Kusturici uručena nagrada „Borisav Stanković"

Vranje – Na večeri dobitnika u rodnoj kući vranjanskog pisca, u prisustvu velikog broja ljubitelja pisane reči reditelju i piscu Emiru Kusturici uručena je ovogodišnja književna nagrada „Borisav Stanković” za njegov celokupni opus. Ovo je jednoglasna odluka žirija u sastavu prof. dr Milo Lompar, dr Slađana Jaćimović i Aleksandar Laković. Kusturica je 35. dobitnik ovog prestižnog priznanja kojeg se pre njega između ostalih dobili i Milorad Pavić, Milisav Savić, Momo Kapor, Dragoslav Mihailović, Radovan Beli Marković...

Predsednik žirija profesor Milo Lompar govoreći o Kusturičinim romanima „Vidiš li da ne vidim” i „Kad mrtve duše hodaju” ukazao je „da su retki slučajevi da dvojica svetski vidljivih umetnika poput Emira Kusturice i Petera Handkea, dođu u jednu vrstu doticaja koji ih čini akterima jednog pripovedanja”.

– To je knjiga o doživljaju Kusturice koji se transformiše u nekoliko likova u doživljaju koji prikazuje Handkea, koji takođe ima svog alter ega. Ta dvostrukost je tu zanimljiva i neobična i predmet je književnog oblikovanja. Fabula ide u jednoj vijugavoj liniji, jer je u klimaksu pripovedanja dodela Nobelove nagrade za književnost Peteru Handkeu i jedna unutrašnja drama koja se dešava samom dobitniku – rekao je Lompar.

U svojoj besedi Kusturica je između ostalog rekao „da su i režiser i pisac kreatori celine, a dok se kreira celina moraju se poznavati neki zakoni pripovedanja, bilo da je u pitanju slika ili reči”.

– Veliki Handke govori da je potpuno nevažan sadržaj i da sve potiče iz forme. I to je jedna vrsta autizma velikih ljudi koji jednostavno ne žele da uzročno-posledično prikazuju to što se iz stvarnosnog okvira izvuče, pa se posle publici prosledi. To je deo one faze umetnosti koja se naziva modernom i postmodernom, koja se zaglavila u „slepoj ulici” iz koje možemo da se vratimo samo posežući za velikim modelima. Umetničko delo treba da ispoljava egzistencijalnu poziciju čoveka, njegovu političku ideju u životu i ako je moguće, u okviru porodice ili druge grupacije, da se izrazi unutrašnji sadržaj onoga što on doživljava ili prelama kroz svoj razvoj u tom artefaktu – naveo je Kusturica.

On je konstatovao da „bez umetnosti nema života zato što nas niz realnih događaja, ono što nam se odvija pred očima, vodi u jednu dosta haotičnu situaciju, koja za rezultat može imati i sve ono što ne želimo”.

– Pošto se obično dešava ono što ne želimo ili ono što ne znamo, onda umetnost postaje najbolji izlaz na kome čovek može da reflektuje sva svoja osećanja i da ih provuče kroz knjigu ili film – zaključio je u Vranju ovogodišnji dobitnik književne nagrade sa imenom pisca „Nečiste krvi” i „Koštane”. Nakon oficijalnog dela književne večeri Emir Kusturica je gotovo sat vremena potpisivao svoje knjige i razgovarao s Vranjancima, koji su pokazali zavidno poznavanje njegovog književnog, filmskog, ali i muzičkog stvaralaštva.

Snimanje filma „Inženjer lakih šetnji” počinje sledeće godine

Posle devet godina pauze Emir Kusturica će ponovo u rediteljsku stolicu. Punih pet godina radio je na scenariju za film „Inženjer lakih šetnji” – ruski triptih po motivima proze Dostojevskog, Gogolja i Tolstoja.

– To je priča o običnom čoveku Đuri iz Sarajeva koji se pred rat proslavio tako što je kad ko zaželi a sam je, da ode u bioskop, prošeta ili ode na fudbalsku utakmicu, da mu se on nađe pri ruci. To mi je dalo ideju da bi to mogao biti Aljoša iz romana „Idiot” Dostojevskog. U daljem postupku on bi trebalo da se suprotstavi zlu, ali i da postane ubica. On će napraviti pet ubistava u jednoj noći. Biće odvraćen od novih zločina, dobiće novi identitet i ime. Preseliće se s porodicom u Sibir. Kada prođe pandemija korone, on na to drugo ime dobija poziv da ide u rat u Ukrajinu – prepričao je ukratko za „Politiku” sadržaj svog novog filma Emir Kusturica, čije snimanje počinje naredne godine, a priprema su uveliko u toku.