Vilijem Voker, za šaku dolara

Vilijam Voker, američki diplomata i obaveštajac u penziji, spreman da gazi preko leševa, plaćenik koji za šaku dolara režira naručena krvoprolića, boravio je, posle „slučaja Račak”, više puta na prostoru Kosmeta. Dolazio je, bogato nagrađen od šiptarskog lobija u SAD i kosmetskih Albanaca, da se naruga Srbiji i Srbima i podseti ih na vreme kada je gnusnim lažnim izjavama satanizovao Srbe pripisujući im nepočinjene zločine nad kosmetskim Albancima.

Gnusne laži koje je kao čelnik misije verifikatora OEBS-a na Kosmetu izrekao o navodnim srpskim zločinima u selu Račak, bile su, u stvari, deo prljavog scenarija Klintonove administracije kojim je trebalo opravdati planiranu agresiju NATO-a na Srbiju. Zajedno sa svojim nalogodavcima, Vilijam Voker snosi jednu od najvećih odgovornosti za nedužne žrtve i širom Srbije razorenih porodičnih domova, škola, bolnica, mostova i mnogih drugih objekata. Prirodno je, stoga, što su njegove laži izazvale kod naših ljudi buru negodovanja i što kod svih Srba slovi za jednog od glavnih krivaca za zločine koje je NATO počinio tokom tromesečne agresije.

Negodovanja protiv agresije i laži Vilijama Vokera izražavana su na razne načine. Pored demonstracija, peticija humanitarnih, političkih, društvenih i drugih organizacija i udruženja, oglašavali su se i pojedinci putem pisama i putem medija. Nažalost, u očima svetske javnosti Srbi su u zapadnim medijima i dalje predstavljani kao izvršioci mučkih zločina nad civilnim stanovništvom, mada je kasnije zvanično utvrđeno da su sve žrtve u selu Račak bili naoružani pripadnici terorističke OVK, usmrćeni tokom borbenih okršaja sa srpskom vojskom i pripadnicima policije.

Otkrivanjem statue Vilijama Vokera u selu Račak, prilikom njegove posete Kosmetu februara meseca 2019. godine, kosmetski Albanci, predvođeni Hašimom Tačijem, nastojali su da i na taj način podastru svetskoj javnosti neistine o zbivanjima u tom selu. Malo je u Srbiji, nažalost, podsećanja na reagovanja putem kojih se, kod nas i u svetu, demantuju laži o stvarnim zbivanjima koja utemeljeno razobličavaju laži Vokera, rukovodeće garniture kosmetskih Albanaca i propagandne kuhinje Bele kuće i Pentagona. Prilikom ponovnog dolaska Vilijema Vokera na Kosmet, više se govorilo o podizanju spomenika beščašća u Račku, nego o nekadašnjim stvarnim zbivanjima na tom prostoru. A moralo bi daleko veća pažnja da se posveti obaveštavanju domaće i inostrane javnosti o stvarnim događanjima koje su pratile bezočne laži, stavljenih u službu nečasnih priprema za zversko bombardovanje Srbije 1999. godine.

Pridružujući se brojnim protestima i osudama navedenih laži Vilijema Vokera, autor ovih redova mu je, neposredno posle „slučaja Račak”, uputio otvoreno pismo koje je emitovano preko novinske agencije Tanjug i objavljeno u „Borbi” 19. marta 1999. godine. Evo sadržaja tog pisma na koje je izostao bilo kakav odgovor:

