Odesa na meti Rusa, a zanima i Legiju stranaca

Tamni oblaci nadvili su se nad crnomorskom lukom Odesom. Grad opevan u mnogim romanima i pesmama pretvoren je silom prilika u metu dve suprotstavljene vojske: jedne koju predvode NATO i Evropska unija, i druge koja je pod kontrolom Moskve. Postoji tu i treća vojska – ukrajinska, kojom komanduje vlast u Kijevu sa predsednikom Volodimirom Zelenskim na čelu, ali u sadašnjim dešavanjima ona se malo šta pita. Osim da se podmetne kao „potrošni materijal”.

Rat u Ukrajini dospeo je do trenutka kada se odlučuje da li će Evropa, posebno njen zapadni deo, ostati ono što je bio u proteklih nekoliko desetina godina, praktično od ustanovljavanja Evropske zajednice za ugalj i čelik (1951) i potonje Evropske ekonomske zajednice (1957). Ali i kako će u narednim decenijama izgledati i delovati SAD, kakav će uticaj imati vašingtonska administracija na Stari kontinent. Pa i šire.

A u tom haosu granice se stalno pomeraju. Prevashodno ka zapadu i jugu. Odesa, kao ključna tačka u ovom delu Crnog mora, a od 2000. godine slobodna luka i slobodna ekonomska zona na period od 25 godina, ispostavila se kao strateški izuzetno važna. Ne samo sa vojnog već i sa trgovačkog stanovišta. Odavde se pomorski putevi pružaju praktično ka svim stranama sveta. Ne čudi stoga uveliko rasprostranjeno mišljenje da bi sudbina grada mogla da igra i jednu od ključnih uloga u okončanju ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Naravno, mnogo toga zavisiće od dešavanja u susednoj Moldaviji, pa i samoj Rumuniji kao članici zapadne vojne alijanse. „U svakom slučaju, tokom naredne godine predstoji nam slanje nekolicine naših momaka u Odesu”, preneo je nedavno „Mond” izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona. A reč je o nekih 1.500 pripadnika francuske Legije stranaca proteranih nedavno iz Afrike. Njihovo sledeće baziranje biće ili u Rumuniji ili u Moldaviji, prenosi štampa.

Jedan od interesenata svakako je i Velika Britanija koja u Odesi već ima svoju vojnu bazu u kojoj se sklapaju borbene bespilotne letilice i šalju na front. Prema ruskim izvorima, ovamo često zalaze pripadnici britanskih vojnih službi i činovnici, dok je prvi čovek Odese redovan gost u Londonu.

Neizbežan „začin” svemu daju Amerikanci koji će do 19. aprila „obučavati” vojsku susedne Moldavije kako da se suprotstavi eventualnom agresoru sa istoka. Ipak, mnogi su ubeđeni da je sve pomenuto samo u funkciji pretvaranja rumunskih oružanih snaga u „proksi” armiju SAD za napad na Odesu. Slično već viđenom u drugim delovima Ukrajine.

Kako god bilo, da bi zapadna vojska mogla iz Moldavije da pređe u Ukrajinu morala bi prethodno da okupira Pridnjestrovlje i Gaugaziju. S obzirom na brojnost ruskog življa u ovim krajevima pomenuti sled događaja sigurno bi bio uvod u građanski rat. Čelnicima NATO takav razvoj događaja svakako nije strana opcija, ali sve je nekako previše blizu ukrajinskog bojišta gde glavnu reč ipak vode Rusi. A tu vrstu direktnog sukoba Alijansa sebi teško da može da dozvoli. Sve bi se ubrzo pretvorilo u novi veliki rat na evropskim prostorima.

U međuvremenu bespilotne letilice, isporučene Ukrajini od strane saveznika, redovno poleću iz Odeske oblasti. Za uzvrat, ovamo doleću ruske rakete i uništavaju infrastrukturu, logističke centre, vojne proizvodne pogone, pa i komandne punktove NATO-a... Kako na sve gledaju žitelji crnomorskog regiona kao da nikoga ne interesuje.

Jasno je i da sve prisutnije nezadovoljstvo među članicama NATO-a utiče na dešavanja u Ukrajini. Strah od širenja sukoba pomešan je sa strahom od mogućih mobilizacija. Sem toga, evropska svakodnevica sve je neveselija, standard poljuljan, pa i vera u one koji vode igru. Kako će se sve pomenuto odraziti na predstojeće izbore ostaje da se vidi.

Svega toga su svesni i u Moskvi. Tamo računaju jednako na političke nesuglasice među Evropljanima, kao i na nedovoljan ljudski potencijal armija na zapadu. Stalni pozivi Volodimiru Zelenskom da se okrene mirovnim pregovorima sve ubrzanije dopiru do ušiju prosečnih Ukrajinaca. A to svakako ima odjeka i među onim ukrajinskim komšijama koje još uvek nisu načisto kome da se okrenu: zapadu, istoku ili sebi samima. U takve svakako treba ubrojati Moldaviju i Rumuniju, upravo zbog strateške uloge koju im je dodelio rat u susednoj Ukrajini.

O tome razmišljaju i u Odesi dok svakodnevno slušaju huk raketa i zujanje dronova nad svojim glavama. Razmišljaju i kakvu bi im sudbinu odredila pobeda ove ili one strane. Kako god bilo, mir jednog od najprivlačnijih gradova na Crnom moru je narušen, a kada će se situacija smiriti zavisiće od Brisela i Moskve. Možda i od Kijeva, ali je u to teško poverovati.