Nezadovoljstvo na razmeđi Jermenije i Azerbejdžana

Nikol Pašinjan, predsednik vlade Republike Jermenije, našao se na udaru zemljaka. Sporna je njegova odluka da susednom Azerbejdžanu preda četiri pogranična sela. Reč je o naseljima u rejonu Tavuš, na severu Jermenije. Odluka je, kako je sam rekao, doneta kako bi se sprečili eventualni novi oružani sukobi s vojno daleko nadmoćnijim Azerbejdžanom.

Izgleda da ovakvo objašnjenje nije zadovoljilo one čiji će se domovi naći „s druge strane granične linije” i krenulo se u proteste, blokiranje puteva, pobunu... Uveravanja da raseljeni građani neće biti prepušteni sebi samima za sada ne deluju dovoljno ubedljivo. Kako su preneli mediji, bivši žitelji dva sela – Baghanis i Voskepar – u više navrata su blokirali auto-put koji povezuje Jermeniju s Azerbejdžanom i pokušali da spreče uklanjanje nagaznih mina, postavljenih ovde u vreme ratnog sukoba.

Podsetimo, teritorijalni nesporazumi između dve zemlje datiraju još od vremena raspada Sovjetskog Saveza, a sadašnje stanje na terenu rezultat je munjevite akcije azerbejdžanskih oružanih snaga u septembru prošle godine, kada su pod svoju jurisdikciju uspele da povrate prostore Nagorno-Karabaha. Tada je oko 100.000 Jermena moralo da napusti svoje domove. Predaja četiri pomenuta sela, prema rečima Pašinjana, u funkciji je postizanja konačnog mira između Bakua i Jerevana.

Kako objašnjava jermenski premijer, nije reč o malom koraku: „Kvalitet implementacije ovakvih lokalnih dogovora može pozitivno ili negativno da utiče na kompletnu pregovaračku agendu, kao i perspektivu za postizanje trajnog i pravednog mira. Pregovarači su nastojali da izgrade poverenje, molekul po molekul, i ceo problem su tretirali s izuzetnom pažnjom, inače bi sve moglo da ode u propast.”

Treba dodati i da bi novo zaoštravanje na granici Azerbejdžana i Jermenije u sukob moglo da uvuče ceo Kavkaz, a posebno Rusiju, Tursku i Iran. U takvim okolnostima, Jermenija svakako ne može da računa na neki konkretan dobitak. „Nećemo ratovati van naših međunarodno priznatih granica”, odlučan je Pašinjan.

Jermenski premijer nada se i da bi rešavanje napetosti u Nagorno-Karabahu moglo da mu otvori vrata prema Evropi. „Spremni smo da se približimo Evropskoj uniji u onoj meri u kojoj to u Briselu prihvate. Verujem da smo na tom putu i da je ceo proces tako i prihvaćen. Otvorenost je, u tom smislu, za nas od izuzetne važnosti”, kaže Pašinjan.

S druge strane, Azerbejdžan se više oslanja na Rusiju. Potvrda toga je i sastanak predsednika Ilhama Alijeva s Vladimirom Putinom održan nedavno u Moskvi. Povod za susret je 50. godišnjica početka izgradnje Bajkalsko-amurske magistrale. Trgovinska razmena dve zemlje dostiže danas četiri milijarde dolara, dok su ruske investicije u azerbejdžansku privredu premašile šest milijardi dolara.

U međuvremenu, protesti se nastavljaju. Žitelji Tavuša s pravom strepe od mogućnosti da će im granica utvrđena još u sovjetsko vreme onemogućiti pristup poljoprivrednim imanjima i komplikovati komunikaciju s ostatkom zemlje usled činjenice da će pojedini delovi lokalnih saobraćajnica biti predati u nadležnost Azerbejdžancima. Brine ih i povlačenje jermenskih trupa sa sadašnjih utvrđenih pozicija.

Valja napomenuti i da je rešenje koje je izneo Pašinjan podržano od zemalja Zapada, pre svega – SAD. Pohvale dolaze i iz EU: „Vesti koje su stigle s razgovora komisije za razgraničenje između Jermenije i Azerbejdžana su ohrabrujuće. Podržavamo u potpunosti pregovarački proces i nastojanje da se postigne suštinski i dugotrajan mir”.

Međutim, pitanje je da li će to biti umirujuće i za ljude koji će u budućnosti morati do svojih imanja da dolaze prolazeći carinsku barijeru.

Postavljen prvi granični prelaz

Na granici između Azerbejdžana i Jermenije, u skladu sa sporazumima o razgraničenju državne granice, juče je postavljen prvi granični prelaz. Postavljen je u okviru radova na definisanju koordinata na osnovu geodetskih merenja površine, prenosi agencija Azertač, pozivajući se na službu zamenika premijera Azerbejdžana Šahina Mustafajeva.

Napominje se da su juče u skladu sa sporazumima dogovorenim na sastanku Državne komisije za razgraničenje između Azerbejdžana i Jermenije i Komisije za razgraničenje državne granice i graničnu bezbednost između dve zemlje, ekspertske grupe započele proces određivanja koordinata na osnovu geodetskih merenja. Premijer Jermenije Nikol Pašinjan objavio je fotografiju prvog graničnog prelaza na deonici Tavuš-Kazah.

„Prvi granični stub postavljen je na tavuško-kazahstanskoj deonici jermensko-azerbejdžanske državne granice”, rekao je on.