„Tiktoku" odzvonilo u Americi

Specijalno za „Politiku”
Toronto – Sjedinjene Države su, posle glasanja u Kongresu kojim je podržan predlog zakona da se kineski „Tiktok” zabrani u SAD ukoliko ne bude prodat nekome u Americi, na korak do proterivanja ove aplikacije iz američkog sveta društvenih mreža. Čak 360 kongresmena je podržalo zabranu „Tiktoka”, dok je njih 58 bilo protiv. O zakonu danas raspravlja i glasa Senat, a ukoliko bude usvojen ide na ratifikaciju u Belu kuću.

Predlog, koji je bio uključen u paket od četiri „vojna” zakona o kojima se glasalo tokom vikenda, predviđa zabranu popularne aplikacije za kratke video-snimke ako njen vlasnik, kompanija „Bajtdens” iz Pekinga, ne nađe novog vlasnika u roku od godinu dana. Kongres je predlog zakona o „Tiktoku” objedinio u paket s finansijskom pomoći Ukrajini i Izraelu, da bi se izvršio pritisak na Senat da razmatra o ceo paket odjednom i glasa o njemu, piše Si-En-En.

Kineska vlada nije do sada reagovala, ali su se kineski državni mediji obrušili na SAD zbog „Tiktok zakona” dok kineski vlasnik „Bajtdens” ćuti. CGTN, kanal kineske državne televizije na engleskom jeziku, rekao je da je zakon o odstranjivanju „Tiktoka” zbog bezbednosnih razloga znak pada SAD u „sinofobiju”.

„Čajna dejli” navodi da će nacrt zakona zadati težak udarac kinesko-američkim odnosima, podržavši komentar izvršnog direktora „Tesle” Ilona Maska, koji kaže da je „suprotan slobodi govora”.

Bajden je i ranije rekao da je spreman da potpiše zabranu „Tiktoka” ako dođe na njegov sto. Verzija odobrenog zakona, ukoliko prođe celu proceduru, dala bi „Tiktoku” 270 dana da pronađe novog vlasnika. Američki predsednik mogao bi da produži rok za 90 dana ukoliko proceni da postoji napredak i da je potrebno dodatno vreme za prodaju.

Nisu, međutim, svi zapadni političari toliki protivnici „Tiktoka”. Nemački kancelar Olaf Šolc je na svoj novootvoreni nalog na ovoj društvenoj mreži postavio više video-snimaka s nedavnog putovanja u Kinu.

Zakon o zabrani popularne platforme ima unutrašnjopolitičku dimenziju uoči američkih izbora. Bivši predsednik Donald Tramp nedavno je kritikovao ovaj predlog zakona. Međutim, kao predsednik, Tramp je 2020. potpisao izvršnu naredbu o zabrani „Tiktoka” osim ako ga ne kupi neka američka kompanija, navodeći da kineska vlada koristi uslugu za deljenje videa kako bi nadgledala milione Amerikanaca. Osporena na saveznom sudu, naredba nikad nije stupila na snagu.

Ali Tramp sada vidi neku korist u pomaganju da se zadrži „Tiktok”, posebno nakon što je Džozef Bajden rekao da će potpisati novi zakon.

„Na ’Tiktoku’ ima mnogo dece koja će poludeti bez njega”, rekao je Tramp.

Njegova reakcija je izazvala optužbe da radi za interese moćnog donatora s udelom u „Bajtdensu”. Ali deo njegove računice, kažu za „Tajm” izvori upoznati s Trampovim razmišljanjem, jeste prilika da ostvari uticaj kod mlađih glasača štiteći platformu koju vole.

„On shvata da bi mnogi ljudi bili uznemireni ako bi to bilo zabranjeno”, kaže Trampov operativac koji radi u njegovom timu.

Sada su Tramp i Bajden na suprotnim stranama kad je reč o pitanju gde su mlađi birači očigledno za to da se „Tiktok” ne zabrani.

Tramp ima i druge razloge za preokret. Nedavno se zbližio s antiporeskom grupom „Klub za rast”.

„Ponovo smo se zaljubili”, rekao je Tramp okupljenim donatorima, navodi „Politiko”. Ova izjava dolazi ubrzo nakon sastanka s jednim od njenih dobrotvora, milijarderom Džefom Jasom. Grupa se protivi zakonu o „Tiktoku” jer Jasova investiciona kompanija poseduje 15 odsto „Bajtdensa”.

Tramp se takođe plaši da bi zakon ojačao jednog od njegovih neprijatelja: kompaniju „Meta”, koja je vlasnik „Fejsbuka” i „Instagrama”. Tramp zamera osnivaču kompanije Marku Zakerbergu što je 2020. donirao 400 miliona dolara kako bi pomogao vladama da olakšaju glasanje putem pošte – sistem koji Tramp naziva prevarom. Tramp i njegovi saveznici optužuju ovu kompaniju i za suzbijanje konzervativnog sadržaja i vesti koje su štetne za demokrate.

„Zakerbergova cenzura priče o laptopu Hantera Bajdena dramatično je pomogla demokratama u 2020”, kaže Aleks Bruzevic, Trampov saveznik i konsultant.

Prema jednom istraživanju, trećina odraslih Amerikanaca mlađih od 30 godina redovno pretražuje „Tiktok” u potrazi za vestima. Nekoliko anketa pokazuje da je aplikacija glavni izvor vesti i informacija generacije zed.

Dok je bio predsednik, Tramp je hteo da se „Tiktok” zabrani iz bezbednosnih razloga. Ali platforma ja postala popularna među njegovim pristalicama. „Tajm” navodi da Nelk Bojs, na čijem se podkastu Tramp pojavio dva puta, ima 4,6 miliona pratilaca u aplikaciji, dok Taker Karlson ima 1,3 miliona pratilaca. Desničarski nalog „Amerikan vajer njuz” prikupio je više od 6,5 miliona pregleda za nedavni snimak Trampa na jednom od njegovih mitinga.

Analitičari smatraju da bi „Tiktok” mogao da bude ključan za dopiranje do mladih glasača. „’Tiktok’ je sada relevantniji nego kad je ta izvršna naredba protiv ’Tiktoka’ napisana”, kaže jedan Trampov operativac, a prenosi „Tajm”.

Zagovornici zakona tvrde da kineska vlada koristi „Tiktok” kao propagandno sredstvo i da bi mogla da zahteva da pekinški „Bajtdens” podeli podatke o američkim korisnicima. Ove navode je kompanija ranije demantovala.