Ni­ko­lić: Ni­ko nam ne­će po­klo­ni­ti po­be­du

Osim ra­do­sti, sport­ske dr­sko­sti na te­re­nu i po­zdra­va uz jed­no ve­li­ko „bra­vo”, ni­ko od od­boj­ka­ša Cr­ve­ne zve­zde, ali i tre­ne­ra Ivi­ce Jev­ti­ća, asi­sten­ta Og­nje­na Bu­li­ća, ni po­sle 2:0 u se­ri­ji plej-ofa pro­tiv Par­ti­za­na ni­je sla­vio. Ra­do­va­li se je­su mom­ci iz Lju­ti­ce Bog­da­na, si­ja­će ve­če­ras pe­har na sre­di­ni te­re­na na Ba­nji­ci, a da li i u nji­ho­vim ru­ka­ma?!

Ne­ma eufo­ri­je u cr­ve­no-be­lom ja­tu, sa­mo mo­tiv, že­lja, vi­te­ški mod za nad­me­ta­njem. I po­no­vo mo­že da se ču­je:

– Ništa ni­je go­to­vo!

Du­šan Ni­ko­lić, 24 ča­sa pred mo­žda i odlučujući du­el, onaj ko­ji će tro­fej­nom klu­bu sa Ma­ra­ka­ne mo­žda do­ne­ti i 13. šam­pi­on­sku zve­zdi­cu, upra­vo je to­nom, raz­go­vo­rom i na­ja­vom me­ča za Sport­ski žur­nal po­tvr­dio go­re­na­ve­de­ne tvrd­nje:

– Prosto, ne­ma eufo­ri­je. Ni­ko nam ni­šta ne­će da­ti, po­klo­ni­ti po­be­du, tro­fej! Ne­će­mo da tr­či­mo pred ru­du. Ka­da su­di­ja po­ka­že da je kraj, ka­da se spu­sti ta po­sled­nja lop­ta, sla­vi­će­mo ovo ve­li­ko fi­na­le. Dota­d, mir­no – ka­že ubo­ji­ti ko­rek­tor Zve­zde.

Od­mah je do­ba­cio od­go­vor i za­što:

– U pro­šloj utak­mi­ci u Ma­ste­ru smo po­sle 2:0 u se­to­vi­ma gla­va­ma ve­ro­vat­no bi­li u tre­ćoj. I de­si­lo se šta se de­si­lo. Iz­gu­bi­li smo na­red­ni pe­ri­od. Ni­smo oti­šli u tre­ći set, već meč. E, to je bi­la gre­ška. I kao što je tre­ner Jev­tić re­kao, ovo su sa­mo dva do­bi­je­na se­ta. Utak­mi­ca se igra na tri! Že­lja i mo­tiv su tu, to nam ne ne­do­sta­je, sa­mo da smi­ri­mo gla­ve, a mi­slim i po­ka­za­li smo da ima­mo tu sna­gu.

U da­nu ka­da se igra 173. ve­či­ti fud­bal­ski der­bi na sta­di­o­nu „Raj­ko Mi­tić” i to od 18 ča­so­va, sat vre­me­na ka­sni­je za­ka­zan je onaj od­boj­ka­ški, na Ba­nji­ci, ko­ja je u pr­voj utak­mi­ci bi­la mal­te­ne dup­ke pu­na.

– Bilo je le­po vi­de­ti na­vi­ja­če i na Ba­nji­ci i u Ma­ste­ru. To je baš tre­ner Jo­za (op. aut Ivi­ca Jev­tić) is­ta­kao da bez ob­zi­ra na­vi­ja­li za nas, ili Par­ti­zan, sjaj­no je igra­ti u ta­kvoj at­mos­fe­ri. Pri­ja igra­či­ma, sva­kom čo­ve­ku, tre­ne­ri­ma, ka­da vi­di da ima­ju po­dr­šku. I ve­ru­jem da će po­što­va­o­ci od­boj­ke do­ći, bez ob­zi­ra što će ve­li­ki broj lju­di, na­vi­ja­či sigurno oti­ći na fud­bal­ski du­el ve­či­tih. Ka­žem, istin­ski lju­bi­te­lji od­boj­ke, znam da će bi­ti na Ba­nji­ci.

Ko Vas po­dr­ža­va?

– Ka­da bih po­čeo da na­bra­jam, ko zna gde bi bio kraj. Ša­lim se, ali u zbi­lji ni­je da­le­ko od isti­ne. Ma­ma „po­ve­de pri­ču” Iva­na Ni­ko­lić, pri­dru­ži se ta­ta Dra­gan, a on­da i osta­la mo­ja po­ro­di­ca, rod­bi­na, dru­ga­ri, ko­ji ne pro­pu­šta­ju ni­je­dan moj meč. Gru­pi­šu se svi na de­lu tri­bi­ne gde su i po­ro­di­ce osta­lih sa­i­gra­ča, de­či­ca, ta­ko­đe pri­ja­te­lji. Bi­će i Ni­ko­li­ća i osta­lih na­vi­ja­ča u su­bo­tu – za­do­vo­ljan je Du­šan Ni­ko­lić, ko­ji ko­li­ko je že­leo da pri­ča o naj­ver­ni­joj po­dr­šci, to­li­ko ka­da se po­me­nuo sjaj naj­vred­ni­jeg pe­ha­ra i zla­ta, sa­mo je re­kao:

– Vra­ti­ću se na po­če­tak, o to­me još ne!

S druge strane, te­ško je na­bro­ja­ti ko­li­ko je pu­ta Par­ti­zan ove se­zo­ne us­peo da se dig­ne, po­put Fe­nik­sa, iz pe­pe­la i pri­re­di pre­o­kre­te ka­kvi se ne vi­đa­ju sva­ki dan. Za­to, upr­kos vođ­stvu Cr­ve­ne zve­zde 2:0 u fi­nal­noj se­ri­ji, tim sa Ma­ra­ka­ne ne­pre­sta­no upo­zo­ra­va da još ni­je kraj, a iz cr­no-be­log ta­bo­ra sti­žu po­ru­ke da i da­lje ve­ru­ju u po­be­du.

Dan pred utak­mi­cu, baš o to­me je go­vo­rio Mi­li­ja Mr­dak, ka­pi­ten Par­nog valj­ka. Sve­stan kva­li­te­ta ve­či­tog ri­va­la, zna da bi po­me­nu­ti sce­na­rio bio mo­guć sa­mo uko­li­ko po­ka­žu mno­go bo­lju igru ne­go u pret­hod­na dva me­ča, ali i na­po­mi­nje da se to uglav­nom de­ša­va­lo u si­tu­a­ci­ja­ma kao što je ova. Štavi­še, to što bi ova utak­mi­ca mo­gla da bu­de od­lu­ču­ju­ća za cr­ve­no-be­le, da­je sa­mo do­dat­nu sna­gu.

– Pre sve­ga, mo­ram da ka­žem da Zve­zda igra na fan­ta­stič­nom ni­vou. Em što ni­šta ne po­kla­nja­ju, em do­sta i uzi­ma­ju (smeh). Za­i­sta ni­je la­ko igra­ti pro­tiv ta­kvog pro­tiv­ni­ka, po­seb­no što smo mi do sa­da igra­li na ni­skom ni­vou. Ali i u ta­kvom iz­da­nju smo se­to­ve gu­bi­li na kra­ju, na dva, tri po­e­na raz­li­ke. Ima­mo če­mu da se na­da­mo, po­go­to­vo što nam pred­sto­ji meč ko­ji mo­že da bu­de od­lu­ču­ju­ći. U ne­ko­li­ko na­vra­ta smo po­ka­za­li da ume­mo da se iz­vu­če­mo i da se sta­bi­li­zu­je­mo ka­da se igra na jed­nu utak­mi­cu. Ipak je to du­el u kom mo­raš da po­be­diš, ne­ma na­zad. To je mo­tiv, i s dru­ge stra­ne olak­ša­va­ju­ća okolnost što ne­ma kal­ku­li­sa­nja, znaš da mo­raš. Na­rav­no, naš ni­vo mo­ra do­sta da se po­dig­ne. Vo­leo bih da po­ka­že­mo kva­li­tet do­sto­jan fi­na­la i po­be­di­mo – po­čeo je ko­rek­tor cr­no-be­lih.

Va­žna stav­ka je do­bra at­mos­fe­ra, ko­je ne manj­ka, ot­kri­va Mr­dak.

– Za­dr­ža­li smo po­zi­ti­van stav. Svi smo za­jed­no u to­me, ne mo­že ne­ko ma­nje ili vi­še da že­li da po­be­di i osvo­ji ti­tu­lu. Sva­ko že­li da za­vr­ši se­zo­nu na naj­lep­ši na­čin, če­sto su ta­kve gre­ške upra­vo pro­iz­vod pre­ve­li­ke že­lje. Stvar­no bi tre­ba­lo da se smi­ri­mo, sva­ka utak­mi­ca, sva­ki set su pri­ča za se­be. Kre­će­mo od nu­le, jer ni­šta ni­je go­to­vo. U vr­lo krat­kom pe­ri­o­du mo­že do­sta to­ga da se pro­me­ni, ali po­na­vljam, mo­ra­mo da po­ka­že­mo šta ume­mo.

Još va­žni­je, ka­pi­ten ne gu­bi ve­ru u svo­ju eki­pu.

– Bez ob­zi­ra na pr­ve dve utak­mi­ce gde se ni­smo po­ka­za­li u pra­vom sve­tlu, ve­ru­jem u pobedu. Znam da ima­mo kva­li­tet. Ako ovo uspe­mo da pre­o­kre­ne­mo, pro­tiv ri­va­la ko­ji igra sjajno, fe­no­me­nal­no, bio bi to još ve­ći uspeh ne­go pret­hod­ne se­zo­ne, ka­da smo osvo­ji­li šam­pi­on­sku ti­tu­lu.

Što se ti­če igrač­ke tak­ti­ke, po­mi­nje se ču­ve­ni ser­vis. Baš uz po­moć ovog ele­men­ta su u fi­nal­noj se­ri­ji uze­li je­dan set, dok je to sve vre­me glav­no oruž­je cr­ve­no-be­lih.

– U oba me­ča su ser­vi­som na­pra­vi­li tu ne­ku raz­li­ku. Ser­vi­ra­ju ja­ko, ni­su pu­no gre­ši­li, a i ka­da se to de­ša­va­lo, sva­ki na­red­ni uda­ra­ju pod­jed­na­ko ja­ko. Za­i­sta su opa­sni. Ali i kod nas ima do­sta igra­ča ko­ji su spo­sob­ni da tu na­pra­ve pre­va­gu. Upra­vo ta­ko nas je Lu­ka Ta­dić pro­tiv Rad­nič­kog po­slao u fi­na­le. Svi mi to ume­mo, sa­mo mo­ra­mo od to­ga da napra­vi­mo oruž­je ko­je će nam po­mo­ći.

Za kraj, osta­je još sa­mo da pro­ba­ju da sve ovo što su „pri­ku­pi­li” spro­ve­du u de­lo i da „pro­bu­de” naj­bo­lje u se­bi.

– Va­žno je da ve­ru­je­mo i da smo sprem­ni, a vr­lo br­zo će­mo vi­de­ti šta će da se de­si – podvu­kao je Mi­li­ja Mr­dak.