Evropske metropole najpopularnije u proleće

Naredne neradne dane oko Prvog maja i Vaskrsa veliki broj naših građana će iskoristiti da otputuje u evropske metropole, koje su tradicionalno najpopularnije destinacije u proleće i jesen.

U prazničnoj seobi Srba najviše se opredeljujemo za Istanbul, Solun, Sofiju, Temišvar, Budimpeštu, Prag, Beč, Berlin i Severnu Italiju, i to uglavnom autobusom. Agencije za ove gradove nude aranžmane od jednog do šest noćenja, a cene se kreću od 60 do 250 evra, kaže za „Politiku” Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (Juta).

Iako se cela Evropa i dalje bori sa inflacijom, čini se da naši ljudi ne vole da štede na putovanjima, s obzirom na to da je prema podacima Jute ove godine uplaćeno između pet i sedam odsto više aranžmana nego lane. Predah od posla se mora napraviti, makar negde u regionu, te se i dalje u velikoj meri posećuju Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora, koje su ujedno i najjeftinije destinacije. A oni malobrojniji koji se odluče da putuju avionom za praznike uglavnom lete po Starom kontinentu.

„To je zahvaljujući velikom broju redovnih linija ’Er Srbije’. Pre nekoliko meseci je otvorena nova linija do Lisabona. Tamo je sada toplo i lepo vreme, a to je ono što privlači ljude. Španija i Italija su takođe zanimljive, a potpuni hit ove godine je Amsterdam, jer su svi aranžmani rasprodati”, ističe Seničić.

Ako odemo još jedan korak dalje, onda su to arapske i zemlje Mediterana.

„Dubai se posećuje tokom cele godine, ali posebno u ovom periodu, kada već počinju visoke temperature. Uvek od Vaskrsa, bez obzira na to da li on pada sredinom aprila ili ovako početkom maja, kreću i redovni čarter-letovi za Egipat. Oni su uglavnom svi rasprodati, jer je tamo već počela letnja sezona i temperatura mora je preko 27 stepeni. Važno je još pomenuti i mediteranska ostrva Kipar i Maltu i to je otprilike ono najznačajnije što se tiče destinacija van Srbije”, kaže direktor Jute.

S druge strane, Međunarodni praznik rada, koji se obeležava u većini zemalja, doprineće i domaćem turizmu. Oko 83 odosto kapaciteta hotela je popunjeno, a bar polovinu od toga su rezervisali stranci, kaže naš sagovornik.

„Turska je za nas bitno tržište, jer imamo 10 redovnih linija za tu zemlju. To je nekoliko hiljada ljudi koji tokom dana prođe iz jednu u drugu državu. Obnavljanje linije sa Pekingom će sigurno doprineti većem broju kineskih turista, jer prvi preduslov da destinacija može da radi sa strancima jeste njena dostupnost”, navodi Aleksandar Seničić i dodaje da posetioce iz Azije najviše privlači priroda, poput Zlatibora i vojvođanskih salaša.

„Oni najčešće dolaze u tzv. kružnim turama. U Evropi provode između 10 i 15 dana i za to vreme žele da obiđu nekoliko zemalja. Mi smo 2014. godine sa kolegama iz turističkih organizacija iz regiona napravili jedno udruženje, kako bismo zajedno radili te kružne ture. Dakle, oni nekoliko dana provedu u Hrvatskoj, pa onda u Bosni i Crnoj Gori, pa u Srbiji, ili obrnuto. Sada su se tu uključile i Severna Makedonija i Albanija, te turistima nudimo širok izbor. Kada vam dolaze ljudi sa drugog kontinenta, oni ne žele da provedu toliko vremena u jednom gradu, već da vide što je više moguće i bolje se upoznaju sa kulturom”, kaže Seničić.

Za razliku od njih, naše komšije najčešće dolaze zbog noćnog života, i to ne samo beogradskog.

„Ceo taj deo istočne i južne Srbije, Bugari i Rumuni već u januaru počinju da rezervišu za doček naredne Nove godine. To već dugo tako funkcioniše, a jedan od razloga, iako nije atraktivno da se o tome priča, jeste to što je kod nas dozvoljeno pušenje u zatvorenom. Takođe, odgovaraju im i cene, vole naš mentalitet, hranu i način zabave”, zaključuje direktor Jute.

Beograd najviše posećuju Rusi, pa Turci

Prema podacima koje smo dobili iz Turističke organizacije Beograd, u prva dva meseca 2024. broj stranih turista u našem glavnom gradu je iznosio 127.774, što je za 11.409 više nego za isti period lane. Najviše ih odseda u privatnim sobama i apartmanima, oko 40 odsto, a u hotelima ih je 31,8 procenata. Njihov smeštaj se najčešće nalazi u opštinama Stari grad i Novi Beograd, dok su na začelju tabele Sopot i Barajevo.