trajnim oslobađanjem čovečanstva od variole, dostignutom vakcinom čija je zaštitna moć zvanično trajala samo tri godine.

Kritičan za uspeh iskorenjenja je obuhvat vakcinacijom od makar 95 odsto. Nažalost, u Srbiji je 2017. taj procenat dostigao samo 65 odsto, pa je kazna došla već sledeće godine sa više hiljada obolelih. Odmah je obuhvat skočio na impozantnih 98 odsto, ali je 2021. pao na 68 odsto. Jedan razlog tome je obuzetost pandemijom kovida 19, a drugi je zlotvorska aktivnost antivakcinaša. Računa se da je zbog protekle pandemije 60 miliona dece u svetu ostalo nevakcinisano. Posledice nekada uslede skoro trenutno: u 41 evropskoj državi 2022. je zabeležen 941 bolesnik od malih boginja, a naredne godine bilo ih je – 42.200.

Antivakcinaši imaju različite motive za svoj štetočinski rad. Na Zapadu su se mnogi obogatili nudeći, umesto vakcina, svoj „čudesni” lek ili način života. Kod nas su lukrativni motivi manje zastupljeni i to po pravilu indirektno, skretanjem pažnje na sopstvenu „posebnost”. Mnogo je češći fenomen balkanskog barbarogenija, po tipu „ja sam najpametniji, ti univerziteti i medicinske akademije nisu mi ni do kolena”.

Ostavimo po strani šta takva nekritičnost govori o mentalnom stanju njenih zagovornika, pa se zadržimo na teorijama zavere kao osnovi tog otužnog i nastranog mesijanstva. U poslednje vreme sve češće se za navodnu zlonamernost optužuje Svetska zdravstvena organizacija, jer se zalaže za eliminaciju malih boginja vakcinacijom. Na nemost nailazi logičan argument da tom organizacijom upravljaju 193 ministra zdravlja zemalja članica. Oni joj određuju politiku i strategiju delovanja. Zašto bi naša delegacija, koja je u Ženevi redovno prisutna kada se odlučuje, radila protiv interesa sopstvene zemlje?

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista