Ljubav preko plota

Mašina priča o žirafi koja sa zebrom razmenjuje nežnost preko ograde podstakla nas je da posetimo Zoološki vrt „Palić”, udaljen šest kilometara od Subotice, a pet od autoputa E-75. Protekle godine je pored cvetnog pauna, koji se nalazi na ulazu u ovo carstvo životinja, prodefilovalo 160.000 ljudi. Prostom računicom dođe se do podatka da je svakodnevno vrtom šetalo 438 posetilaca, koji su imali priliku da vide oko 70 vrsta životinja: razne ptice, nekoliko vrsta majmuna, krupne sisare, ali i egzotične životinje poput zmija i tarantula. Ovde su za mališane uređeni igralište i dečiji zoo-vrt, gde mogu maziti mladunce, dok se roditelji odmaraju na nekoj od klupa, u restoranu ili bifeu. Brojne table odaju mnoštvo zanimljivosti, počev od informacije da je vrt osnovan 1949. godine, pa do podataka o životinjama i upozorenja o pravilima ponašanja.

Zoološki vrt „Palić“, inače vlasništvo opštine Subotica, prostire se na površini od 20 hektara. Za posetioce je uređeno 10 hektara, a na preostalom delu se proizvodi hrana za biljojede, deo zauzima šumski pojas oko vrta, a tu su i plastenici i staklenici u kojima se godišnje proizvede do 40.000 jednogodišnjeg cveća za potrebe parka. Višak, zasađen u saksije, prodaje se kao suvenir Zoo-vrta.

(/slika2)Posetioci ove neobične oaze imaju priliku da vide ne samo različite vrste životinja, već i kako izgledaju njihova prirodna staništa. Vodilo se računa – po ugledu na zoološki vrt u Hanoveru – da se gde god je moguće izbegnu žica, rešetke i kavezi. Životinje „čuva“ strah, kao što je slučaj sa grupom majmuna kapucinera koji ne znaju da plivaju, a okruženi su jezercem s lokvanjima. Međutim, za majmune lemure koji su dobri i plivači i skakači – barijera je morala biti potpuna.

Prostranstvo, koje krdu goveda omogućava osećaj slobode, ograđeno je zidom koji ne mogu preskočiti, iako je nizak. Vodilo se računa o potrebama date vrste: da li više voli svetlost ili mrak, vodu ili drveće, da li je društvena. Tako da svaka od oko 700 jedinki ima udoban smeštaj. Najbolja potvrda da su se stanovnici vrta odomaćili jesu brojne prinove. Elend antilopa, koja i ovde kao i u Africi živi u čoporu, i to na povećem prostoru, donela je na svet već treće tele. 

– Neke od prinova ostaju u Zoološkom vrtu, a one koje ne možemo da zadržimo prodamo ili razmenimo sa drugim vrtovima – rekla nam je Mirjana Alapović, stručni saradnik u Zoo-vrtu. Prošle godine je, kaže, meče polarnog medveda udomljeno u Mađarskoj, i za njega su dobili foku, porodicu lemura i ženku dvogrbe kamile! – Beli meda je na ceni jer se jako teško razmnožava i redak je. A nama je ovo već treće meče za četiri godine. Bez obzira na to što žive u starom objektu, mužjak i ženka se vole – sa smeškom primećuje Mirjana.

Da bi šetnja stazom, dugom oko dva kilometra, koja zna da potraje i po nekoliko sati, bila prijatna, u Zoološkom vrtu je i botanički deo sa 270 vrsta drveća i žbunja. Ponosni su ovde na himalajski bor, libanski kedar, džinovsku sekvoju, Pančićevu omoriku, tisu, kesten, kedar... U blizini volijera sa šimpanzama su i tri hrasta lužnjaka, stara preko 130 godina, pod zaštitom države kao spomenici prirode. Parkovski prostor obogaćuju mnogobrojno cveće, jezerca, vodoskoci i fontane.

Da svima bude kao u rajskim vrtovima, brine 26 zaposlenih, mahom stručnjaka: veterinara, biologa, inžinjera hortikulture... koji ugađaju stanovnicima Zoološkog vrta baš kao i posetiocima. Zato i ne čudi što deca odavde odlaze uplakana: „Tata, još neću kući, rekli su da mogu da jašem ponija!“, bile su reči devojčice koja roditeljima nije mogla da oprosti što su joj uskratili zadovoljstvo koje je uračunato u cenu ulaznice svakog mališana.

(/slika3)Pored životinja čiji se život odvija pred očima posetilaca kao da su u „kući velikog brata“, Zoološki vrt ima i odeljenje za povređene zverčice kao što su zečevi, srne, sove, lisice i kunice, koje ovde nađu utočište dok se ne oporave, a onda se vraćaju u prirodu. Mnoge su ovamo poslali sa carine (trenutno 50 kornjača iz Grčke), sprečivši tako krijumčare da ih ilegalno iznesu iz zemlje.

Pod pokroviteljstvom vlade i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i kulturu, organizovani su kampovi za decu iz dijaspore. Pored škole za osnovce „čuvare prirode“, ovde se održavaju predavanja za srednjoškolce i studente. Dolaze i deca iz susedne Mađarske – letos ih je, recimo, bilo 2.000 iz Segedina, u razmeni sa vršnjacima iz Subotice – da, kao Maša, posmatraju ljubav žirafe i zebre. Pod uslovom da se ljubomorna žirafa ne pobuni kad vidi svog izabranika u blizini susetke zebre.