Digitalizacija čobanina

Digitalna tehnologija gospodari svetom. Širi se bauk tehnicizma – digitalnog totalitarizma. Tehnologija menja postojeći lik čoveka, transformiše ga u „novo biće” – superboga koji je sposoban da kontroliše ceo univerzum. Informaciono-komunikacione-tehnologije (IKT) postale su alat u iscrtavanju mapa novog katastra premera ovozemaljskog carstva, s jedne strane, i arhitekte globalnog i regionalnog preoblikovanja sajber-prostora, s druge strane. Na sceni je svojevrsno takmičenje promotora novog digitalnog društva u kojem veštačka inteligencija i superkompjuteri prete da porobe ljudska bića, smeštajući ih u virtuelne kazamate – gde im život, na prvi pogled, izgleda kao da su u raju, zvanom, digitalna civilizacija.

Taj virtuelni raj gde su komunikacije svedene na softverske programe, algoritme, grafičke oznake i simbole – bez međuljudskih odnosa, preti da postane „pustinja stvarnosti” kako ga naziva Ž. Bodrijar. Stoga se Bodrijar sa pravom pita: Da li je na pomolu nestajanje ljudskih bića i njihova zamena digitalnim i drugim tehnološkim novitetima, poput veštačke inteligencije (robota s ljudskim osobenostima)? Rađa li se to novo superbiće („bog”), koji će zameniti Hrista i postati idol noviniciranom digitalnom čoveku-automatu?

Da li nam se priviđa ili je to stvarnost: da se čovečanstvo nalazi na raskršću gde dirigentsku palicu preuzima Orvelov Veliki brat, koji će da kontroliše ceo univerzum – posmatrajući čoveka i njegovu prirodu kao statiste. Istovremeno, transformišući ljudski mozak (njegov prirodni softver), u digitalni zapis, skladišteći ga u klaud (oblak) – iz koga će, po potrebi, izvlačiti podatke putem inteligentnog softvera. Ovim se ne iscrpljuje lista nepoznanica s kojima se suočava čovečanstvo na prelazu iz tradicionalnog u digitalno društvo – digitalnu civilizaciju, poznatiju kao nova normalnost u postkovid vremenu. Na dnevni red dolazi i pitanje kome će, dosadašnji čovek služiti u budućnosti: Velikom bratu. Da li dosadašnje hramove u kojima se čovek moli/ispoveda Svevišnjem, strategijom finog podešavanja i odmerenih koraka zamenjuju digitalni hramovi poput mobilnog telefona, laptopa/računara, sa kojima započinjemo jutrenje? Digitalni hardver i softver nam je postao svakodnevni alat, bilo da smo surferi na društvenim mrežama, bilo frilenseri, koji iz fotelje obavljaju poslove za svog gazdu – (Polu)brata Velikog brata.

U šali kažem da digitalni noviteti nisu mimoišli ni čobanina, koji je doskora čuvajući stado pevao ili svirao na fruli, pogledujući smeškom kako se napasa stado, igraju jaganjci, a sve to u ozračju prirode, cvrkuta ptica i žubora potoka bez ijedne digitalne naprave. U toj tradicionalnoj normalnosti, pluskvamperfektu, čobane je nadgledalo samo nebo kojim su krstarila jata ptica i poneki orao u planinskim gudurama. Njegov drug i zaštitnik stada od zveri bio je pas – preteča današnjih digitalno-bezbednosnih protokola, od hakera koji napadaju i uništavaju digitalnu imovinu. U ovom slučaju digitalno stado koje na ekranima pokazujemo potomcima – generaciji milenijalaca i zed, kako bi razlikovali domaće životinje od divljih. Zaključiću, s pozivom na onu Bećkovićevu pesmu: „Oj đevojko iz Rovaca, fejzbučiš li kod ovaca…” Eto, još jednog dokaza da noviteti digitalne civilizacije postaju svakodnevica prostora i vremena. Istina, negde brže, negde sporije.

Veliki brat svoje carstvo širi celokupnom stazom čovekovog putovanja od kuće do posla, tokom spavanja/buđenja, druženja, odmora… zavirujući u naše trpezarije/spavaće sobe i krevete, ne ispuštajući nas iz vida ni kada odlazimo na večni počinak. I pored svega toga ljudi kao sužnji pevaju u njegovu čast, u virtuelnim lancima: digitalizujte – robotizujte ili nestanite sa scene.

Istini za volju, potpisnik ovog priloga nije protiv digitalizacije i njenih noviteta koji su našli svoju primenu počev od državne administracije, prosvete, zdravstva do najsloženijih tehničko-tehnoloških  proizvoda iz avio/automobilske industrije… To nije sporno. Međutim, kako sve ima dve strane medalje, tako i digitalizacija nije izuzetak. Stoga je opravdana zabrinutost Šošane Zubof, autorke knjige „Doba nadzornog kapitalizma”, koja se pita: Da li IKT počinju da gospodare društvom (svetom), umesto čoveka? Da li digitalne tehnologije – veštačka inteligencija (roboti s ljudskim osobenostima), postaju novo superbiće – koje je sposobno da kontroliše ceo univerzum? Hoće li čovek raditi za pametnu mašinu ili će njome upravljati pametni ljudi? Da li je digitalna budućnost dom ili egzil za čoveka – da li je čovek gospodar ili rob digitalizacije?

Ovim se ne iscrpljuje lista pitanja u vezi sa neizvesnošću koje sa sobom nosi digitalizacija. U prvi plan izbija i pitanje: Kakva će izgledati priroda sutrašnjice – gde se uveliko vodi borba između čoveka kao razumnog/božanskog bića, (dojučerašnjeg genija) i digitalizacije („čoveka mašine”), koja mu preuzima razum i kreativnost? Zar ne vidimo da su arhitekte digitalne civilizacije ljudi homo destruktori („Divovi: Globalna elita vlasti”), koji se pod izgovorom mi kreiramo budućnost za čoveka kriju iza namere: ne samo da upoznaju i najintimnije (skrivene niše ljudske duše), nego i da oblikuju naše ponašanje – pretvarajući čoveka u podatke/virtuelne zapise? Kreatori nove digitalne civilizacije putem veb-digitalnog internet društva i njihovih pratećih noviteta – digitalnog instrumentalizma porobljavaju ljudsku dušu bez oružja i vojske, oblikujući pri tome naše ponašanje za potrebe „Divova: Globalne elite” nove (ne)normalnosti.

U tom smislu se sve više govori o čovečanstvu 2.0, društvu 5.0, industriji 4.0… Još ako se tome dodaju prognoze vizionara iz silicijumske doline: da će do 2050. godine ljudski um biti pohranjen u klaud okruženju u vidu digitalnog zapisa, onda je budućnost čovečanstva još neizvesnija, sa nekoliko aspekata, i to: Da li će se najavljeni noviteti koje donosi digitalna civilizacija (Novo digitalno doba), obistiniti, u potpunosti, ili će neka od ovih predviđanja ostati u domenu naučne fantastike – ko zna? Ko odlučuje? Ko odlučuje o tome ko odlučuje ? Da li digitalna civilizacija najavljuje novo rađanje čoveka u skladu sa datim i zadatim okolnostima…? Da li je na pomolu budućnost po meri čoveka ili prokletstvo ovog veka? Razvlašćivanje čoveka digitalnom tehnologijom – ukidanje slobode i kreativnog promišljanja čoveka? Da li će čovek staleškog esnafa „Divovi: Globalna elita” hteti da se osvesti, prosvetli i sa „preumljenjem” pokaje za svoje misli i dela, ili će se ideja o besmrtnosti čoveka uskoro obistiniti ili će, kako predviđaju „Sionske starešine”, doći kraj sveta – kraj modernizma u kome su vladala, ili mislila da vladaju ljudska bića? Ostaje otvoreno pitanje.

Profesor emeritus

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista