Bliskoistočne vatre

Bliski istok gori – ovo žarište svetskog rata plamti u Sudanu, Siriji, Svetoj zemlji, a pepeo je još uvek topao u Libiji i Jemenu. Iransko lansiranje dronova i projektila na ciljeve u Izraelu naišlo je na osudu onih koji značajno ćute nad stradanjem naroda u palestinskoj enklavi veličine grada Beograda – pojasu Gaze.

Andre Malro, francuski pisac, avanturista i političar, na jednom mestu u „Antimemoarima” seća se svog prvog susreta sa Azijom kao brujanja „vekova koji su uranjali u davninu...” Kako mi i šta razumemo od tog brujanja, koje počesto glasno odzvanja na prostoru koji zovemo Bliskim istokom?

Mi gledamo hrišćanskim očima, bez obzira na to da li smo vernici ili ne, naše nasleđe je pravoslavno, kod nekih rimokatoličko. Tako gledaju i današnji ispovednici u Svetoj zemlji, monasi i sveštenici Jerusalimske eparhije, koja opstaje usled sukoba jevrejskog i dela muslimanskog sveta. Ima još nešto, Srbija, kao i većina evropskih zemalja, u proseku ima društva od petnaest do dvadeset godina starija od bliskoistočnih – 44 godine u proseku spram 26,8. Sukob generacija. Dok se u Srbiji priprema kažnjavanje onih koji ne koriste neki novi jezik po nazivu rodno senzitivni, a u Kaliforniji i Nemačkoj nastoje da ljude pretvore u mačke i pse, dotle širom Bliskog istoka ljudi, odrasli, deca, žene i starci, homosapijensi sa duhom, dušom i telom, gladuju, bore se, stradaju, a ujedno se raduju i rađaju. A opet, nama u Srbiji, i pored tolikih razlika, neshvatljiva je zaglušujuća tišina i ružna simfonija gluvih. Onemelih, koji kao da ne vide i ne čuju šta se dešava u Svetoj zemlji. Ali ratni doboši – tam-tam tog dela sveta – prenose poruke od istočnih obala Sredozemlja do Persijskog zaliva i južnih obala Kaspijskog jezera.

Pa šta se to dešava?

S jedne strane serije zabrane ljudima različitog porekla da uopšte govore na konferencijama, univerzitetu... ukoliko to podrazumeva kritiku najvažnijeg američkog saveznika. S druge strane, besomučno bombardovanje, gađanje i likvidiranje palestinskih Arapa u pojasu Gaze. Generalni sekretar UN Antonio Guteres izjavio je 5. aprila ove godine „u pogledu brzine, spektra i neljudske surovosti, rat u Gazi je najsmrtonosniji među sukobima – za civile, one koji pružaju pomoć, novinare, zdravstvene radnike i naše UN kolege”. Dakle, u toku je tragedija, još jedan poraz ljudskosti.

Karta rata, džamija i patnje

Bliski istok od Libije i Egipta do Irana neraskidivo je vezan za širi muslimanski svet. Izrael je kap u moru kao jevrejska država. S jedne strane zemlje sa muslimanskim zakonima, s druge jedna sa judejskim. Dok su nekadašnja hrišćanska društva zaboravila da su do pre stotinak godina žene nosile maramu ili šešir u javnosti, jevrejska sekta koja je prisutna i u Beogradu, Habad Ljubavič, od pedesetih godina prošlog veka promoviše nošenje perike za žene.

Jevrejska žena u proseku ima troje dece, što je više nego duplo od srpskog proseka. Iako evropski doživljaj sveta od severne Afrike do Pakistana delimično potiče od straha od populacione najezde, rast stanovništva usporava u gotovo svim zemljama, pa najmnogoljudnija arapska država Egipat (105 miliona ljudi), inače duplo veća prostorno od Balkana, sada u proseku ima manje dece po ženi od susednog, malenog Izraela. Minareti jesu simbol mnogih gradova ovog dela sveta, ali već koju deceniju to su i moderni gradovi.

Bliskoistočna društva su raznolika i međusobno. Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Saudijska Arabija imaju more stranaca koji opslužuju domicilno stanovništvo. Emiraćani unajmljuju strance i u vojsku. Podseća to na neke antičke situacije. Dok se jedni baškare u klimatizovanim luksuznim hotelima ili provode dane u tržnim centrima, dotle Indusi, Filipinci, Bangladešanci i Singalezi rade i na plus pedeset stepeni celzijusa. Liban, sa svojih 18 verskih i etničkih grupa, u tom smislu je daleko egalitarnije društvo. Siromaštvo je široko rašireno. Restrikcije struje su svakodnevna pojava. Korupcija je način uređivanja političkih i ekonomskih odnosa. Oko polovine Libanaca, dakle nekih 2,6 miliona, prema podacima Unicefa, živi u siromaštvu, kao i 88 odsto sirijskih 1,5 miliona izbeglica. Nije bolje ni za oko pola miliona palestinskih Arapa u toj malenoj državi. Ali, kako mi reče jedna zapadna Evropljanka godinama nastanjena u Zemlji kedrova, koju smo nekada znali po pesniku i piscu Halilu Džibranu i mučnom građanskom ratu (1975–1990), ljudi u toj zemlji su civilizovani: „Da, struje nema po više sati dnevno, inflacija je ogromna, a opet nema velikog kriminala, silovanja... a zamislite samo nekoliko dana ovakve situacije u Frankfurtu?”

Ako je u Libanu teško, šta da kažu Sirijci posle 13 godina rata? Irak je jedna država, ali Kurdistan na severu ima sopstvena savezništva sa SAD, prećutno sa Izraelom. Glavni grad ove autonomne regije Erbil pretvoren je zahvaljujući naftnom bogatstvu i poziciji na granicama sa Turskom i Iranom u moderni grad stakla i čelika. Ali nisu sve karte kurda u zapadnoj korpi. Već dugo i ruske državne kompanije su u naftnom poslu na severu Iraka. Libija je podeljena, kao i Sudan, samo je u sudanskom slučaju podela formalizovana. Dok snage lojalne maršalu Halifi Haftaru, nekadašnjem odmetniku od Gadafija i tada saradniku Sjedinjenih Država, a sada prijatelju Moskve, sarađuju sa ruskim afričkim snagama, bez vojnih operacija već duže od godinu dana, rat u Sudanu se nije primirio već rasplamsao.

Da li treba da nas čudi iranski odgovor na prethodnu izraelsku agresiju na tu zemlju? Jer bombardovanje diplomatskog predstavništva predstavlja direktnu agresiju, zabranjenu Poveljom UN. Dejstvovanje izraelske avijacije na ciljeve u Siriji i Libanu, pa i Hezbolahovo na mete u Izraelu, postalo je neka vrsta (nove) (ne)normalnosti.

Srećna Arabija (Arabia Felix), kako su današnji prostor Jemena doživljavali starorimski kartografi i istoričari, živo je i borbeno društvo jer za razliku od klimatizovanih komšija ili evropske omladine zabrinute zbog statusa ili lajka na društvenim mrežama, vodi svakodnevnu borbu za goli život. Kat, biljka koja opija i umiruje Jemence, bez razlike po verskoj pripadnosti (suniti, zajditi) ili plemenske (Jemen je plemenski uređeno društvo) tamo ima ulogu piva ili rakije. Suočeni sa glađu, donedavno kolerom, oružanim sukobima koji se u toj zemlji vode sa malenim prekidima već 20 godina, Zajditi, uslovno rečeno šiitska plemena sa severa te zemlje, spremni su da posle uspešnog odolevanja tehničko-tehnološki superiornoj koaliciji koju je od 2015. predvodila Saudijska Arabija zaprete i Izraelu. Ne samo njima već i angloameričkom brodovlju u Crvenom moru, zbog podrške zatiranju Palestinaca.

U periodu urušavanja starog kolonijalizma i jačanja slobodarskih pokreta širi se nacionalizam po regionu i tu Izrael nije izuzetak. Isto tako, široko raširena korupcija i režimi večnih predsednika imali su izazov prevashodno od strane islamista. Pokazalo se da ni oni nisu dali rešenje na socioekonomske probleme. Ali snaga religije jača i u jevrejskoj državi. Danas je ideja obnove hrama i uspostava biblijskog Izraela najživlja u toj zemlji.

Geopolitički presek

Posle povlačenja američke vojske iz Iraka 2011. i otpočinjanja serije obojenih revolucija (čija je preteča bio pokušaj promene režima 2009. u Iranu), ekonomski prodor Kine nije zaustavljen. Danas je Kina prvi ekonomski partner gotovo svih bliskoistočnih država sa izuzetkom Izraela i Jordana. Rusija je u Siriji vojno zaustavila proces transformacije regiona i preuzimanja lokalnih tržišta od strane zapadne ekonomske oligarhije, a Kina tome pružila ekonomsku potporu. Otuda i širenje BRIKS-a u ovom delu sveta.

Iran je uspeo da se vojno etablira posredno kroz obuku i tehničku podršku paravojnim jedinicama i regularnim vojnim snagama u Iraku i Siriji. Diplomatski, a moguće i tehnički, mada za to treba izneti i dokaze, Teheran pomaže i zajdite, upravo one Jemence koji gađaju angloameričke ciljeve u Crvenom moru.

Zapad se nije povukao u potpunosti. Američki kontigenti za zaštitu islamskih boraca za demokratiju u Siriji, ili za eksploataciju nafte na severoistoku Sirije su tu. U neposrednoj blizini Irana su i američke vojne baze u Kuvajtu, Kataru i Bahreinu. Kina je uspela da pomiri Iran i Saudijsku Arabiju, tenziju koju su Vašington i London dugo hranili.

Dok Rusija i Kina uglavnom nastoje da stabilizuju Bliski istok, u čemu imaju političke i ekonomske koristi, Zapad koristi slabosti i podele, kako bi osujetio napredovanje Pekinga i Moskve.

Bliski istok je paradoksalno star, od starih civilizacija u dolinama Nila, Eufrata i Tigra, a istovremeno mlad, podeljen, gotovo apokaliptičan.

*Viši naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu