Trutovi

U našoj narodnoj tradiciji još se zadržao davni običaj da se mladenci pre prve bračne noći zaslade medom i orasima. Kažu: valja se, da brak bude srećan i plodonosan, sa mnogo dečice.

Sudeći po negativnoj demografskoj tendenciji u Srbiji, sa verovanjem u ovaj običaj nešto, ipak, nije u redu već duže vreme. Razvoda je sve više (u Novom Sadu, recimo, njihov broj znatno nadmašuje broj venčanja), a dece sve manje. Ne vredi ni što novosadski gradonačelnik sa tri potomka daje lični primer borbi protiv „bele kuge”.

Dok traju polemike da li su se to mladoženje olenjile ili je ekonomska kriza učinila svoje, eto novog belaja.

Upravo ovih dana „Politika” je obelodanila da je Savez pčelarskih organizacija Srbije proglasio ove godine elementarnu nepogodu u celoj državi, jer je prinos meda od Horgoša do Vranja smanjen za neverovatnih 70 odsto.

Ne, nisu krive pčele, tradicionalne radilice. Jer, stručnjaci kažu da je u periodu kada je trebalo da se odgaje takozvane dugoživeće zimske pčele, zbog poremećaja vegetacije, ponestalo kvalitetne hrane, pa su se pčele razmnožile kao kratkoživeće i ubrzo poumirale, ne stigavši da ispune „godišnji plan”.

Trutovi se, po navici, nisu mnogo pretrgli. A, izgleda, ni nadležni.

Iz Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva pčelarima je stiglo tek objašnjenje da ove godine nisu u mogućnosti da im priteknu u pomoć, uz obećanje da će nešto novca za njih odvojiti naredne godine. Uzgred, druge države u tranziciji u okruženju, i bez elementarne nepogode, pomažu pčelarima adekvatnim subvencijama po košnici.

Pčelari su na vreme stavili do znanja da ovo više nije pitanje koliko će štetu pretrpeti proizvođači meda, već je briga za pčelarstvo neophodna da bi se održala biološka ravnoteža. Jer. bez ravnomernog oprašivanja poljoprivrednih i drugih kultura, za šta su „zadužene” pčele, prinosi hrane, i pored primene vrhunske agrotehnike, mogu biti više nego prepolovljeni. Suočavanje farmera u SAD sa takvom nepogodom, takođe, nedvosmisleno opominje.

U Vojvodini poremećaj biološke ravnoteže zbog izumiranja pčela može biti najpogubniji upravo zbog intenzivnosti uzgajanja ratarskih kultura na ovom području. Ali, Lale se ne daju, Sose pogotovo, pa celu stvar preokrenuli na šalu.

Navalila Sosa, prepričavaju paori, da odu na vašar i kupe tele, a Lali to ne beše pravo, pa krenuše karucama pored njemu poznatog pčelinjaka, verujući da će je pčele izujedati i odvratiti od pazara. Međutim, pčele umesto na Sosu, navališe na Lalu i to baš kada zastade da obavi „malu potrebu”. Ujedoše ga na nezgodnom mestu koje brzo oteknu, Lala kuka, a Sosa oseti priliku i preporuči mu „terapiju”. Ali, Lala se brzo umori od „bračne dužnosti”, pa podviknu Sosi: „Pusti to, ženo, ajmo na vašar da kupimo tele”.

„Ama, trute jedan, pusti sad tele, nego kupuj pčele”, neočekivano se predomisli Sosa.

Ali, valjda se nadležni neće osloniti samo na Sosu...