Raskoš ljudskosti

Pančevo –  Shvatiti karakter, osetiti dušu čoveka. Ili nova perspektiva gledanja portreta. Tako kritika sažima intimni dnevnik portretnih lica Aleksandre Gedeon, umetnice, koja je diplomirala zidno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, sa impozantnom listom samostalnih i grupnih nastupa, učešća u međunarodnim likovnim kolonijama, i sa zvanjem kustosa Galeriji savremene umetnosti Narodnog muzeja u Smederevskoj Palanci.

Postavka „Portreti i njihovi ljudi”, aktuelna u Kulturnom centru Pančeva do 20. aprila, objedinjuje 80 minijatura u kombinovanoj tehnici, nastalih u poslednje tri godine. Prikazano, po oceni novinarke i likovne kritičarke Maje Živković, pokazuje stvaralačku zrelost, posvećenost i strpljenje umetnice, da na mini-formatu, ekspresijom, teksturom i koloritom ostvari maksimum izražajnosti. Akcenat je na minucioznosti, poigravanju s linijom i kontrastima koji oslikavaju samo biće ljudi, odnosno transponovana psihološka stanja portretisanih. Jer pogled, kaže, u svojoj neposrednosti, uvek nosi simboličko značenje.

„U Aleksandrinim delima govor očiju je zapravo specifična refleksija stvarnosti... u kojoj se ogleda tuga, nespokojstvo, melanholija, ali i životna vedrina, radost i samouverenost. Akteri su autentični, začuđeni, nasmejani, zamišljeni – znani i imaginarni, prikazani anfas ili iz profila, a u zavisnosti od njihovih karaktera menja se način slikanja i kolorit koji to prati. Kroz ovu seriju portreta možemo ritmično da posmatramo razvijanje i preobražavanje slikarske kroz različite idiome”, napominje Živanovićeva.

Kroz minijaturne prozore posmatrača gleda osamdeset lica naslikanih najpreciznijim četkicama, dok naslovi omogućavaju da se čuje tok njihove svesti, odabrani isečci unutrašnje stvarnosti. Njihove frustracije i mehanizmi odbrane postaju poezija čija estetska vrednost opravdava svako raspoloženje ili stil života.

 „Većina ovih karakternih likova nema svog čoveka prema kome je naslikana. Ovde se događa obrnuti proces – izmišljeni portret traži svog modela u kome bi se njegov identitet zaokružio. Posmatrač se oseća prozvanim, jer je očigledna svest likova da su posmatrani. Oni živo komuniciraju već na prvi pogled, a nakon čitanja naslova otvaraju novi aspekt svoje prošlosti i ličnosti, pokrećući identifikaciju. Fragmenti misli u vezi sa portretima naglašene psihološke slojevitosti, podsećaju na statuse i profilne slike na društvenim mrežama, i to one koji, zahvaljujući inteligentnoj duhovitosti, dobijaju najviše reakcija”, ocenjuje Jasna Opavski, akademska slikarka i esejista i dodaje da Aleksandra Gedeon s lakoćom postiže akademsku istančanost proporcija, svetlosti i prostornosti, a da joj talenat i veština omogućavaju da nesputano zađe u domen značenja. Tako koncept serije slika „Portreti i njihovi ljudi” otvara polje refleksije o razlici između odraza u ogledalu i odraza u tuđim očima.

„Ugao umetničinog gledanja je optimističan, iako se kroz naslove sluti pritisak tuđih očekivanja, Aleksandra Gedeon svojim slikarstvom slavi samoprihvatanje i empatiju. S blagonaklonošću i dobrim humorom ona prikazuje toplu raskoš obične ljudskosti”, zaključuje Jasna Opavski.