Baterije pune BDP

Savet Evrope je usvojio novu regulativu koja bi trebalo da ojača održivo upravljanje baterijama. Propisi definišu i regulišu ceo životni vek baterije, od proizvodnje do recikliranja i obezbeđuju da su one bezbedne, održive i konkurentne.

Baterije su ključne u procesu dekarbonizacije i dostizanje nulte emisije u transportu. Takođe je definisan put za maksimalno iskorišćenje kritičnih sirovina da EU ne bi bila zavisna od trećih zemalja. Nova pravila treba da promovišu konkurentnost EU industrije i obezbediti da baterije budu održive i doprinose „zelenoj tranziciji”.

Ono što se postavlja kao ključno pitanje je kako će Srbija da se uključi u ove procese i iskoristi svoj potencijal u implementaciji „zelene tranzicije” i stvaranja ekosistema koji će omogućiti privredni i, što je još značajnije, tehnološki rast i razvoj.

Mađarska je napredovala u ovim procesima i postala šampion u proizvodnji litijumskih baterija za električne automobile i samim tim jedna od najpovoljnijih destinacija za direktne investicije u ovoj oblasti u svetu. Ova zemlja predstavlja dobar primer pravovremene reakcije na promene u svetskoj ekonomiji i prilagođavanje orijentaciji tehnoloških lidera koji diktiraju tempo globalnog ekonomskog razvoja.

Jedan od najznačajnijih pozitivnih efekata su obrazovne pogodnosti obezbeđene kroz učešće 83.000 učenika u obrazovnim programima vezanim za baterijske tehnologije i kroz prekvalifikaciju 40.000 radnika, koje je realizovao Evropski institut za inovacije i tehnologije.

Komparativna prednost Srbije ogleda se u tome što je naša zemlja bogata rudom litijuma i borata koji su ključni resurs ekosistema koji može kompletno da promeni privredu naše zemlje i njen dugoročni razvoj zasnovan na inovacijama, novim tehnologijama, istraživanju i razvoju.

Baterije imaju ogroman potencijal: one su ključna tehnologija za postizanje Pariskog sporazuma, mogu stvoriti nova radna mesta i značajnu ekonomsku vrednost, mogu povećati pristup energiji i mogu pokretati odgovoran i pravedan lanac vrednosti.

Izveštaj Saveta Evrope opisuje ambicioznu viziju lanca vrednosti baterija do 2030. godine, najvažnije poluge za ostvarivanje pozitivnog uticaja baterija i skup preporuka za usmeravanje razvoja lanca vrednosti ka toj viziji. Izveštaj poziva na hitnu akciju za realizaciju kratkoročnih i dugoročnih mogućnosti u ovoj oblasti. On nema cilj da bude konačan, ali predstavlja temelj za dodatnu analizu i konsultacije kako bi se identifikovali dalji rizici i razvile strategije implementacije.

Poslovne i tehnološke poluge smanjuju troškove i uticaj na životnu sredinu.

Inovacije duž lanca vrednosti su potrebne za poboljšanje stvaranja vrednosti i smanjenje uticaja na životnu sredinu. Primenjujući ih u proizvodnji aktivnih materijala, drugih komponenti i proizvodnji ćelija, ove poluge rešavaju 70 odsto ukupnih emisija GHG u proizvodnji baterija. Sledeće četiri poluge su najvažnije: prelazak na čistiju proizvodnju baterija kroz obnovljive izvore energije, inoviranje tehnologije baterija, poboljšanje tehnologije primene i korišćenje lanca vrednosti i finansija za rešavanje održivog uticaja u lokalnim zajednicama.

Za postizanje pozitivnog društvenog i ekološkog uticaja, tri poluge su najvažnije za implementaciju lanca vrednosti baterija: usklađenost sa međunarodno prihvaćenim društvenim i ekološkim normama, primena najbolje prakse i pristup električnoj energiji.

