Mocart crnogorske politike

U mnoštvu događaja koji su u Beogradu organizovani tokom aprila meseca, jedan je privukao posebnu pažnju velikog broja ljudi u Srbiji. Reč je o poseti bivšeg crnogorskog premijera Dritana Abazovića povodom predstavljanja njegove knjige „Kritika globalne etike”.

Najpre se pojavio Dritanov intervju u „Politici”, u kojem je poručio da je bio ključni faktor za rušenje Mila Đukanovića. Zaista, bio je prevaga 30. avgusta i uprkos brojnim pritiscima spolja i iznutra ostao je dosledni zagovornik politike razvlašćivanja Milovog DPS-a.

Njegova četiri poslanika su presudno uticala na to kako i kuda da se ide nakon 30. avgusta. Izabrali su put koji su građanima obećali u predizbornoj kampanji. Uz brojna druga postignuća, upravo su oni omogućili da se raskine sa matricom Milovog lažnog multikulturalizma, po kojoj je Đukanović na jednu stranu usmeravao predstavnike srpske nacionalne zajednice, dok je sve ostale okupljao uz sebe na suprotnu stranu.

Potom je Abazović u istom tom intervjuu naveo i to da je poželjno i dobro da se u svom praktičnom delanju političari mnogo više oslanjaju na etiku. Svojim radom u Vladi Crne Gore, a i danas kada predvodi opoziciju, veoma je doprineo obnavljanju pokidanih veza između etike i politike, ukazavši svojim primerom da je tako nešto zaista i moguće.

Opisao je kako je on razumeo mitropolita Amfilohija i objasnio je zašto je za Crnu Goru bilo važno da se potpiše Temeljni ugovor sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Naglasio je koliko je značajno da svi zajedno u ovom regionu promovišemo saradnju i pomirenje i izdvojio mitropolitove reči koje su upućivale upravo na to.

Sledećeg dana je odabranim studentima na programu „Studije budućnosti” Beogradske otvorene škole, održao predavanje o odnosu etike i politike. Bilo je reči o stanju u kojem se nalaze savremene demokratije i projekcijama razvoja odnosa u regionu. Video sam ogromno zadovoljstvo i predavača i studenata interakcijom koju su ostvarili.

Usledio je centralni događaj – promocija Dritanove knjige na Kolarcu. I u Srbiji i u regionu prva reakcija na ovaj događaj odnosila se na veliki broj ljudi koji su odlučili da dođu na promociju. Videvši da nema dovoljno mesta za sve koji su došli da ga čuju i pozdrave, Abazović je neko sledeće okupljanje najavio za Arenu.

U sali je bilo ljudi svih mogućih sistema ideja, verovanja, vrednosti i mišljenja. Zato je logično što se kao naslov u mnogim medijima pojavila poruka da je predstavljanjem svoje knjige autor ujedinio Srbiju. Veliko poštovanje mu je svojim dolaskom ukazao i njegova svetost patrijarh Porfirije, sa kojim je 3. avgusta 2022. godine u Podgorici potpisao Temeljni ugovor.

Sutradan po održanoj promociji Dritan je gostovao na više televizija u Beogradu. Zanimljivo je da je sadržina njegove knjige jednako privukla pažnju televizijskih novinara koji su mu bili domaćini, kao i njegova politika. Razgovaralo se o Aristotelu i Kantu, a u isto vreme i o tome kako efikasno i dobro rešavati aktuelne probleme u regionu.

I pre dve godine, kada je Srbiju zvanično posetio kao predsednik crnogorske vlade, i sada kada je u Srbiju došao da predstavi svoju knjigu, Beograd je Dritana Abazovića prihvatio raširenih ruku. Ljudi u Srbiji vole Abazovića, on im deluje kao čovek od reči. Od nekoliko njih sam slušao razmišljanja o tome kojim bi rečima Duško Radović pozdravio ovog dragog gosta Beograda.

U Crnoj Gori je u medijima preneta vest o promociji Abazovićeve knjige u Beogradu. Kao i u Srbiji, i u Crnoj Gori bile su očigledne impresije brojem ljudi na predstavljanju knjige, te ujedinjenošću Srbije oko pažnje koja je posvećena rečima i delu Dritana Abazovića.

Jedina grupacija medija koja se i ovim povodom obrušila na Dritana svim raspoloživim sredstvima bili su Milovi mediji u Crnoj Gori. Njih je sve manje i njihov uticaj je sve slabiji, ali su se i u skromnim formatima, u kakve su se u poslednje četiri godine pretvorili, povodom predstavljanje Abazovićeve knjige pokazali koga Milo smatra jednim od glavnih krivaca za svoj izborni fijasko 30. avgusta 2020. godine, kao i za svoj potpuni politički krah kojem sada svedočimo.

Ni četiri godine nakon promene vlasti, Milov DPS se nije doktrinarno transformisao. To je i dalje ona ista antisrpska politička formacija, za koju pojedini crnogorski teoretičari politike argumentuju da predstavlja primer kriptofašističke političke organizacije. Ta stranka se pretvorila u radikalnu opciju i to je jedan od ključnih razloga zašto se kontinuirano smanjuje broj građana koji na izborima glasa za tu stranku.

Milo Dritanu ne može da oprosti ni 30. avgust, ni potpisivanje Temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, ni posvećenu borbu protiv mafije koju je Abazović započeo dok je bio na čelu crnogorske vlade. Naročito mu smeta kada etnički Albanac koji zagovara građansku državu rado odlazi u Beograd, gradi mostove i promoviše politiku prijateljstva i pomirenja.

U jednom intervjuu iz oktobra 2022. godine, Milo Đukanović je rekao: „Mnogo sam ja ozbiljnijih protivnika prebacio preko glave tokom prethodnih trideset godina od Dritana Abazovića, imali su istu želju kao on. Njih danas nema, ja sam tu. Mislim da ni njega uskoro neće biti na političkoj sceni Crne Gore.”

Pola godine kasnije Milo je na predsedničkim izborima ubedljivo izgubio od Jakova Milatovića i konačno se politički penzionisao. A Dritan Abazović je preuzeo kormilo opozicionih snaga u Crnoj Gori, boreći se za sledeću priliku da sa pozicije vlasti ostvaruje nova postignuća.

Upravo ove Milove reči, koje otkrivaju čoveka koji nije svestan svog potpunog pada u politici, jasno sugerišu koga je u ove četiri godine nakon 30. avgusta smatrao svojim ključnim i najtežim protivnikom. Koristeći se upravo Milovim snagama, Dritan je u jednom trenutku započeo komplikovanu i mudru političku operaciju krenuvši direktno na Đukanovića.

Uspeo je. Ovaj Mocart crnogorske politike prebacio je Mila preko glave, a Crna Gora je definitivno ušla u postđukanovićevsku eru. Uz još mnogo toga dobroga, to će biti era i brzog unapređenja odnosa Srbije i Crne Gore u bratske, što je interes i želja ogromnog broja ljudi i u Crnoj Gori i u Srbiji.

Doktor političkih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista