Serije su zakon

U ove dane kada se Radio-televizija Srbije naveliko seća svoje prošlosti, a povodom pola veka postojanja, najpominjanije ime je Radivoje – Lola Đukić, a najcitiraniji programi su igrane serije s njegovim potpisom – zbog kojih su se „praznile ulice naših gradova”, a punili stanovi retkih porodica koje su posedovale televizor. Bila je to pionirska televizijska delatnost koja je donosila najveći prestiž Kući, najširu popularnost akterima, najnepomućenije zadovoljstvo publici. Uz sva programska, žanrovska, tematska obogaćenja tokom proteklih pet decenija, uz neporecivi trud oko sveobuhvatnosti ponude za različite uzraste i ukuse publike, u istoriji RTS-a dramski serijski program ostaje ono što je produkcijski, istina, bilo najzahtevnije, ali što je najbrže privlačilo i najlakše pridobijalo masovno gledalište.

Mnogobrojna podsećanja upriličena povodom ovog jubileja, učestane reprize s manje ili više davnim datumima proizvodnje, pokazuju da znatan deo naslova iz tog dramskog trezora poseduje vrednosti za dugo trajanje, da ponešto, gledano s distance, deluje još bolje, da ima ostvarenja koja su postala neopoziv deo kulturne baštine, da se preko njih televizija kao medij uvrstila u nacionalni stvaralački korpus koji produkuje ostavštinu za budućnost.

No sva ta lepa zaostavština ne bi bila dovoljna da obeleži jubilaru sezonu s obzirom na prirodu televizije kao nezaustavljive pokretne trake koja stalno traži sve novo i novo. Zato najbolji poklon koji je Televizija, na sopstveni rođendan, mogla da smisli kao dar svom gledalištu predstavljaju upravo nove dramske serije. Ove jeseni jedna drugu stiže, a biće ih, po najavama, do kraja godine, još.

Famozni piplmetar – jer televizija nažalost nema, kao nekad, drugačije, neposrednije i manje mehaničke vidove komunikacije s „potrošačima” – svima njima meri tzv. rejting koji je u međuvremenu postao zakon nad zakonima za domaće televizije, pa i za RTS kao javni RTV servis Srbije. To što su sve tekuće serije, kako RTS ponosno objavljuje, rekordno gledane valja, dakle, uzeti kao još jednu potvrdu omiljenosti vrste.

Ali početni uspeh serije „Moj rođak sa sela” mora se pripisati i ukupnim kvalitetima ove TV priče koja se sačuvala stereotipa i otrcanih klišea u bavljenju savremenim selom, nagovestila produbljeniji dramski zaplet, ponudila humor bez vulgarnosti, likove van šablona, a nadasve selo bez primitivizma. Scenarista Radoslav Pavlović životom na selu bavi se s ozbiljnošću, bez podsmeha likovima, njihovom izgledu ili jeziku. S istim smislom u koncepciji ga prati reditelj Marko Marinković, a fotografija Nebojše Bašića, podržana muzikom Dragana Ilića, već od prve daje smisao replici fascinantnog Tanasija Uzunovića: „Lep je ovaj naš kraj!”

I Šumadija. I Srbija.