Održivo širenje lanca vrednosti baterija nudi mnoge ekološke, društvene i ekonomske prednosti. To, međutim, neće biti postignuto bez aktivnog pomeranja sa trenutne putanje razvoja. Ovo zahteva koordinisane, hitne akcije kompanija, investitora i kreatora politike.

Regulativa EU po pitanju baterija je značajna i predstavlja jasan hodogram i standarde koji su potrebni kako bi se „zelena tranzicija” implementirala na najbolji mogući način i u interesu celokupne društvene zajednice.

Kina će proizvesti 45 posto ukupne svetske potražnje litijumskih baterija 2025. i 40 posto 2030. – većina segmenata lanca baterija već je zrela u toj zemlji. Ipak, očekuje se da će rast na globalnom nivou biti najveći u EU i Sjedinjenim Državama, podstaknut nedavnim regulatornim promenama, kao i opštim trendom prema lokalizaciji nabavnih lanaca. Ukupno će biti potrebno izgraditi najmanje 120 do 150 novih fabrika baterija od sada do 2030. godine na globalnom nivou.

U skladu s rastućom potražnjom za litijum-jonskim baterijama u raznim industrijama, predviđamo da će se prihodi duž celog lanca vrednosti povećati petostruko, s oko 85 milijardi dolara u 2022. na više od 400 milijardi dolara u 2030. Aktivni materijali i proizvodnja ćelija mogu imati najveće prihode. Rudarstvo nije jedina opcija za nabavku materijala za baterije, budući da je i recikliranje takođe opcija. Iako se očekuje da će segment recikliranja biti relativno mali 2030. godine, predviđa se da će porasti više od tri puta u sledećoj deceniji kada će više baterija doći do kraja veka trajanja.

EU je donela Evropski zakon o kritičnim sirovinama kao deo Velikog zelenog industrijskog plana, a američki kongres i senat su uz visok nivo konsenzusa usvojili Inflejšen redakšen akt, koji predviđa ulaganje stotine milijardi dolara u zelenu tranziciju i posebno u nabavne lance koji podrazumevaju proizvodnju i recikliranje litijumskih baterija i osnaživanje industrije električnih automobila.

U onoj meri u kojoj Srbija sa jednim od najznačajnijih ležišta litijuma otvori vrata za domaća ulaganja u razvoj proizvodnih lanaca, potencijalne ekonomske koristi su neverovatne. Uz predviđeno globalno ulaganje od preko hiljadu milijardi evra u sektor e-mobilnosti do 2030, vertikalno integrisani lanac snabdevanja baterijama nudi jedinstvenu priliku za ubrzanje privrednog rasta Srbije.

Ovo treba da bude jasan podsticaj i Srbiji da u regionu Jadra što pre iskoristi potencijale u oblasti održivog rudarstva, proizvodnje baterija i električnih automobila i iskoristi jedinstvenu priliku da postane privredni, inovacioni i naučni hab jugoistočne Evrope i nosilac tehnološkog razvoja celog regiona uz poštovanje najviših ekoloških, socijalnih i ekonomskih standarda.

Sada kada je i sama EU jasno definisala svoju strategiju i zakonsku regulativu po pitanju iskorišćenja kritičnih sirovina i budućih vrednosnih lanaca Srbija ima otvoren auto-put da postane jedan od lidera zelene i energetske tranzicije u Evropi uz ozbiljan pristup i poštovanje ove regulative koja definiše najviše standarde u oblasti zaštite životne sredine i interesa građana naše zemlje i vitalnih nacionalnih interesa.

Siguran sam da će nova vlada Srbije ubrzano krenuti u realizaciju projekata i partnerstava koje će nam omogućiti jednu sasvim novu geopolitičku i ekonomsku poziciju na korist građana i države a koja će uključiti i konsenzus svih onih društvenih činilaca koji žele politički stabilnu i ekonomski snažnu Srbiju. Srbiju koja je lider promena i četvrte industrijske revolucije.

Predsednik Kongresa srpsko-američkog prijateljstva

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista