Ispitivanjem glasa leče bolesno srce

Kragujevac – Bioinženjering je povezao dve tradicionalne naučne discipline – biologiju i matematiku, a prve korake na ovom polju kod nas je načinio kragujevački profesor mašinstva akademik Miloš Kojić, koji je pre dvadeset godina u Kragujevcu, uz pomoć tadašnje lokalne vlasti, osnovao Centar za bioinženjering. Iz ovog pionirskog poduhvata nastao je današnji Institut za informacione tehnologije. Ova prestižna naučna ustanova najmlađa je članica Univerziteta u Kragujevcu, a osnovana je 2019. godine.

Na Institutu za informacione tehnologije zaposlen je i Marko Živanović, jedan iz plejade vrhunskih hemičara kragujevačkog Prirodno-matematičkog fakulteta, čiji su profesori otvorili vrata Kragujevačkom univerzitetu ka prestižnoj Šangajskoj listi 500 najboljih univerziteta sveta. Pošto je na čuvenom češkom Univerzitetu Masarik u Brnu, kao prvi stipendista Južnomoravske regije, stekao doktorat iz molekularne biologije, mladi Živanović se vratio u rodni Kragujevac. Zajedno sa svojim kolegama, on danas učestvuju u brojnim ispitivanjima čiji se rezultati objavljuju u najpoznatijim naučnim časopisima.

– Nekada su nauke bile strogo podeljene, posebno hemija, posebno biologija, posebno matematika. Poslednjih nekoliko decenije, pogotovo od početka ovog veka, te nauke su počele značajno da se prepliću. Tako smo mi hemičari i biolozi počeli da radimo zajedno sa inženjerima i informatičarima koji koriste veštačku inteligenciju. Sa podacima iz naših eksperimenata oni prave matematičke formule koje nam precizno govore kako se ponašaju ljudske ćelije. Tako smo prošle godine, na osnovu četiri hiljade bioloških eksperimenata, proračunali kako citostatici deluju na ćelije kancera, što sve može da bude od koristi i lekarima i pacijentima – objašnjava Marko Živanović.

Kragujevački bioinženjeri trenutno su okupljeni oko nacionalnog projekta „Intelhart”, koji kroz program „Prizma” sa 200.000 evra finansira Fond za nauku. Nosilac projekta je kragujevački Fakultet inženjerskih nauka na kome radi i Tijana Geroski, docent na predmetu veštačka inteligencija. Projekat je počeo ovog januara, a trajaće tri godine.

– U projektu učestvuju i lekari, a trenutno smo u početnoj etapi kada se prikupljaju podaci o pacijentima. Naš zadatak je da na osnovu kliničkih studija napravimo matematičke algoritme koji će lekarima pomoći da ustanove precizniju dijagnozu i utvrde koliko je neki pacijent u riziku od srčane slabosti. Prikupljamo podatke iz istorije bolesti, a prvi put ispitujemo i ljudski glas, kao jedan od parametara koji nam može biti od koristi. Ne bavimo se sadržajem govora, nego proveravamo intenzitet glasa, visinu i prekide u govoru, na osnovu kojih možemo da utvrdimo u kakvom je stanju srce određenog pacijenta. Naše formule mogu biti od koristi i kod propisivanja terapije – kaže Geroski.

Institut za informacione tehnologije, zajedno sa Fakultetom medicinskih nauka čiji su profesori presudno uticali na visok rejting Kragujevačkog univerziteta, uskoro će se preseliti u novi moderan objekat centara izvrsnosti u koji je država uložila 18 miliona evra. U tom objektu nalaziće se i centar sa prvom nacionalnom bankom matičnih ćelija, što će kragujevačkim istraživačima omogućiti još kvalitetniji rad, pa i bolje rezultate na međunarodnom nivou.