Istorijsku šansu za saradnju sa Kinom ne treba propustiti

Delegacija Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” nedavno je bila u poseti Kini, gde su lekari ove ustanove mogli da se upoznaju sa radom kolega u ovoj zemlji i dogovore nove vidove saradnje. U razgovoru za „Politiku” profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta „Dedinje”, kaže da su posetu Kini spremali dugo, da su znali šta hoće da vide i kakvu saradnju mogu da ostvare.

– Po mom mišljenju, njihova istraživanja, tematika, modaliteti i način organizacije su fenomenalni, a mi imamo odličan kadar u toj oblasti, više od 30 doktora koji su završili medicinu sa prosekom 10. Bitno je da ti mladi ljudi ostanu ovde. Vezivanjem za Kinu mi se možemo doškolovavati i rasti zajedno sa njima kroz velike naučnoistraživačke projekte. To bi bila budućnost Srbije u nauci u kardiovaskularnoj medicini. Imali smo neverovatno fantastičan prijem u Kini, kod tamošnjih medicinskih stručnjaka, sa kojima ćemo, verujem, ostvariti plodnu saradnju – kaže dr Bojić.

Koje institucije je delegacija lekara iz Instituta „Dedinje” posetila tokom posete Kini?

Posetili smo njihove važne klinike, pre svega „Beiđing hospital”, koja važi za jednu od četiri najbolje klinike na svetu. Imaju neverovatnu opremu, neviđen repertoar medicinskih usluga svih vrsta, dosta objavljenih naučnih i stručnih radova, a posebno odeljak ove bolnice na Zapadnoj planini koji se bavi naučnoistraživačkim radom. Inače, u svojoj dugogodišnjoj praksi nisam video bolje planiranje i organizovanje rada neke klinike i uspehe koje ima „Flori hospital”. Putem naše ambasade nam je upućen zahtev i da obiđemo bolnicu „Anšan” u Pekingu, gradsku bolnicu, i bili smo fascinirani. Naša poseta Pekingu bez obilaska ove bolnice ne bi bila potpuna. Definitivno Kinezi i mi u vizionarskim i strateškim putevima imamo slične poglede i podudarne stavove, što su i oni konstatovali. Usavršavanje u struci i nauci je važno i mi tu poziciju moramo da iskoristimo.

Da li ste se nešto konkretno dogovorili sa njima?

Postoji nekoliko tema iz više oblasti koje konkretno razrađujemo i u koje obe strane mogu da uzmu aktivno učešće da doprinesu dobrim ekonomskim učincima. Posetili smo i kineski Univerzitet za tradicionalnu medicinu, jer je važna ova medicina u slučaju kardiovaskularnih bolesti, njihov Institut za biomedicinske tehnologije i Institut za bioinformatiku, pa smo i sa njima skicirali oblike saradnje. To je za mene pravo otkrovenje u kardiovaskularnim bolestima, pogotovo u genskoj terapiji. Potpisaćemo ugovor sa njima. Verujem da će deo ovih ugovora o saradnji biti valorizovan kroz potporu Srbije i Kine. Moram da kažem da su kineski partneri izuzetno zainteresovani za saradnju s Institutom „Dedinje”, pa će se njihov i naš tim sresti verovatno njihovom uzvratnom posetom Srbiji. Ovo je istorijska šansa naše države za saradnju sa kineskom medicinom koju ne treba propustiti.

Ali to ne znači da nećete dalje sarađivati sa važnim američkim i evropskim klinikama?

Naš cilj je da se povežemo sa vodećim svetskim centrima. Bili smo i u zvaničnoj studijskoj poseti i u klinici „Klivlend” u SAD, koja je najbolja kardiovaskularna bolnica na svetu već decenijama. Naša delegacija je imala prilike da obiđe kliniku koja postiže fantastične rezultate i ima najveći broj operacija na otvorenom srcu, a radi teške i kompleksne slučajeve. Interesantno je da kada su nas pitali za naše rezultate o operacijama na otvorenom srcu i naše rezultate, i kada im je to objašnjeno, rekli su nam da smo u rangu čuvene klinike „Mejo”. Ima li veće počasti za jednu zemlju kao što je Srbija kada se jedna njena bolnica poredi sa klinikom „Mejo”? Sa direktorom klinike „Klivlend” imaću zvanični sastanak u junu, kada ćemo konkretizovati vid saradnje. Nadam se da ćemo učestvovati u zajedničkim studijama, naučnoistraživačkim projektima, u objavljivanju stručnih radova u važnim časopisima. I sa najboljim klinikama u Italiji smo uspostavili stručnu saradnju, a napravio sam i ličnu posetu klinici „Žorž Pompidu” u Parizu, sa kojom je takođe dogovorena konkretna saradnja.

Šta je u ovom trenutku najvažnije uraditi kako bi se oblast kardiovaskularne medicine podigla na viši nivo?

Treba nam ofanzivniji pristup za obavljanje transplantacija srca i širenju svesti ljudi o tome. Porodice odbijaju da daju saglasnost za doniranje organa. Imamo stotine ljudi koji čekaju na spasonosni organ i kojima smo mogli da pomognemo i mi i Univerzitetski klinički centar Srbije. Moramo da menjamo Zakon o transplantaciji pre svega. Teško mi pada kao čoveku koji je uveo prve transplantacije srca i jetre, kao i čoveku koji je bio na čelu ustanove u vreme sankcija kada smo uspeli da uradimo 28 presađivanja organa. A sada to ide teško. Zašto? Tu treba dosta toga promeniti. Ne pregovaramo sada mi sa porodicama preminulih koji mogu da daruju organe. Sećam se da sam ja, bogami, uspevao u tome dok smo to radili.

Planirate li uvođenje nekih novih procedura u rad bolnice?

Podarili smo 17 novih procedura koje se ovde nisu izvodile, što je oplemenilo srpsku kardiovaskularnu medicinu i doprinelo njenom ugledu ali i da stanje naših pacijenata bude bolje. Ne treba zaboraviti da smo pokrenuli takozvanu TAVI metodu, koja je sad ušla u repertoar zdravstvenih usluga. Mi smo u jednom danu uradili najveći broj tih procedura u svetu. Spasili smo i veliki broj ljudskih života zahvaljujući ugradnji totalno veštačkog srca, koji je put do transplantacije na koju čekaju bolesnici. Planiramo svakako i nove intervencije.

Prošle godine je najavljena rekonstrukcija objekta „Dedinje 1”. Kada bi mogla da počne obnova ustanove?

Na proslavi 45. godine našeg instituta dobili smo obećanje od predsednika Srbije da će se taj objekat rekonstruisati. Nadamo se da će se to dogoditi ove godine, jer zgrada sa tolikim trajanjem ne može više da izdrži. Imamo sedam operacionih sala, koronarnu jedinicu koja je improvizovana, a koja radi najveći broj procedura u Srbiji... Kapaciteti su nam „izlizani”, ne možemo više da improvizujemo u ovako sofisticiranoj medicini, da izađemo u susret svim zahtevima pacijentima i brinemo o težini njihovih oboljenja, prognozi njihovog lečenja i budućnosti, zbog čega je rekonstrukcija preko potrebna. Istovremeno nam je potrebno proširenje prostora na neku zgradu iz susedstva kako bismo mogli da stavimo definitivnu tačku na naše prostorne kapacitete. Mi nikada nismo imali sreću da zgradu podignemo u poljani, već smo se uvek dograđivali i rekonstruisali. Ona je skuplja i ne postižete veliki efekat. Mi smo ustanova svetskog renomea, a to ne kažemo mi – to kažu Amerikanci, Kinezi, Italijani, Nemci, svi koji sa nama sarađuju. U Srbiji najveći broj ljudi umire od bolesti srca i krvnih sudova. Hoćemo li da radimo na tome da se tome efikasnije stane na put? Hoćemo li obolele ljude da vraćamo društvu, državi, porodici, odbrani zemlje? Dajte nam onda da radimo.

Institut „Dedinje” važi za jednu od ustanova u kojoj lekari dobro funkcionišu, pa ne odlazi veliki broj njih u privatni sektor kao što je to slučaj sa drugim bolnicama. Kako ih zadržavate?

Kod nas se daleko više dolazi nego što se odlazi. Više stvari je za to bitno. Ja sam „pravio” ove zgrade, ali i ove ljude. Ovde radi 97 odsto ljudi koje sam primio u radni odnos. Svi se dobro poznajemo, a sa ljudima treba umeti i raditi. Oni su često „nepravilni glagoli” i misle da kada naprave neku proceduru kao da je Srbija samo za njih stvorena, pa kad dođu po mišljenje onda je bolje da se vrate pomalo i sa mojim stavom. Moramo se naći na pola. Kada bih ja njihovu pamet izručio na livadu, svako bi potrčao za svojom. A ja nastojim da im objasnim i uspevam još uvek u tome, da smo samo jaki ukoliko integrativno delujemo na funkciju instituta kao institucije, da smo veliki kada smo pod jednim krovom i da smo brendirani jer je „Dedinje” brend. Naravno, treba imati i sposobnosti upravljanja, rukovođenja ali i psiholoških i harizmatičnih i drugih stvari koje treba da ima svaki rukovodilac neke zdravstvene ustanove.

Šta to treba da ima dobar rukovodilac?

On mora da bude lider i da deluje strogo, ali i da nagrađuje i podržava supstancu uspeha, takmičarskog duha, da osmišljava nove stvari, nagrađuje ljude, daje šanse... Dovoljno govori i činjenica da smo dobili i svoje mesto u budućem Biokampusu. Napisaćemo i svoju kardiovaskularnu medicinu, na šta imamo pravo. A činjenica je da imamo viziju kako ova kuća treba da izgleda i za pet i za 50 godina.

Znate da ima ljudi koji koji smatraju da ste vi pokretač promena u toj ustanovi, a ima i onih koji kažu da ste neuništivi. Kako to tumačite?

Svašta sam o sebi čuo. „Dedinje” je deo mog života, to je moj projekat. I voleo bih da se ova kuća rekonstruiše i da se taj projekat završi. Imao sam hrabrosti da svojevremeno donesem odluku o tome da se sagradi „Dedinje 1” bez građevinske dozvole. Ta Bojićeva bespravna gradnja spasila je stotinu hiljada života, a dobila je građevinsku dozvolu neposredno pre nego što sam se vratio na čelo ustanove. Da sam u ono vreme ostao na direktorskom mestu, verujem da bi se još tada sagradilo „Dedinje 2”. Ovako me je čekala rupa čak 17 godina da se vratim i sagradim bolnicu, uz veliku pomoć države i predsednika Aleksandra Vučića. Ja imam kondiciju i energiju da radim mnogo.

Budući da dolazite na posao u četiri sata ujutru, da li to očekujete i od zaposlenih?

Mnogi se i dalje čude što na posao dolazim već u 3.45, ali ne teram druge na radni mobing, odnosno da i oni tada dolaze. Sa onima koji su već tu imamo organizovane sastanke već u četiri, pet ili šest sati, a u osam je obavezan sastanak sa svim doktorima. Jednom nedeljno obiđem svakog pacijenta i radnika instituta. I to je važno. Kontrola izoštrava odgovornost. Drukčije koza brsti kad je vuk gleda. Treba da zaštitimo i prava pacijenata, pa za njih važi pravilo da ako nemaju „vezu” – ja sam im „veza”.

Preko Filipina reklamira se lažni lek sa mojim likom

I dalje se na internetu prodaju lažni lekovi sa vašim likom, putem video-poruka napravljenim uz pomoć veštačke inteligencije. Da li ste uspeli da uđete u trag onima koji se time bave?

Prvo sam angažovao tim advokata, ne zbog mene jer me baš briga šta će ko da kaže, već zbog pacijenata koji nas zovu iz cele bivše Jugoslavije i traže da im pošaljemo lekove koji se reklamiraju sa mojim likom jer su planuli u njihovom mestu. Zgrozio sam se kada sam video šta ljudi rade i kako zgrću pare povezujući mene i instituciju u kojoj radim. Podneli smo tužbu. Sad se poslednje pojavio spot u kojem ja, kako su napravili uz pomoć veštačke inteligencije, govorim o jednom leku i pominjem termine „tlak” i „krvne žile”. Pa su smislili da sam urolog koji leči erektilnu disfunkciju kod staraca... Prekipelo mi je. Bio sam u Tužilaštvu za visokoorganizovani kriminal, pa u MUP-u... Poslednju informaciju koju sam dobio jeste da se to pušta preko nekog servera sa Filipina i da oni nemaju dobru saradnju sa našim istražnim organima pa se i dalje čeka rasplet. Ne mogu da verujem koliko ljudi mogu da budu beskrupulozni, a naši organi nemoćni da to suzbiju.