Partizan ne može da pobedi sebe

Poraz u polufinalu Kupa Srbije sahranio je i poslednju Partizanovu nadu da se posle pet godina domogne nekog trofeja. Nije se izborio za mesto u finalu, a u prvenstvu, šest kola pre kraja, zaostaje za vodećom Crvenom zvezdom čak deset bodova, tako da su mu i tu sve lađe potonule.

Partizan ni ovoga puta nije mogao da pobedi – sebe! Počeo je dobro, imao je dve prilike, koje su nagoveštavale da zna kako protiv Zvezde, a onda je primio autogol i, još neoporavljen od tog šoka, dok dlanom o dlan 2:0 za protivnika.

Bio je to kraj. U drugom poluvremenu je još i dobro prošao, jer ga je golman Jovanović spasio da ne prođe još gore.

Jesu „crno-beli” smanjili broj svojih samoubistvenih grešaka, ali ih nisu potpuno istrebili. Nije prvi put da odbrambeni igrač ne samo ostavi protivnika iza svojih leđa, nego i zaboravi na njega. I onda se bezopasan pokušaj Olanjinke završio tako što se lopta od dezorijentisanog Filipovića odbila u gol. Na stranu to što je pre toga Kalulu naseo na Hvangovu fintu, pa uklizao u prazno za čim nije bilo nikakve potrebe (on, ipak, nije bek), jer je kazneni prostor bio pun igrača pošto je to bila situacija posle kornera.

Filipović je odmah potom pao i na popravnom. Opet centaršut s desne strane (ovoga puta je Mijailović neometan poslao loptu na dalju stativu), Partizanov bek je ponovo loše procenio let lopte i bio kratak, a Olanjinka je podigao sebi spomenik! Primio je loptu na grudi, njegov čuvar opet nije znao gde se nalazi, i pocepao je bliži ugao Partizanove mreže.

U drugom poluvremenu „crno-beli” kao da nisu ni verovali da mogu da načine preokret kakvima su obeležili ovu sezonu, mada ih je rezultat gonio da probaju nešto. Duljaj je nekim alhemičarskim kombinacijama tražio put ka nemogućem, ali njegovi igrači više nisu bili tim, nego pojedinci, neodlučni kad je trebalo brže da se odigra, a brzopleti kad je bilo vremena da se razmisli.

Zahid je poprilično usporavao igru, Natho kao da je ovog proleća naglo fudbalski ostareo, Saldanja, očigledno nedovoljno oporavljen posle brojnih propuštenih utakmica, kvari opšti utisak o sebi i svojim mogućnostima pokušavajući pošto-poto da nešto sam popravi...

Goh i Baždar su mogli da vodu usmere na Partizanovu vodenicu da su imali pripremljena rešenja za šanse u kojima su se našli. Da je Goh pucao visoko, a ne po zemlji, Glazer ne bi mogao da odbrani. Baždar se tada istakao izvanrednim proigravanjem, a kad je on, na Severinino dodavanje bio u sličnoj poziciji, igrao je na pogrešnu kartu. Umesto da gurne loptu ka šesnaestercu i utrči između nje i Mijailovića (pa ili šansa ili da bude oboren), on je zastao, napravio fintu u drugu stranu i prebacio gol što ne čudi, jer da bi pogodio iz takve situacije morao je da bude baš mnogo precizan.

Dobro se pokazao Ovusu. Da je uz njega bio Kastiljo ili Kanute Partizan bi imao preduzimljiviji i čvršći vezni red. Za ono kratko vreme u igri kao levi bek Janković je pokušavao ono što krila i bekovi, kad krenu u napad, i treba da rade. Nije se libio da, kad se nađe oči u oči s protivničkim igračem, krene u prodor kao nekadašnja krila. I to mu je uglavnom uspevalo.

Očajnički pokušaj Duljaja s trojicom napadača u finišu nije ništa doneo, a nije ni mogao. Teško da su ikada uvežbavali tako nešto, pa Saldanja, Baždar i Nikolić (istakao se dobrim udarcem iz daljine) nisu znali ko koju busiju da zauzme.

Mada. za razliku od prethodna tri okršaja s Crvenom zvezdom. Partizan ovoga puta nijednom nije zatresao njenu mrežu videlo se da je dobro znao šta hoće. Međutim, sve to je palo u vodu onog trenutka kada je primio autogol, a onda i drugi dok se još nije ni zasušila vrlo sveža rana. Da je duže ostalo 0:0 ili bar 1:0 za Zvezdu mogao je još i da se vrati u igru.

„Crveno-beli” nisu bili onako siloviti kao u šampionatu. Razumljivo, jer izgubljeno u ovoj utakmici ne može da se nadoknadi za razliku od bodova u prvenstvu, a tamo i položaj na tabeli nameće s kakvim će opredeljenjem igrači da uđu u meč. U kupu je na početku sve podjednako, pa je oprezniji pristup i očekivan. Zbog toga je i bilo manje događaja za pamćenje, mada „crveno-beli” i ovoga puta mogu da žale kakve sve šanse nisu pretvorili u golove.

Partizanu predstoji borba da sačuva drugo mesto u ligi. Kako će taj posao da privede kraju zavisiće od ishoda nedeljnog dvoboja s prvim pratiocem TSC-om. „Crno-beli” imaju sedam bodova više i domaćini su, ali iza njih su dva „večita derbija”, ne samo iscrpljujuća (samo tri dana između njih), nego i s traumatičnim ishodima (porazi 3:2 i 2:0). Igrači iz Bačke Topole su odmorniji, jer prekjuče nisu imali takmičarske obaveze, a kad su poslednji put pohodili Humsku sastavili su domaćina s crnom zemljom nokautiravši ga s 4:0.