Zahtevan, ali odlično urađen posao

Od našeg specijalnog izveštača

Venecija – Čini se da dugi niz godina nije ovoliko publike bilo na otvaranju izložbe u Paviljonu Srbije kao što je to slučaj sa ovogodišnjom „Kolonijalnom izložbom” Aleksandra Denića. I kao što je potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka kulture Maja Gojković u svom govoru istakla: „Svako bijenale u ovom prelepom gradu predstavlja jedinstven svetski događaj. I ovih dana u Veneciju su ponovo uprte oči svih poslenika i poštovalaca kulture. Gotovo vek i po ovo je mesto na kojem umetnost nudi nove i inspirativne odgovore na najsloženija pitanja svog vremena.”

Maja Gojković je otvarajući zvanično Paviljon Srbije podsetila da je tema ovogodišnjeg bijenala „Stranci svuda” kustosa Adrijana Pedrose, kao i da su gubljenje korena, otuđenost, lutanje i putovanje oduvek bili jedna od glavnih tema i motiva umetnosti.

„Svako od nas može biti stranac – stranac se može biti svuda, to je fenomen koji pokušavaju da rastumače umetnici iz čitavog sveta... Svaka zemlja, svaki region prepoznaje i razume ovo pitanje na poseban način. Srbija, zemlja raskršća, bogata je istorijom seoba, dolazaka, naseljavanja, odlazaka u svet i povrataka. Ispunjena je bogatstvom različitosti koje su u nju donele i prilike i neprilike. Čvrsto verujem da su upravo zato rasizam i ksenofobija strani Srbiji. Stranac nikada nije samo tuđin, on je i gost i prijatelj”, istakla je, između ostalog, Maja Gojković i dodala: „Izložba ’Exposition Coloniale’, koja ove godine predstavlja Republiku Srbiju, delo umetnika Aleksandra Denića i kustosa Ksenije Samardžije, direktno i jezgrovito odgovara na temu ovogodišnjeg bijenala. Reč je o izuzetnoj snazi kreativnosti, o hrabrosti kritike svakodnevnih kolonizovanih oblika života i kategorija na koje smo navikli, prikazanih kroz originalnost u oblikovanju i preoblikovanju prostora i vremena. U tom smislu, ova izložba je buđenje i beskompromisno suočavanje s dužnošću da svi zajedno naš svet osmislimo umnije i humanije.”

Ona je još naglasila da, kao ministar kulture, ovaj nastup smatra jednim od najznačajnijih dokaza naše pune posvećenosti slobodi, nezavisnosti i ljudskosti, koji se moraju braniti upravo umetnošću.

Prisutnima se na otvaranju obratila i Jelena Medaković, direktora Muzeja grada Beograda, institucije koja je ove godine bila organizator izložbe u nacionalnim paviljonu.

„Srbija, sa svojom izuzetno bogatom kulturom, ponosno stoji rame uz rame sa 29 drugih zemalja koje su deo ove prestižne i dugovečne međunarodne manifestacije još od njenih početaka. Venecijansko bijenale oduvek je bilo izvor nadahnuća, mesto gde su se rađale vizionarske ideje i gde su aktuelni tokovi savremene umetnosti dobijali svoj oblik. Za mnoge umetnike predstavljanje na bijenalu definisalo je njihov dalji put, dok su neke od izložbi priređenih ovde postale antologijski trenuci istorije umetnosti. Učešće na bijenalu predstavlja ne samo čast za svaku zemlju i njenu kulturu već je i velika privilegija za umetnike koji imaju priliku da svojim delima predstavljaju svoju zemlju na svetskoj umetničkoj sceni. Vizija kneza Pavla bila je adekvatno i dostojanstveno predstavljanje naše umetnosti svetu u okviru bijenala. Zahvaljujući njegovom zalaganju i angažovanju, među prvima smo podigli nacionalni paviljon krajem tridesetih godina prošlog veka. U
paviljonu Srbije smo tokom svih proteklih decenija imali mogućnost da prikažemo svetu bogatstvo i raznolikost naše umetnosti, kao i duboku povezanost s internacionalnim kulturnim nasleđem”, istakla je Jelena Medaković.

Ispred Paviljona Srbije od prvog dana formiran je red, a svečanom otvaranju prisustvovala je i Tamara Vujović, ministarska kulture i medija Crne Gore.

„Kolonijalna izložba” sastoji se iz osam objekata, od kojih svaki funkcioniše sam za sebe. To je priča o malom čoveku, stanovniku Evrope koji je kolonizovan, i to od strane velikog kapitala. Umetnik Aleksandar Denić kaže da je postavka pravljena za kontakt „jedan na jedan” jer reč je o napuštenim objektima i svaki posetilac zavisno od obrazovanja i raspoloženja daje život ovom prostoru. I zaista, publika ulazi u govornicu, diže slušalicu, na džuboksu biraju pesme.

Kuriozitet je i u tome što su svi objekti pravljeni specijalno za ovu izložbu, za ovaj prostor. Ništa nije gotovo doneto. Pravljen je i pod. Učestvovao je tim od oko 40 ljudi, 16 barži je prenosilo materijal... Zahtevan, ali odlično urađen posao.

Aleksandar Denić u kratkom obraćanju publici na otvaranju na engleskom jeziku zahvalio je celom timu i organizatorima na ovom velikom i zahtevnom poslu.