Sećanje na zversko ubistvo šabačke pesnikinje

Šabac – U danu kada je predsednica tzv. Kosova Vjosa Osmani pokušala da napravi politički teatar, dovodeći na sednicu u SB UN četiri žene koje su, kako je tvrdila, bile silovane ili su preživele teške zločine 1999. godine, grad Šabac je, nažalost, propustio još jednu priliku da se seti herojske žrtve svoje sugrađanke Gordane Đurić, pesnikinje koju su albanski teroristi zverski mučili i zadavili pre dve i po decenije, otevši je na putu za Gračanicu, gde je na poziv srpske književne zajednice trebalo da učestvuje na večeri poezije.

A prilika je, kao i ranijih godina, svakako bila, jer se prekjuče svečano obeležavao Dan grada Šapca, između ostalog i dodelom najviših gradskih priznanja.

Rođena 2. jula 1958. godine u posavotamnavskom selu Draginje, koje nosi ime po još jednoj tragičnoj stradaloj ženi srpske istorije, kraljici Dragi (Mašin), Gordana Đurić se vrlo rano sa porodicom preselila u šabačko prigradsko naselje Jelenča. Pisala je i na srpskom i na romskom jeziku, pesme su joj štampane u više zajedničkih zbirki, a njenu za života jedinu samostalnu knjigu poezije „Ranjeno srce” (Dukhaldo ilo) na romskom jeziku, izdalo je Društvo Vojvodine za jezik književnost Roma u Novom Sadu 1989. godine.

Po oceni kritike, s jedne strane bila je potpuno integrisana u srpsku književnu scenu, gde je učestvovala u čitanju poezije i pripadala klubovima pisaca, a s druge strane njeni književni izrazi bili su čvrsto ukorenjeni u romskoj kulturi.

NATO bombardovanje i stradanja srpskog i romskog življa na Kosovu i Metohiji duboko su pogodili šabačku pesnikinju te 1999. godine. Iz roditeljske kuće u Jelenči otišla je sa namerom da pomogne napaćenom narodu, sa sobom je ponela oko 2.000 tadašnjih maraka, a trag joj se potpuno gubi 27. avgusta.

Majka Živka (otac Nikola preminuo je 1991), sestre Milena i Jelena i braća Živoslav (Rele) i Dragan „prevrnuli su nebo i zemlju” da je nađu. Alarmirali su prijatelje u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Užicu, Nišu, Vranju, Bosni, Makedoniji, Austriji, Nemačkoj... Plakat sa Gordaninom fotografijom lepili su svuda, a u pomoć su pozvali i medije. Dopisnici „Politike”, „Ekspresa” i „Večernjih novosti” objavili su veći broj tekstova tragajući za nestalom pesnikinjom.

Kako nam je ispričao Živoslav, Dragan i on su bezbroj noći proveli spavajući u automobilu, pored druma. Kada im je javljeno da je navodno viđena u Grčkoj, otputovali su i u Atinu. Posle drugog priloga na grčkoj televiziji o Gordaninom nestanku, kontaktirao ih je neki čovek sa Krita, pa su se uputili i tamo. Bezuspešno.

Jedinu vest koju porodica nije uspela da proveri bio je poziv na mobilni telefon sa pretplatničkog broja na Kosmetu, i to nekoliko dana posle Gordaninog nestanka. Anonimni glas je samo saopštio da je ona mrtva i prekinuo vezu. Živoslav je otišao do administrativne granice, tražio način čak i da ilegalno pređe, ali su ga meštani odvratili od namere.

Nažalost, najcrnje slutnje ostvarile su se u leto 2002. godine. Na izlaganju garderobe nestalih u Rudarima, Živoslav je prepoznao Gordaninu bluzu i suknju. Njeno beživotno telo, ispostavilo se, pronađeno je 27. avgusta u selu Belo Polje kod Podujeva i sahranjeno pod brojem 2002-000551 na groblju Dragodan u Prištini. Zajednička obdukcija UNMIK-ovih i srpskih patologa pokazala je da je ubijena davljenjem.

Pošto je porodica preuzela njene posmrtne ostatke, Gordana Đurić je sahranjena 30. jula 2002. godine na Donjošorskom groblju u Šapcu u prisustvu brojnih rođaka, prijatelja i poklonika pisane reči.

Zavičajno odeljenje biblioteke šabačke čuva zbirku poezije „Ranjeno srce” Gordane Đurić. Vrednost ove knjige je tim veća, jer se na njoj nalazi posveta, napisana s posebnom pažnjom poznatom šabačkom književniku Dragiši Penjinu (1925–2000), koji je izuzetno cenio njeno stvaralaštvo. Analizirajući dela romskih pisaca Gordane Đurić, Desanke Ranđelović, Jelene Savić i Hedine Tahirović Sijerčić, četiri pesnička i jedno prozno, doktorsku disertaciju na Univerzitetu u Novom Sadu odbranila je 2022. godine dr Iskra Vuksanović.