Muzej Nikole Tesle biće u bivšoj Vapinoj fabrici hartije

Nekadašnja fabrika hartije Milana Vape u Bulevaru vojvode Mišića 10, između mosta „Gazela” i Beogradskog sajma, biće nova adresa Muzeja Nikole Tesle, saznaje „Politika”. To znači da je država odustala od preseljenja Tesline zaostavštine iz Krunske ulice u Termoelektranu „Snaga i svetlost” na Dorćolu iako je pre četiri godine Vlada Srbije Teslinom muzeju dodelila prava korišćenja bez naknade na objektu, kulturnom dobru, u svojini države u ulici Dunavski kej. Čak je u pripremi bio i međunarodni konkurs za studiju izvodljivosti i idejno rešenje kako bi objekat nekadašnje termoelektrane „Snaga i svetlost” bio pretvoren u Muzej Nikole Tesle, što su za naš list potvrdili u Ministarstvu za javna ulaganja početkom ove godine. Potom je usledilo predstavljanje projekta „Srbija 2027 – Skok u budućnost” kada je rečeno da su dve lokacije viđene za premeštanje muzeja – i ona na Dorćolu, ali i neka u Beogradu na vodi.

Dilemu je pre dva dana rešila ministarka kulture Maja Gojković u intervjuu za NIN rekavši da je Muzej Nikole Tesle najvažniji projekat koji je Ministarstvo kulture predložilo da uđe u „Srbija 2027” „jer zaslužuje bolji prostor u kojem će moći da se izloži čitava postavka onog što muzej poseduje, a sada je veliki deo materijala u podrumu”.

– Vlada je donela odluku da novi prostor muzeja bude na jednom od poteza Beograda na vodi, ka Sajmu, i radi se projektni zadatak – istakla je Gojkovićeva, ali nije precizirala koji bi to objekat mogao da bude.

Zasad je nepoznato na osnovu čega je procenjeno da je zgrada fabrike Milana Vape, poznatija kao objekat „Jugošpeda”, bolje rešenje od „Snage i svetlosti”. Ako to zdanje, takođe spomenik kulture, koje je prema planskom dokumentu po kojem je skrojen Beograd na vodi moralo da se sačuva a ne ruši, zaista bude pretvoreno u novi dom jednog od najposećenijih srpskih muzeja, saobraćajno će biti pristupačnije od „Snage i svetlosti”. Jer, osim što je u blizini auto-puta i važnih gradskih saobraćajnica i na trasi je metroa, do njega će se lakše stizati i sa novobeogradske strane budućim pešačko-biciklističkim mostom u šta bi trebalo da se transformiše stari železnički most preko Save.

Na prvi pogled se čini da oko nekadašnje fabrike čuvenog industrijalca i dobrotvora ima više slobodnog prostora nego na dorćolskoj adresi. I njena spoljašnjost je u boljem stanju od „Snage i svetlosti” što je vidljivo i golim okom. Za razliku od objekta na Dunavu, zdanje u Beogradu na vodi od oko 4.000 kvadratnih metara biće u senci stometarskih kula koje treba da se zidaju u njegovom komšiluku. Budući da se Beograd na vodi širi na stotine hektara i da će zauzeti i prostor Beogradskog sajma koji treba da bude preseljen u Surčinsko polje gde se gradi novi sajamski kompleks za specijalizovanu međunarodnu izložbu Ekspo 2027, nema sumnje da će Muzej Nikole Tesle kada bude preseljen biti još jedna atrakcija stambeno-poslovnog kompleksa od nacionalnog značaja.

Taj deo grada na desnoj obali Save već jednom, 2019. godine, bio je u igri za sedište Teslinog muzeja – on je zbog skučenog prostora u Krunskoj ulici trebalo da bude izmešten u zgradu bivše Glavne železničke stanice koja je zakatančena 2018. Tesla je tada imao i konkurente koji su pretendovali na zdanje na Savskom trgu – muzej srednjovekovne Srbije i Istorijski muzej Srbije.

Pre četiri godine odlukom vlade zgrada na Dorćolu dodeljuje se muzeju sa Vračara, a Istorijskom muzeju Srbije zgrada nekadašnje Glavne železničke stanice. Te 2020. vlada je osnivačka prava Muzeja Nikole Tesle prenela sa Grada Beograda na Republiku Srbiju.

Selidba Muzeja Nikole Tesle, ali samo na papiru, počela je pre sedam godina kada je Vlada Srbije formirala radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu u „Snazi i svetlosti”.

I ko bi sada smeo da se kladi da je odluka o selidbi Teslinog muzeja u Beograd na vodi, u bivšu Vapinu fabriku kartona, posle svega konačna?

Zdanje sagrađeno pre 100 godina

Fabriku hartije u današnjem Bulevaru vojvode Mišića 10 industrijalac Milan Vapa podigao je između 1921. do 1924. godine. Projekat fabričke zgrade i postrojenja uradio je arhitekta Karl Haniš, dok je nadzor nad zidanjem vodio inženjer Vladimir Bilinski. U prostranoj fabričkoj zgradi nalazila su se odeljenja namenjena proizvodnji i skladištenju hartije, biro vlasnika, kuhinja i trpezarija, radnička ambulanta i sobe za odmor. U vreme kada je sagrađena spadala je u red velikih i modernih fabrika za koju su strani stručnjaci govorili da se može uporediti sa sličnim fabrikama hartije u razvijenim evropskim zemljama. Kao prva fabrika namenski građena za industrijsku proizvodnju papira, pune tri decenije bila je i jedina fabrika te vrste u Srbiji. Danas je to jedan od najočuvanijih i najznačajnijih objekata industrijske arhitekture u Beogradu i Srbiji. Pre sedam godina upisana je registar kulturnih dobara.

Vapa je pre nego što je sazidao fabriku hartije na desnoj obali Save 1910. kupio kuću na Kosančićevom vencu i tu otvorio fabriku za preradu hartije i izradu trgovačkih knjiga. Nju je desetak godina kasnije prodao Ministarstvu prosvete koje je u kuću smestilo Narodnu biblioteku. Ona je srušena u bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, a grad i država nikako da se dogovore na koji način će temelji biblioteke na Kosančiću biti preuređeni – kao memorijal bez prevelikih graditeljskih zahvata za koji projekat postoji ili će tu biti sagrađen novi objekat, isti kao Narodna biblioteka koja je uništena pre 79 godina.