Nuklearna energija je najčistiji vid energije

Modularni reaktori su jeftiniji, generišu manje radioaktivnog otpada, efikasniji su, mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu. Zauzimaju deset puta manju površinu od nuklearke, što znači i da su jeftiniji za izgradnju i mogu se postaviti u izolovanim područjima koja nisu gusto naseljenaNakon autodestruktivnog černobiljskog moratorijuma nuklearna nauka i tehnologija je izgubila na značaju i zaboravljena. Revitalizacijom postojećih kadrova, obukom mladih, saradnjom sa našim stručnjacima iz inostranstva, kao i njihovim povratkom započeće veoma brzo nova nuklearna era u Srbiji. Epicentar tog znanja i matica okupljanja biće Institut za Nuklearne nauke „Vinča”, kaže za „Politiku” dr Slavko Dimović iz ovog instituta.

Šta bi značilo potencijalno uvođenje većeg broja malih modularnih reaktora za upotrebu nuklearne energije? Možete li običnim jezikom za ljude koji nisu stručnjaci iz te oblasti objasniti šta su oni zapravo?

Modularni reaktori nisu osmo tehnološko svetsko čudo i njihova preteča su kompaktni nuklearni reaktori koji su se koristili najviše u Rusiji, za nosače aviona, podmornice i ledolomce. Još 2019. godine puštena je čuvena plutajuća elektrana „Akademik Lomonosov”, koja je zamenila nuklearnu elektranu „Bilibino” u Čukotskoj oblasti na dalekom istoku Rusije. Oni su manje snage od klasičnog reaktora i mogu da se pakuju, to znači da se prema rastu potrebe za energijom povećava i njihova snaga. Pored toga, u pogonu su praktičniji. Možete isključiti jedan modul ako vam je potrebna manja snaga ili da uključite neki u rezervi, ako želite da snaga poraste. Modularni reaktori su jeftiniji, generišu manje radioaktivnog otpada, efikasniji su, mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu. Oni zauzimaju deset puta manju površinu od nuklearke, što znači i da su jeftiniji za izgradnju. A ono što je takođe bitno jeste da se umiruje i javnost, jer se oni mogu postaviti u izolovanim područjima koja nisu gusto naseljena. Modularni reaktori su svakako bezbedniji, jer za hlađenje njihovog jezgra nisu potrebna eksterna napajanja električnom energijom pomoću specijalnih generatora.

Šta bi to potencijalno značilo za energetsku budućnost Srbije?

Zahvaljujući hrabroj, smeloj i vizionarskoj politici predsednika države i vlade naše zemlje, nuklearni san postaje realnost. Nuklearna renesansa daruje sigurnu energetsku budućnost Srbije, ali i ukupni naučno-tehnološki napredak. Energetska bezbednost jedne države je ključ njenog suvereniteta.

Beograd je često među gradovima sa najzagađenijim vazduhom, a navodni krivci za to su, između ostalog, termoelektrane na ugalj. Kako bi korišćenje nuklearne energije uticalo na zagađenje?

To je najčistiji vid energije. Nema emisije ugljen-dioksida u atmosferi, niti efekta staklene bašte. Ispravljajući naše greške ostavljamo zdravu planetu svojim potomcima. Beograđani neće imati utisak da su se teleportovali u Nju Delhi, a naša deca se neće rađati sa respiratornim oboljenjima.

Kakvi su bezbednosni rizici, gde bi se odlagao nuklearni otpad i koliko je on opasan?

Jedina mana primene nuklearne energije je generisanje radioaktivnog otpada. On je veoma male zapremine, ali nakon adekvatnog fizičkog i hemijskog tretiranja, a tu mislim na kondicioniranje, soldifikaciju i pakovanje, može se bezbedno odložiti. Projektovanje lokacije, tehnologije za izgradnju nuklearne elektrane, ugrađivanje modularnih reaktora, pa tako i trajno odlagalište biće predmet naučno-stručne studije u kojoj bi najveći nacionalni institut na Balkanu, Institut za nuklearne nauke „Vinča”, trebalo da ima ključnu ulogu.