Nesvrstani, ganc novi

Znate, ma, znate sigurno, značenje reči – „kunst”.

Elem, najveći „kunst” je ono što je uradio jedan naš čovek, čovek po imenu Josip Broz Tito. A kojeg smo iz milošte zvali – Tile.

Gamal Abdel Naser predsednik Egipta, Džavaharlal Nehru, predsednik Indije, i naš predsednik Tito, u Kairu 1961. godine, osnovaše svetski Pokret nesvrstanih zemalja. Tako, eto, stigosmo najzad i do onoga što se zove – „vrhunski kunst”. Tito beše harizmatični predsednik svetskih razmera. I svuda u svetu cenjene Jugoslavije.

„Galeb”, školski brod jugoslovenske ratne mornarice, dugačak sto sedamnaest metara – ovim brodom Tito je prevalio više od sedamdeset hiljada milja na svojim putevima mira obilazeći zemlje koje pripadaše svetskom Pokretu nesvrstanih.

Neutralni, politički blok. Ni Istok, ni Zapad. Sećate li se onog žurnala „Filmske novosti”, koji smo nekad gledali u kinima pre projekcije filma? Tito u beloj uniformi sa stasitim mornarima Jugoslovenske ratne mornarice. Tito, u košulji kratkih rukava izložen zrakama žarkog sunca, šeta palubom „Galeba”. Tito...

Beograd, leto 1961, prva konferencija nesvrstanih zemalja.

Predsednik SFRJ Josip Broz Tito na pisti je beogradskog aerodroma. Dočekuje avione kojima stižu prijatelji. Državnici iz nesvrstanih zemalja. Srdačno se rukuje s predsednikom Kambodže, Norodomom Sihanukom, s predsednikom Gane, Kvame Nkrumahom. Pa, onda, sledi pravi bratski zagrljaj sa indijskim predsednikom Nehruom. Rukuje se sa carem Etiopije, Hajle Selasijem, tuniškim predsednikom Habibom Burgibom, kiparskim arhiepiskopom Makariosom, predsednikom Republike Mali, Kejtom, Naserom...

Naserom, koji zajedno sa Titom i Nehruom, 1961. godine u Kairu, osnovaše Pokret nesvrstanih zemalja. Jugoslavija, zahvaljujući pre svega mudroj politici svoga predsednika Tita beše u samom centru svetske visoke politike. Biti Jugosloven u njegovo vreme i imati onu „Ju” nalepnicu na automobilu bila je velika fora. Sva su nam se vrata otvarala. Na pariška Jelisejska polja, a za razliku od stanovnika zemalja Varšavskog pakta, mogli smo ići kad god bi nam se prohtelo.

I Edit Pijaf i Šarl Aznavur radovali su se našem dolasku i sa osmehom nas dočekivali u francuskoj prestonici. Ne samo Edit Pijaf i Šarl Aznavur nego i Dalida. Jednom rečju, bili smo na samom vrhu plakata za film u kojem su igrale tadašnje velike filmske zvezde Alen Delon i Brižit Bardo.

Prohujaše i nestadoše ta naša zlatna vremena. Gde li smo sada nakon svega onog ružnog, jadnog i čemernog, što se našim ljudima dogodilo u zadnjem bratoubilačkom ratu na prostorima Jugoslavije i njenih 255.804 kvadratna kilometra?

Valja nam sad plesati argentinski tango po taktovima svetskih moćnika. U suprotnom, sledi paket ucena. Ne, nije šargarepa, nego batina.

Vidi sad ovo. Bane on, eto, tako iznenada, posve nepozvan u tvoju vlastitu kuću, i ni pet, ni šest, kaže ti da mu se u tvojoj kući ništa ne dopada. Počevši već od njenog arhitektonskog plana. Ni raspored prostorija u njoj, ni nameštaj, ni salon, ma, eto, ništa. Osim toga, primjećuje, da su kupatilo i ve-ce zajedno. Zašto, pobogu? Gde to još ima, a pogotovo ujutro kad se članovi porodice probude pa nastane trka i frka.

Postavlja se pitanje hoće li on platiti radove na izmenama svega toga što mu se u vašoj kući ne sviđa. Naravno da neće.

Elem, tako se nekako odvijaju stvari u današnjoj visokoj politici, između velikih i malih zemalja.

O onoj posebnoj disciplini, koja se, eto, ispela na sami pijedestal prave nauke, o sveprisutnoj hipokriziji, da i ne govorimo. Mislim o tebi ama baš sve loše. A onda s lažnim i ljigavim osmehom promrsim da si super. Ako niste na istoj talasnoj dužini s moćnikom, slede packe i opomene da se menjaš i prilagodiš zahtevima velikih sila. Ako primete da si jogunast, balkanski tvrdoglav i nećeš da se menjaš prema njihovom ukusu i uzusima, i nećeš da uđeš u suru, slede sankcije.

A zna se, oduvek, da se šut nikad nije mogao boriti s rogatim.

U Beogradu je Kuća cveća. Tu su sahranjeni i Tito i njegova supruga Jovanka. Vojskovođa Tito, onaj iz slavnih bitaka u Drugom svetskom ratu na Sutjesci i Neretvi.

I Muzej Jugoslavije je u Beogradu.

Ko je država, pravna naslednica, one, u magli, nestale Jugoslavije? Može li ta država, pravna naslednica SFRJ, pokrenuti inicijativu da se ponovo osnuje davno iščezli Pokret nesvrstanih zemalja? Onaj slavni svetski pokret iz vremena Tita, Nehrua, Nasera...

Da li je moguće osnivanje ganc novog Pokreta nesvrstanih zemalja u sadašnjim svetskim političkim (ne)prilikama? I da li bi, i kome bi, novi Pokret nesvrstanih zemalja bio trn u oku?

U ovim današnjim opasnim i veoma burnim političkim vremenima da li je moguće – a po sistemu „kopi pejsta” – ponovno uspostaviti pokidane političke i ekonomske veze s nesvrstanim zemljama iz onog slavnog vremena Tito–Nehru–Naser?

Najzad, da se dogodi novi veliki „kunst”.

Diplomirani žurnalista i profesor sociologije

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista