I posle Tita – DNK

Podom serijala tekstova o poreklu Josipa Broza, započetih na osnovu analiza njegovog govora/izgovora i naglaska, pišem vam kao čovek koji je bio deo njegovog protokola u trajanju od 23 godine.

Sve te spekulacije i procene o poreklu možemo gledati s više aspekata, a pre svega treba početi od činjenica ko je dao takvu procenu, tj. koja služba, s kojim ciljem i u kojem se (političkom) trenutku objavljuje „izveštaj”.

Sve dileme o Titovom poreklu može nepogrešivo da reši DNK analiza. S obzirom na da ima direktnih i pobočnih potomaka, kao i dosta medicinske dokumentaciji o Titu, ispitivanjem DNK može se utvrditi da li je Tito – Tito i to počev od 1920. godine, kada mu je rođen sin Žarko, tj. od 1917. godine, kada se venčao sa Pelagijom. Pre toga nije bilo ni razloga da se menja identitet Josipu Brozu, jer nije bio „perspektivan kadar” niti se mogao predvideti njegov uspon u Komunističkoj partiji, jer je aktivno počeo da se bavi politikom od 1927. godine.

Kao kuvar diplomata došao sam do neposrednih saznanja da u gradu Roveretu, koji se nalazi u severnoj Italija, živi desetak porodica Broz. Oni tvrde da je Tito njihov blizak rođak, da se njegov otac rodio u Roveretu i da su se Jožin otac i deda preselili u Zagorje, koje je, kao i Rovereto, pripadalo Austrougarskom carstvu. Čak su dali i objašnjenje o poreklu prezimena Broz, koje se na italijanskom izgovara Broc. Broz ili Broc znači snop suvog granja, koje se skuplja po planinskim vrhovima radi ogreva, zaveže se i spušta kanapom niz litice.

Milovan Đilas, dugogodišnji Titov saradnik i saborac, napisao je i objavio da mu je jednom prilikom Joža rekao da su Brozovi poreklom Crnogorci iz plemena Kuča?! O seobi Srba u Zagorje u 16. veku pisao je i Jovan Cvijić.

I sam sam u Kumrovcu prilikom posete Niksona upoznao nekoliko Titovih školskih drugara.

Takođe, Tito mi je rekao da spremim dva paketa hrane i poslastice za njegove „dve sestričine pok. tete Ane Kolar”, koje su živele s one strane Sutle.

Napominjem da su u Titovom obezbeđenju radila i dva njegova sinovca.

Prilikom zvanične posete Zapadnoj Nemačkoj 1974. godine Tito se sreo s jednim nemačkim režiserom s kojim je pre Prvog svetskog rata radio u fabrici automobila i tada su se srdačno ispričali na nemačkom jeziku.

Sve te tvrdnje ili nedoumice lako je proveriti i čak utvrditi i dalje poreklo. Uradi se DNK analiza pobočnih rođaka (preko potomaka dva Titova sinovca koja su radila u njegovom obezbeđenju ili potomaka tetke Ane Kolar) i za nekoliko sati se može saznati da li je Broz poreklom Zagorac ili nije.

Što se tiče njegovog izgovora, jezika i naglaska, nije ni čudo što je tako pričao, ako znamo da ljudi sa rubnih područja neke države iskrivljeno govore. Trebalo bi imati u vidu da je često kao mali boravio u Sloveniji kod dede i da je vrlo mlad (12 godina) otišao od kuće i šegrtovao u Sisku, gde se priča „krajiškim” dijalektom. Takođe, Tito je bio gastarbajter u Austriji, Nemačkoj, Češkoj, Rusiji, Turskoj i Španiji. Na način njegovog govora uticale su možda i njegove supruge i drugarice, koje su bile sa različitih govornih područja: ruskog, slovenačkog, srpskog, nemačkog, vlaškog... Broz je odlično govorio ruski i nemački, a engleski je naučio u 58. godini za četiri meseca intenzivnog rada.

Inače i druge istorijske ličnosti prati „veo tajne” kad je reč o tome odakle su. Tako kola priča da je Hitler bio vanbračni sin jednog od Rotšilda i njegove kućne pomoćnice?! Ali to nikada nije dokazano, posebno imajući u vidu da je jedan od Rotšilda stradao u koncentracionom logoru.

Teorija svetske zavere i „mistične priče” delimično su lansirane i od samih aktera ili njihovih propagandnih mašina, kako bi dali na važnosti tim ličnostima, a narodu zanimaciju.

Prema mojim saznanjima, jedine dve nerešene misterije, kad je reč o poreklu, jesu poreklo lažnog cara Šćepana Malog, koji je sedam godina vladao Crnom Gorom, i Pol Pota, koji je bio doživotni vođa Crvenih Kmera i predsednik Kambodže. Iako postoje i suprotne tvrdnje – da im se znaju i tačno poreklo i porodice.

Što se tiče izmeštanja Kuće cveća i Muzeja Jugoslavije, smatram da treba konsultovati struku, istoričare i turizmologe, a pre svega Ministarstvo finansija, i utvrditi koliku korist imamo od poseta, prodaje suvenira i ostalih prihoda. U poslednjih 15 godina Muzej Jugoslavije je najposećeniji beogradski muzej. Iako brojčano mali kolektiv, uvek ima odlične postavke i prihoduje kao svi muzeji zajedno.

Mića Stojanović,
kuvar iz Beograda