Urbanista, reformator i misionar

Kao po nepisanom pravilu, oni koji su predodređeni da pomeraju granice i zajednicu vode ka novim i višim ciljevima, obično dolaze iz manjih sredina, u kojima se energija koju su iz nje akumulirali biti dovoljna da bez obzira na godine provedene za života, budu zapamćeni po svojim delima za vek i vekova. Gnjilane, malo mesto u našoj južnoj pokrajini Kosovo i Metohija, mesto je rođenja profesora dr Miodraga Ralevića, ali i glumice Mire Stupice, geografa Atanasija Uroševića...

Moj prvi susret sa profesorom Ralevićem pamtim iz studentskih dana sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, tokom kojih se on od ostalih profesora razlikovao pre svega po sasvim prirodnoj i iskrenoj komunikaciji. Pamtim ga kao eruditu, posvećenog pedagoga koji se studentima obraća koristeći svoje sopstvene formule za razrešavanje prostornih sklopova, profesora koji je suvoparnu oblast urbanizma usmeravao u pravcu filozofije o prostoru, u kojem se urbane forme kreću kroz treću dimenziju, bez koje bi urbanizam bio sasvim zanemarljiv i nebitan, za njegovo dublje sagledavanje kao discipline koja strateški uspostavlja preduslove za arhitektonske forme koje u suštini nastaju iz dvodimenzionalnih prostornih odrednica.

Na svom matičnom Arhitektonskom fakultetu u Beogradu (predavao je i na Univerzitetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i na Arhitektonsko-građevinsko-geodetskom fakultetu Univerziteta u Banjaluci), ostavio je trag, ne samo kao vrstan predavač već i kao čovek koji je ponekad umeo da sa studentima (poput profesora Vujića) sedne i u „Domovinu” (nekadašnju kafanu preko puta AF u Beogradu), da bude poštovan od onih kolega koji su bili u stanju da ga razumeju i prate, i dobije za neprijatelje one koji su se hranili sopstvenom sujetom.

Njegova karijera se pored angažovanja na fakultetu, intenzivno kretala kroz urbanističku praksu, u kojoj je tražio način da svet urbanizma prilagodi uspostavljanju novih vrednosnih sistema – njegove treće ose, koja po pravilu nikada nije zavisila od ličnog stava pojedinca već od kapaciteta lokalne zajednice da urbanisti-vizionaru da priliku za unapređenje usaglašeno sa političkom vizijom, ali i strukom koja čvrsto stoji iza nje.

Ralević je bio reformator koji je sredine koje su vapile za savremenim urbanističkim receptima, usmeravao ka konceptu prostornog razvoja već dokazanih vrednosnih sistema poput Kneževine Monako, koja je uprkos lošoj konfiguraciji terena uspostavila sistem najviših vrednosti kroz integrisanje fizičkih modela izrazito vertikalnih regulacija. One danas ovu malu kneževinu čine prepoznatljivom na svetskoj mapi modernih urbanih sredina u priobalnim zonama.

Njegov aktivan doprinos Udruženju urbanista Srbije (u kojem je bio na svim nivoima rukovođenja i stručnog angažovanja) ogledao se u njegovom liberalnom odnosu prema profilima svih onih koji bi mogli da rukovode tim udruženjem, ali i budu njegovi članovi. Polazio je od toga da urbanista nije samo arhitekta već da se u toj ulozi mogu naći i građevinski inženjeri, ekonomisti, pravnici, geodete, ekolozi, saobraćajni, elektrotehnički i mašinski inženjeri.

Prof. Ralević je bio misionar, onaj koji uvodi nove urbane vizure i unapređuje zajednicu, uprkos uvek prisutnim pojedincima koji žele da je povuku na dno. Njegova uloga pomoćnika ministra za infrastrukturu (2006–2008) bila je značajna jer je došla u vreme kada gradovi tek uspostavljaju svoje kadrovske protokole u kojima gradski arhitekta (danas gradski urbanista) preuzima značajnu ulogu u usmeravanju njegovog razvoja. Današnji gradski urbanisti su uglavnom arhitekte, iako bi se po pravilu oni morali selektovati sa fakulteta za arhitekturu i urbanizam, koji za sada u Srbiji još uvek ne postoje.

Profesora Ralevića, koji je na svoj životni put krenuo iz malog Gnjilana i koji je doživeo da ga pozivaju za pomoć i saradnju u celom regionu, poslednji put sam video u januaru ove godine. Tada mi je nagoveštavao finalizaciju akreditacije prvog fakulteta za arhitekturu i urbanizam. Kako mi je rekao: „Kolega Aleksandre, biće to prvi fakultet za urbanologiju i arhitektoniku u Evropi”. Tako inovativan naziv je mogao doći samo od čoveka sa prefinjenim nivoom poznavanja mehanizma potrebnog za razvoj urbanih prostora i pre svega od čoveka sa uvek prisutnom nepresušnom motivacionom energijom i optimizmom koji je nesebično prenosio svojim saradnicima.

Nadam se da će država Srbija razumeti potrebu podrške Ralevićevoj misiji u oblasti urbanizma i arhitekture, i da će taj fakultet uskoro zaživeti kao njegovo zaveštanje za budućnost Srbije.

* urbanista i arhitekta