Jundang jezero u novom zlatnozelenom izdanju

Dok sam posmatrao penzionere kako plešu na mesečini prošle nedelje, na obali jezera Jundang, čudio sam se koliko se jezero promenilo od kada sam ga prvi put video. Jundang je 1988. godine toliko neprijatno mirisao da bih stegao vlažnu krpu preko nosa kad god bih prolazio tuda, mada sam, kad god je bilo moguće, izbegavao da uopšte prođem tom rutom.

Britanski konzul Ksjamena iz 19. veka se čudio što je „baštensko ostrvo” imalo 174 vrste ptica, ali su do osamdesetih godina prošlog veka riba i račići Jundang jezera uginuli, pa su i ptice odletele.

Nikada nisam mogao da zamislim da će do 1992. godine jezero Jundang imati trku čamaca zmajeva, a 1994. godine njegov program čišćenja će postati demonstraciono mesto Programa UN za razvoj „Regionalnog programa za prevenciju i upravljanje zagađenjem mora na istoku Azijskog mora”.

Što je još više zapanjujuće, 2002. godine imao sam čast da predstavljam Ksjamen u Štutgartu, Nemačka, gde je Jundang jezero osvojilo zlato na međunarodnom takmičenju za zajednice pogodne za život. Posle mog tridesetominutnog izlaganja, jedan od šest međunarodnih sudija mi je rekao: „Nismo imali pojma da Kina ima ovakve gradove. Ksjamen je ubedljivo vodeći na listi”.

Ksjamen se nije zaustavio na tome. Dve godine kasnije, Ksjamen je bio jedini grad koji je dobio počasnu nagradu Ujedinjenih nacija za Habitat 2004 – i od tada je ovaj grad nastavio da dokazuje da razvoj ne mora da žrtvuje ozelenjavanje.

Današnji Jundang predstavlja Ksjamenova „zelena pluća”, kulturno i komercijalno srce Ksjamena, kao i mesto mnogih korporativnih sedišta i najskupljih stanova za diplomate i poslovne ljude. Kinezi i stranci se okupljaju u Jundangu kako bi proslavili praznike, uživali u vodenim događajima kao što su međunarodne trke čamaca, ili kako bi obišli zelene staze Jundanga i pijuckali minan čaj u živopisnim paviljonima. Noću, Jundang oživljava, muzičke fontane plešu uz klasičnu muziku, dok očaravajuće jezero odražava horizont isklesan od svetla u boji neonske Aurore Borealis.

Jezero Jundang je dokaz da rast i ozelenjavanje mogu biti održivo uravnoteženi, ali nas takođe podseća da su najbolji ciljevi i planovi uzaludni ako grad nema vođu koji može da inspiriše i osnaži ljude da pretvore snove u stvarnost. Ksjamen je takvog vođu dobio 15. juna 1985. godine kada je pristigao mladi Si Đinping.

Pre toga Jundang jezero je bilo poznato po istoimenoj luci. Međutim, projekti melioracije sedamdesetih su je izolovali od mora. Voda je stagnirala, a ispusti iz preko 100 fabrika, kao i kanalizacija, pretvorili su istorijsku luku u otrovnu jamu.

Nakon uspostavljanja posebne ekonomske zone Ksjamen 1980. godine, grad se fokusirao na ekonomski razvoj, ali mu je ostalo malo resursa za upravljanje životnom sredinom.

Si Đinping, koji je tada bio na funkciji izvršnog zamenika gradonačelnika Ksjamena, 1988. godine vodio je formulaciju strategije za ekonomski i društveni razvoj Ksjamena od 1985. do 2000. godine koja je uključivala mere za zaštitu životne sredine. Sazvan je poseban sastanak o jačanju sveobuhvatnog tretmana jezera Jundang, 30. marta 1988. godine, na kojem su planirani detaljni koraci:

Prvo – donositi i sprovoditi zakone. Ksjamen je zabranio ispuštanje zagađujućih materija u jezera kako bi zatvorio ili preselio preko 100 preduzeća koja zagađuju i kako bi izgradio bolja postrojenja za preradu otpadnih voda.

Drugo – bagerom odstraniti zagađeni mulj. Jaružanje je obično poslednje sredstvo jer može uništiti krhke ekosisteme, ali Jundang je već bio mrtav te je bilo potrebno izvaditi otrov kako bi jezero dobilo nadu za novi život.

Treće – izgraditi zaštitne kapije na nasipima kako bi se udahnuo život reci tako što će primati vodu u vreme plime i isušivati je za vreme oseke. Godine 1987. u jezeru Jundang je bila koncentracija amonijačnog azota od 39,4 mg po litru – 10 puta veća od tri ili četiri mg po litru za koju se veruje da je toksična za morski život. Do 2022. godine je broj pao na 0,076 mg po litru.

Četiri – ponovo zasaditi mangrove. Od 1999. godine hiljade ljudi radilo je na ponovnom zasađivanju različitih vrsta mangrova, „zelenih pluća okeana”, koji su nekada cvetali na Jundangu i koji su tako neophodni za zdrav morski ekosistem.

Pet – ulepšati životnu sredinu. Ulepšavanje jezera Jundang i ostatka Ksjamena više se nego isplatilo jer se povećao priliv ljudi i kompanija iz ostatka Kine i inostranstva koji traže priliku da napreduju dok uživaju u lepom okruženju „Baštenog ostrva”. Kao što mi je rekla jedna australijska poslovna žena: „Nekada sam većinu svog posla obavljala u Šangaju i Gvangdžou, ali zahvaljujući modernom transportu i komunikaciji, mogu da budem podjednako uspešna u Ksjamenu dok živim u tako božanstvenom okruženju”.

Sredinom devedesetih, bivši gradonačelnik Ksjamena i partijski sekretar Hong Jongši mi je rekao: „Ksjamen neće biti kao one zemlje koje žrtvuju svoje okruženje da bi se brzo razvijale, a zatim koriste svoje bogatstvo kako bi obnovile ekosistem. Ksjamen će se zeleneti čak i dok rastemo”.

Gradonačelnik Hong je predvodio Ksjamen inicijative kao što je ta da bude prvi grad koji je izdavao dnevne izveštaje o kvalitetu vazduha, te zasadio hiljade stabala manga koja ulepšavaju grad, istovremeno obezbeđujući prihod za dalje ozelenjavanje. Ksjamen je posvetio najmanje 2% svog BDP-a za životnu sredinu, svi novi projekti su morali da imaju procenu uticaja na životnu sredinu, a samo jedan glas protiv bio je dovoljan da se to zaustavi. Botanička bašta Ksjamen bila je prva kineska bašta sa ISO autentifikacijom, ostrvo Gulangju je bilo prvi kineski administrativni okrug sa ISO overom. Ksjamen planira zelenu budućnost održavajući zelene kurseve obuke i zelene letnje kampove od vrtića do fakulteta.

Ksjamen je takođe inspirisao i druge gradove. Na Zelenom sajmu 2001. koji je sponzorisao Ksjamen, preko 100 gradonačelnika iz cele Kine potpisalo je „Zelenu deklaraciju”, a gradovi poput Fudžijanskog Čangtaja su se unapredili ugledavši se na Ksjamen.

Čangtaj je danas poznat kao „kajakaška prestonica Kine”, ali kada sam ga prvi put video devedesetih, reka je bila crna i smrdljiva kao jezero Jundang. Ipak, uprkos ekonomskim izazovima relativno siromašnog okruga, sledili su primer Ksjamena te su zaustavili visoko profitabilnu eksploataciju kamena i zatvorili fabrike koje zagađuju. Čelnik okruga mi je rekao: „Nije lako stegnuti kaiš kada si već tako mršav, ali moramo imati dugoročni plan. Kompanije sada hrle u Čangtaj gde mogu napredovati u prelepom okruženju”.

Danas turisti iz Kine i inostranstva putuju u Ksjamen da uživaju u njegovoj bogatoj kulturi i prelepom okruženju, a ja samo treba da izađem na svoja vrata kako bih cenio svoj dom na ostrvu. Ksjamen je mnogo posebniji za mene nego za turiste jer se sećam odlično kako je bilo osamdesetih, tako da sam iz prve ruke bio svedok promena. Naravno, takav duh ravnoteže i harmonije sa prirodom nije ništa novo u Kini.

Otkako je Laozi rekao „Čovečanstvo prati prirodu” pre više od 2.000 godina, Kinezi su tražili harmoniju, ne samo jedni sa drugima već i sa okruženjem koje omogućava život. I kao što je Ju Veliki naučio pre nekih 4.000 godina kada je skrenuo moćnu Žutu reku umesto da je pokušao da pregradi, ključ održivog uspeha je rad sa prirodom, a ne protiv nje.

Nadam se da će više gradova u Kini i inostranstvu učiti iz istorije Kine i primera Ksjamena. Takođe se nadam da će svet poslušati upozorenje da se „pravo blago” nikada ne sme zameniti za bilo koje drugo „lažno blago” koje može naneti štetu životnoj sredini.

Doprineo Vilijam Braun, profesor u Školi menadžmenta Univerziteta Ksjamen