Od prestiža ka finalu

Pored uobičajenih briga uoči „večitog derbija” Partizan je imao i jednu nesvakidašnju. Bilo je svakojakih nagoveštaja ko će umesto Duljaja da bude na klupi večeras (18 č), jer on zbog četiri žuta kartona nema pravo da vodi ekipu.

Ta neizvesnost je, na neki način, bacila sve ostalo u drugi plan, što je, moguće je, i išlo na ruku fudbalerima „crno-belih” da posle poraza od Čukaričkog na Banovom brdu (3:2) i praktično izgubljene trke za zvanje šampiona, ne budu na meti javnosti. Dakle, da budu rasterećeni uoči okršaja s „crveno-belima”.

Na kraju je po direktivi generalnog direktora Vazure za vršioca dužnosti komandira „crno-bele” čete određen onaj ko to po prirodi stvari i treba da bude – pomoćni trener Albert Nađ, nekadašnji kapiten kluba. Igor Duljaj će, najverovatnije iz lože, da prati šta se dešava „dole” i kako zna i ume šalje „dimne signale” svojoj desnoj ruci.

U tim se vraća najbolji golgeter Saldanja. Doduše, nije predviđeno da od prvog minuta bude na terenu, jer se još nije potpuno oporavio od povrede. Ali, s obzirom da je na oba prethodna „večita derbija” bio strelac, možda je, kao neka talija, dovoljno da bude tu, s ekipom, pa ako zatreba i uđe i posreći mu se.

Pod znakom pitanja je još jedan junak mnogih ovosezonskih Partizanovih utakmica. Golman Aleksandar Jovanović se povredio u prošlom kolu protiv Čukaričkog i još je neizvesno da li će da bude kadar da stane na gol protiv najvećeg rivala.

S obzirom na zaostatak od sedam bodova, a i igru ovog proleća, Partizan nije favorit. Tim pre što je u poslednjem međusobnom obračunu, takođe na stadionu „Rajko Mitić” prosto čudom ostao neporažen. Gubio je s 1:0, onda preokrenuo na 2:1, a posle 2:2 bez isljučenog Severine nekako sprečio najgore po sebe.

Kapiten Svetozar Marković podseća na to i naglašava da je to bilo zato što je njegov tim ostao s desetoricom igrača. Sada se nadaju da će do kraja dvoboja svi da ostanu na okupu i sa tog kladenca piju napitak ohrabrenja.

Trenutno stanje na tabeli je takvo da im pobeda protiv komšija nije pod moranje. Od prvog mesta su toliko udaljeni da, verovatno, ni u mašti ne dosežu do njega. S druge strane, imaju deset bodova više od TSC-a, prvog iza sebe, pa i ako ništa iz Ljutice Bogdana ne odnesu u Humsku neće da im gori pod nogama.

Dakle, ne bi trebalo da u grču izađu na Zvezdin stadion što bi moglo da im ide u prilog. Predstoji im više borba za prestiž, za čast, nego za bodove i titulu, a tako psihološki neopterećeni možda i mogu da oberu komšijsku baštu, koja je u punom cvatu.

Mnogo važniji susret na istom mestu i protiv istog takmaca imaće u sredu, u polufinalu Kupa Srbije. Ako su od prvenstva digli ruke od pobedničkog pehara u najmasovnijem nacionalnom takmičenju – nisu i ne smeju. Učinak i ishod večerašnjeg derbija biće i zalog i orijentir za onaj naredni. Dobra igra i povoljan rezultat bi nesumnjivo osokolili ekipu.

Upravo protiv Crvene zvezde je Partizan jesenas uhvatio poslednju slamku nade. U zaostaloj utakmici u ligi je pobedio kod kuće (2:1) i godinu završio na prvom mestu, koje je neposredno pre toga ispustio i pored solidne prednosti tokom polusezone.

Ovog proleća u gostima nije izgubio glavu kad je primio gol, nego je smogao snage da povede, a onda je što na sreću, što na junaštvo, s 2:2 zadržao bod preimućstva u odnosu na „crveno-bele”. Taj teško stečeni kapital kao da ga je opio, pa ga je odmah potom i propio i mamuran nastavio put ka kraju sezone.

Večerašnji izlazak na bojno polje, a pogotovo onaj u sredu, prilika su da se otrezni i opet čvrsto stane na noge. Nije nimalo lako, a on to dobro zna iz svoje kako bliže, tako i dalje istorije, da se od Zvezde izvuče ćar. Pola posla ove sezone je protiv nje obavio, ostao je drugi, nesumnjivo, teži deo. Ipak, pobeda i remi iz ove sezone su dobra odskočna daska da se preskoči i takva prepreka kakav je njegov „večiti rival”.