Ona ‒ krhka i nesalomiva, nosilac života

Izložba „Ona” vajarke Vladislave Krstić predstavljena je sinoć u Rančićevoj kući, galeriji Centra za kulturu opštine Grocka. Pred posetiocima su se našle skulpture u punoj plastici, reljefi i radovi od žice u kojima se autorka bavi klasičnom i uvek aktuelnom temom ‒ ženom. Radovi su izvedeni u bronzi, gipsu, terakoti, metalu, drvetu...

U ime domaćina, posetioce i goste pozdravila je istoričarka umetnosti Zorica Atić, direktorka ove kulturne ustanove.

‒ U različitim materijalima autorka se bavi klasičnom i uvek aktuelnom temom ‒ ženom. U punoj plastici i celovito prikazanoj figuri ili pak torzou, reljefu i crtežu, Ona je prikazana u pokretu, nežna i snažna, krhka i nesalomiva, otkrivajući princip trajanja i žene koja je nosilac života. Inspiracija i tema radova je sopstveni lik, u pitanju su skladni i nenametljivi autoportreti, a toplina izloženih radova i osobeno komponovana postavka „razgovara” sa posmatračem i Rančićevom kućom, autentičnim porodičnim domom, skulptoralnom lepoticom narodnog neimarstva, u kojoj je svaka izložba neponovljiva i drugačija ‒ rekla je Atićeva.

Otvarajući izložbu, dr Oliver Tomić, istoričar umetnosti, predstavio je autorkin rad.

‒ Izložbe slika su dvodimenzionalni svet koji posmatramo spolja, iz treće dimenzije, za razliku od izložbi skulptura, u koje smo pozvani da fizički uđemo, da iznutra gledamo, da unutra dišemo, razmišljamo i međusobno razgovaramo. Takva je i „Ona”, beogradske vajarke Vladislave Krstić. To je živa celina, u kojoj se krećemo između gipsa, drveta, crvene i bele terakote, zlatne, zelene i crne bronze i mesinga, od zlatnog do plavog. Bogatstvo materijala i boja, kombinovano sa širokim rasponom dimenzija, od minijatura, preko srednjeg akta do natprirodne veličine, sve to sačinjava jedan univerzum, koji poziva posmatrača da ga temeljno istraži. On je skladan, a ipak pun kontrasta, ili pre antinomija, od spoja ‒ ili sukoba ‒ konkretnog i apstraktnog do hromatskog sučeljavanja u spektru između belog i crnog. „Ona”, kao u nekoj uvertiri, otkriva posetiocu svoju genezu, gde se shvata na koji se način prozirnost crteža i lakoća reljefa preobražavaju u čvrstinu skulpture. Već u crtežima prisutni su kolorističko bogatstvo i tehnička raznovrsnost, kroz skoro crni tuš i pero, sivu grafitnu olovku, crvenu kredu, i zeleni tuš i četku. Reljefi stidljivo zakoračuju u treću dimenziju, gde će se zadržati njihova lirska nota, obogaćena snagom savladanog materijala u prostoru... ‒ objasnio je Tomić.

Prilikom otvaranja izložbe nastupili su učenici OMŠ „Nevena Popović” iz Grocke, kao i specijalni gosti izložbe ‒ prekaljeni džezeri Miloš Krstić, klavir, Met Šif, gitara, i Sava Ramjanac, kontrabas.

Vladislava Krstić diplomirala je na Vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu 2007. godine u klasi profesora Slavoljuba Caje Radojčića i specijalizirala 2010. godine u klasi profesora Nikole Vukosavljevića. Do sada je ostvarila osam samostalnih izložbi i učestvovala na više od sto trideset grupnih postavki i umetničkih projekata. Članica je ULUS-a i za svoj rad je nagrađivana.

Izložba u Rančićevoj kući traje do 13. maja.