Muzičar koji je verovao u mir

Jasuhiro Fudžioka, poreklom iz Osake, veliki je poznavalac džeza, pisac, kolekcionar, slobodni umetnik, publicista, kolumnista i stalni saradnik mnogih uglednih japanskih džez magazina od kojih su najznačajniji „Swing Journal” i „Jazz Critique”. Predsednik je „Koltrejn kuće” u Osaki, i član Saveta za zaštitu kuće Džona Koltrejna na Long Ajlendu. Donirao je deo svoje bogate kolekcije muzeju „High Point” u Njujorku. Blizak je prijatelj i saradnik porodice i prijatelja Džona Koltrejna. Takođe, ponosni je vlasnik prodavnice tradicionalnih kimona u Osaki. Beogradska promocija njegove knjige „The John Coltrane Refernce”, kapitalnog književnog dela džez tematike, izazvala je ogromnu pažnju među muzičkim i književnim poznavaocima istančanog ukusa.

Vaša knjiga „The John Coltrane Reference” predstavlja najkompletniju i najsveobuhvatniju biografiju čuvenog Džona Koltrejna, jedne od najvećih svetskih džez legendi.

Može se reći. Ja sam Koltrejnov veliki poštovalac još od svojih tinejdžerskih dana. Moja pasija sakupljanja podataka o Koltrejnu, sakupljanja vinila, a kasnije i fotografija, koncertnih karata i ostalih sitnica i podataka vezanih za Koltrejnov život i delo rodila je ideju da bih sve to mogao i da dokumentujem. U realizaciju ove ideje krenuo sam sa sedamnaest godina, 1970. Inače, vremenom sam čak preuredio i svoju kuću, kako bi neke od stvari iz kolekcije mogle stati. Ovo je druga edicija ove knjige, izašla prošle godine. Na sreću, imam sjajne prijatelje i saradnike bez kojih ova knjiga ne bi bila ni bleda senka postojeće. Teško da bi ovaj projekat mogao biti realizovan bez svesrdne pomoći mojih dragih prijatelja poput Luisa Portera, Krisa de Vita i Dejvida Vajlda.

Šta je, po Vašem mišljenju, specifičnost ove knjige?

Kao prvo, ovo je obimno štivo, više od 800 stranica pisanog i foto materijala, prosečnom čitaocu potrebne su nedelje, čak i meseci da bi se upoznao sa svim detaljima. Ovde možete naći, ne samo standardne biografske podatke poput toga gde, kad i sa kim je Koltrejn svirao, već i mnoge sitnice koje dopunjavaju sliku o muzičkom i umetničkom portretu ovog vanserijskog saksofoniste. Dobra kombinacija hronoloških i diskografskih aspekata karakteriše ovu knjigu.

Nameće se konstatacija da se delo ovakvog tipa praktično ne može privesti kraju?

Nikako. Kako vreme odmiče i kako Koltrejnova slava raste iz godine u godinu, moji prijatelji i ja nailazimo na sve više mitskih priča i urbanih legendi koje je teško proveriti. Istovremeno, sve širi krug Koltrejnovih obožavatelja poklanja ili na aukcijama prodaje stvari vezane za njegov život i karijeru koje, naravno, sa sobom vuku nove detalje iz Džonovog života. Moj prijatelj Kris De Vito, obišao je nebrojeno puno biblioteka, arhiva, lokalnih izdavačkih i novinskih kuća širom SAD-a, u potrazi za novim činjenicama iz Koltrejnovog života. Posle svakog njegovog puta, prikupljena građa povećavala bi broj novih potencijalnih stranica knjige.

Kao jedan od vodećih svetskih kolekcionara Koltrejnovog nasleđa, godinama širite ionako respektabilan krug prijatelja.

Mnogi zaljubljenici u Koltrejna, moji prijatelji koji požele da dođu i vide nešto od toga, uvek su dobrodošli. Moja supruga pravi delikatesne obroke, a svi moji redovni gosti imaju čak i svoje štapiće za jelo. Herbi Henkok, Karlos Santana, Džo Sempl, Kasandra Vilson i Ravi Koltrejn, neki su od mojih rado viđenih prijatelja, sa takvim veličinama nikada ne manjka inspirativnih razgovora. Ponosan sam na činjenicu da ljudi iz svih krajeva sveta i svih kulturoloških podneblja vole i znaju toliko puno o Koltrejnu. Fasciniran sam brojem Koltrejnovih obožavalaca među muzičkim zvezdama i raznim muzičkim entuzijastima. Ogroman broj i-mejlova koji mi svakodnevno stiže to potvrđuje.

Bili ste gost ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala. Ova manifestacija se poslednjih godina krupnim koracima vraća u vrh regionalne, moglo bi se reći, i svetske džez scene.

Oduševljen sam činjenicom da je sve više mladih ljudi u džezu i oko njega – od izvođača do publike. Imao sam priliku da pratim program ovogodišnjeg festivala. Ne bih izdvajao nikog posebno, ali, praktično, sve što sam čuo nosi neku novu energiju, sjajno kombinovanu sa starim vrednostima. Iako ne znam vaš jezik, mislim da sam bio ravnopravni član publike, jer sam potpuno razmeo univerzalni jezik muzike.

Ovo je Vaš prvi boravak u našoj zemlji. Kakve utiske nosite iz Beograda?

Primetio sam neverovatnu dobrotu ljudi na svakom koraku. Praktično ne osećam geografsku daljinu i kulturološke razlike. Predusretljivost i srdačnost ljudi sa kojima sam dolazio u kontakt govori mnogo o vama i vašoj zemlji. Čak se i prodavci na lokalnoj pijaci trude da mi pomognu u odabiru voća i povrća. Gest vašeg, „srpskog Koltrejna”, Miće Markovića, koji je 45 godina brižno čuvao kartu sa Koltrejnovog koncerta u Nemačkoj, da bi mi je poklonio na promociji moje knjige pre nekoliko dana, nešto je što ću pamtiti do kraja života.

Koliko je muzika, posebno džez odredio Vaš životni put?

Muzika je primarna stvar u mom životu. Da nije nje, da nije Koltrejna, ja ne bih bio ovde sa vama. Muzika doprinosi zbližavanju ljudi. Gomilu prijatelja koje sam stekao, skoro sve zemlje koje sam obišao, neraskidive veze koje sam stvorio, za sve je to zaslužna, između ostalog, i muzika. Koltrejn je tokom šezdesetih godina, u jeku Vijetnamskog rata, u Japanu svirao „Peace on Earth” (mir na zemlji). I niko od prisutnih ni na tren nije pomislio da je to utopija.