Punim gasom u mestu

Studija istoričara Marka Miljkovića „Automobil je sloboda, istorija razvoja automobilizma u Srbiji 1903- 2023”, u izdanju Službenog glasnika, specifičan je pogled na istoriju Srbije i Jugoslavije u poslednjih 120 godina, ali i na stepen oslobođenosti društva. Autor je na nedavnoj promociji ove knjige u beogradskoj knjižari „Geca Kon” napomenuo da ovo delo takođe govori o kontinuitetu i diskontinuitetu kroz različite države i ratove, jer je prvi automobil došao u Srbiju neposredno pred smenu dve dinastije u Kraljevini Srbiji.

– „Punim gasom u mestu” naslov je zaključka ove knjige, koji govori o tome gde smo se nalazili pre 120 godina i gde smo danas. Kraljevina Srbija mnogo je kasnila u procesu modernizacije i u prihvatanju automobila kao novog tehnološkog izuma. Do početka Prvog svetskog rata bilo je oko 30 automobila u privatnom vlasništvu elite i možda je još toliko imala vojska, a do Drugog svetskog rata bilo je oko 13 hiljada automobila. Najveći uspon dešava se od sredine šezdesetih do početka osamdesetih godina 20. veka u Jugoslaviji, kada se može govoriti o periodu uspeha. Danas se po stepenu motorizacije Srbija nalazi jedino ispred Albanije, Severne Makedonije i Turske, a potrebno je dvadesetak prosečnih plata za jedan prosečan automobil – rekao je Marko Miljković.

Profesor Milan Ristović naglasio je da čitajući ovu knjigu mi zapravo čitamo društvenu istoriju i povest tehničke kulture u Srbiji i Jugoslaviji, na početku 20. veka, sve do naših dana, čitamo je kao istoriju izgradnje moderne infrastrukture, koja je bila potrebna za razvitak automobilizma, transporta, saobraćaja, turizma. Knjiga govori o 20. veku – automobilskom veku, dok je 19. bio vek dominacije železnice.

– Činjenica da je neko imao porodični automobil otvarala je mogućnosti da se izađe iz uskih mogućnosti svojih gradova i putuje u druge zemlje. Ljudi su dobili šansu da eksperimentišu, da budu slobodni. Uz automobile došle su i nove profesije: mehaničarske, šoferske, otvoren je i sistem snabdevanja benzinom i benzinske pumpe, donošeni su novi zakoni, osnivane su fabrike automobila, međutim, javljale su se i saobraćajne nesreće. Sa ekonomskim mogućnostima razvijalo se čitavo društvo, a sa novim radnim mestima u toj industriji, popravljala se opšta slika društva, automobil je postajao i statusni simbol i kompenzacija za nešto drugo – rekao je Ristović, dodajući:

– Nušić nije bez razloga smestio radnju komada „Mister Dolar” u jedan od beogradskih auto- klubova, koji su bili rezervisani za finansijsku i političku elitu. Bila je stvar prestiža kada je neka država imala sopstvenu industriju automobila, koja je zapošljavala na hiljade radnika, a sve važnije su postajale i reklame. Ova knjiga pokazuje i korišćenje automobila u balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, Drugi svetski rat bio je posebno dramatičan zbog nedostatka goriva, što je primoravalo ljude da improvizuju. Kroz istoriju automobilizma pokazano je kako su se menjali društvo i tehnička kultura, kakav uticaj na razvijenost države ima ova važna grana industrije automobila – istakao je prof. dr Milan Ristović, dodajući i to da je ova knjiga ozbiljno napisana studija, da nudi obilje novih informacija, ali i da vrlo lepo izgleda.

Istoričarka Radina Vučetić naglasila je da je studija Marka Miljkovića par ekselans društvena istorija Srbije, u njenih 120 godina, tokom Kraljevine Srbije, tokom Kraljevine Jugoslavije, kroz ratove, do socijalističke Jugoslavije, zatim raspad zemlje iz devedesetih godina 20. veka, do danas.

– Kroz priču o automobilima dobili smo knjigu o državi i društvu, o modernizaciji, o spoljnopolitičkom položaju Srbije. Vidi se kako su dvadesetih godina najviše voženi američki automobili, da bi krajem tridesetih preovladavala nemačka vozila. Divna je priča o Gran-pri trci oko Kalemegdana, septembra 1939. godine, kada je već počeo Drugi svetski rat. Ovo je knjiga o istaknutim pojedincima i sistemskim problemima, o korupciji. Dve su vrste junaka u ovoj knjizi. S jedne strane junaci su automobili, počev od prvog „neselsdorfa” koji je stigao u Srbiju, preko „forda T”, različitih američkih i nemačkih automobila u međuratnom periodu, a vrlo su zanimljive priče o „fići”, o „tristaću” i „jugu”, kao i o fabrici „Crvena zastava”. Za mene, jedna od omiljenih junakinja ove knjige je Darinka Petrović Mića, prva žena šofer, koja je radila u pošti, ali pošto tridesetih godina nije bilo pogodno da žena bude šofer, nosila je mušku uniformu, a kolege su je zvale Mića. Junaci su i trkači Milivoje Božić, Branimir Perić Džo; pripadnici elite, među kojima je bio kralj Aleksandar Karađorđević, pa kraljica Marija – prva žena koja je hrabro vozila automobil do Nice i Pariza, zatim Josip Broz Tito. Ovo je i knjiga o saobraćajcima, a među njima i o Jovanu Bulju, koji je izvodio piruete na raskrsnici kod „Londona”, ali i o situaciji kad je Herman Gering bio saobraćajac u Topoli. O običnim ljudima koji su podizali kredite da bi kupili „fiću”, „juga” ili „tristaća” kako bi sa porodicama išli na more, osamdesetih su benzin kupovali na bonove, a deset godina kasnije ga presipali iz flaša „koka-kole” – istakla je Radina Vučetić, koja je i izbor fotografija, ilustracija i oglasa, kao primer izvrsne kolekciju iz Muzeja automobila i različitih ariva, što je sve kao jedna paralelna knjiga u knjizi, uz kolekciju pesama, serija i filmova o automobilima.