– Poštovani gospodine Voker, iako ni kao čovek ni kao navodni diplomata ne zaslužujete nikakvo poštovanje, taj atribut uz Vaše ime stavljam isključivo iz uvažavanja čina koji sam u jugoslovenskoj, baš kao i Vi u američkoj vojsci, nosio punih četrdeset godina. Prilikom Vašeg dolaska u našu zemlju na čelu misije verifikatora OEBS-a, očekivao sam, kao i većina mojih sunarodnika, da ćete, kako bi trebalo da priliči bivšem vojniku i visokom oficiru, časno, pošteno i, iznad svega, objektivno obavljati dužnost zbog koje ste potegli put preko okeana. Ali Vi ste, to je danas kristalno jasno, došli da biste se kao poslušnik i plaćenik stavili u službu politike razbijanja Srbije i Jugoslavije i satanizacije Srba kao naroda. Vi ne sudite dostojanstvom, savešću i čašću oficirskog zvanja, koje je u dva svetska rata podiglo ugled SAD kao nikada do tada, već programiranom odiozom prema zemlji i ljudima koje su neljudi, Vaši nalogodavci, stavili na sramni spisak za odstrel neposlušnih zemalja i naroda. A ti nalogodavci, Vi to vrlo dobro znate, pripadaju školi koja je u Koreji, Vijetnamu, Granadi, Salvadoru, Nikaragvi, Laosu, Kambodži, Bosni, Iraku, Libiji, a evo sada i Srbiji, pokušavala, sa više ili manje uspeha, da ognjem i mačem, raketama i bombama, disciplinuje pojedine narode i „usreći” ih samo Vama shvatljivom i prihvatljivom demokratijom.

Da srcem i dušom pripadate toj školi, potvrdili ste bezočno lažnom interpretacijom događaja u selu Račak, izmišljajući nepostojeći masakr kako biste skrenuli pažnju sa gnusnih ubistava i kidnapovanja koja su tih i prethodnih dana činili Vaši pitomci i štićenici iz redova albanskih terorista. Zar Vas to ne podseća na informativno-propagandne poruke iz Vijetnama i drugih zemalja gde ste ubice golorukih ljudi, žena i dece promovisali u nacionalne heroje, a nedužne žrtve u pripadnike terorističkih bandi. Za ta nedela niste zaboravili, nadam se, Vašu zemlju osuđivala je i sopstvena i celokupna svetska javnost.

Sada kada je skinut veo sa „masakra” u selu Račak, kada čak i Vama naklonjena ekipa finskih patologa nije smogla snage da potvrdi laži o masakru, Vi i dalje poslušnički, u skladu sa dobijenim zadatkom i plaćeničkim mentalitetom, bitišete u zemlji čije gostoprimstvo ničim ne zaslužujete. Posle zvaničnih obdukcionih nalaza poginulih terorista, svaki častan čovek, što Vi svakako niste, podneo bi neopozivu ostavku i dostojanstveno se vratio tamo odakle je došao. Vi, na žalost i nesreću srpskog naroda, koji Vam je inače opravdano otkazao gostoprimstvo, i dalje, poput uljeza, ostajete da nagrizate njegovo tkivo i sve više i više rušite mostove generacijama učvršćivanog prijateljstva, saradnje i ratnog savezništva Srba i Amerikanaca.

Na kraju, gospodine Voker, nekoliko reči o prirodi i genetskom sklopu srpskog naroda, jer to za Vas očigledno predstavlja nedokučivu tajnu. Istorija je odavno zabeležila, a to ovde i deca predškolskog uzrasta znaju, da se pretnjama i ultimatima, putem kojih se demonstrira i arogantno ističu sila i vojnička superiornost, Srbima nikada nije mogla nametnuti volja tuđina. Svakome kome je stalo do uzajamnog iskrenog prijateljstva, svakoga ko je sa njima želeo da ravnopravno sarađuje, Srbi su dočekivali raširenih ruku – hlebom i solju. Prema tlačiteljima su se uvek odnosili na isti način: bespoštednom borbom za očuvanje pradedovskih ognjišta, nacionalnog identiteta i slobode koju cene iznad svega. Tako će, budite sigurni, postupiti i u slučaju svake buduće eventualne agresije, bez obzira od koga i sa koje strane bude dolazila.

Pukovnik u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista