Bazati šoping-molom

Vidljivi su u današnje vreme trendovi koje je nakon Drugog svetskog rata uočio američki sociolog Rajt Mils – da mnogi ljudi ugrožene vrednosti uopšte ne smatraju vrednostima, odnosno da znatan broj ljudi smatra da vrednosti nisu ugrožene. Upravo tako danas stoje stvari sa slobodom i razumom. Mnogi ljudi ne smatraju slobodu bitnom vrednošću jer se ona po njima podrazumeva. A kad se nešto podrazumeva, onda je nepotrebno naprezati moždane vijuge oko toga. I stvarno, zašto bismo trošili dragoceno vremene (koje je danas novac) na dubokoumna promišljenja o recimo smeni dana i noći. Problem međutim nastaje kada se na sličan način počne razmišljati o slobodi koju ljudi, obmanuti idejom da žive u slobodnom svetu, doživljavaju kao nekakvu prirodnu datost. Bazati šopingmolom, neograničeno surfovati internetom, pratiti Ligu šampiona uz pivo i čips, putovati svetom na kredit, štaviše živeti na kredit… Sve su to oblici „slobode” koji današnjeg čoveka održavaju u veri da je rođen slobodan. Pa ipak, bliže je istini da se rađamo u okovima, ali da mislimo kako smo slobodni, što je obrnuta perspektiva od one koju nam je davnih dana ponudio Ruso, da se rađamo slobodni ali da smo svuda u okovima.

Razum je s druge strane vrednost koja prema prosvetiteljskim misliocima slama pomenute okove, a koju tehnokratske elite današnjice preokreću u nerazumnog okivača čoveka u ime slobode i društvenog napretka. Tehnokratija to izvodi na suptilan i manipulativan način tako što svoje nerazumne poteze prikazuju kao razumne, korisne i nužne pa ljudi od takve dobrote i plemenitosti ne uspevaju da vide kako je i sama vrednost razuma ugrožena! Zašto je to tako? Vratimo se velikom sociologu. Ako ljudi, kaže Mils, ne osećaju da žele neke vrednosti niti doživljavaju osećanje da su im vrednosti ugrožene, tada njima vlada osećanje ravnodušnosti. Ako pak ljudi ne osećaju da im je do nekih vrednosti stalo ali su i pored toga u naglašenoj meri svesni ugroženosti, tada njima vlada osećanje nelagodnosti.

Razlika između pomenutih „tabora” dobija na težini ako se zna da se upravo u prostoru između ravnodušnosti i nelagodnosti gnezdi današnja tehnokratska ala koja svojim globalnim čeljustima nastoji da zdrobi opštečovečanske vrednosti. I ona to čini predstavljajući se ne kao ala već kao golub mira s maslinovom grančicom u kljunu. Nevolja je međutim u tome što ravnodušne nije briga za ovu obmanu čak i ukoliko je vide, odnosno što oni drugi prožeti nelagodom veruju kako su nemoćni da išta promene. U tom ih uverenju održava armija opslužitelja sistema (fah stručnjaci, lobisti, naučni i ostali savetnici), koja se u vremenu podeljenosti nauke na deo koji služi korporativnim interesima, i na deo koji neguje opštečovečanke vrednosti, kapilarno širi društvenom hijerarhijom. Radi se o glasnogovornicima tehnokratskih upravljača i njihovim (ne)svesnim pomagačima u zloupotrebama ljudskih vrednosti i postignuća. Razume se u skladu s ideologijom profita. To mogu biti ljubazni farmaceuti koji nam na poslužavniku donose korporativna cepiva protiv virusa koje proizvodi vojnoindustrijski kompleks u saradnji s farmacijom. Ali i medicinski fah stručnjaci koji nas uveravaju da su cepiva bezbedna i da nikakva veza ne postoji između Dženerovog izuma i korporativne gladi za profitom. To takođe mogu biti i slatkorečivi predstavnici korporativnog kapitalizma koji nam nude prljavu tehnologiju rudarenja kao temelj budućeg prosperiteta. Ali i lobisti korporacija koji nas ubeđuju da je živeti u rudniku fantastično iskustvo i jedinstven osećaj. To na koncu mogu biti i (naučni) savetnici koji nam daju razborite argumente u korist nuklearne energije ali pritom izostavljajući tehnokratske strategije pretvaranja (polu)perifernih zemalja u deponije nuklearnog otpada! (Treba uvek poći od mogućih zloupotreba).

Što se navedenih primera tiče reč je o zloupotrebi brige za ljudsko zdravlje i život u zdravoj sredini, mada zloupotrebama zapravo i nema kraja. Bukvalno im je svaki segment društva podvrgnut, uključujući ljudska prava i slobode. Otuda je razumljivo zašto ljudi prožeti nelagodom gube poverenje u sistem koji zloupotrebljava (ili će tek zloupotrebiti) razum, slobodu, istinu, veštačku inteligenciju, suverenost, vakcine, demokratiju, nuklearke, litijum, telekomunikacije… Uzmimo kao primer ovo potonje. Činjenica je da smo u zdravstvenom pogledu sve rovitiji te da se u populaciji mladih povećao procenat obolelih od malignih i drugih bolesti. Šta je uzrok tome? Bombardovanje osiromašenim uranijumom ili i nešto drugo? Da li su na primer ispitani uticaji telekomunikacijskih mreža na ljudsko zdravlje? Kada pitate zvanične državne organe poseduju li naučni dokaz da 5G mreža ne šteti zdravlju dece i odraslih, horski će vam odgovoriti da takav dokaz ne poseduju! (Pozvavši se 2019. godine na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postavio sam navedeno pitanje ministarstvima zdravlja, ekologije, telekomunikacija i dobio upravo ovakav odgovor.) Pa i pored toga vlast udarnički nastavlja da radi na izgradnji rečene infrastrukture uz horsku podršku korporacijskih lobista, naučnih savetnika i fah stručnjaka. Nije joj izgleda bitno što nauka koja nije u službi korporativnih interesa tvrdi da deca (naročito gradska) sve više ispoljavaju smanjenje dubokih regija mozga što podrazumeva smanjenje njihovih kognitivnih sposobnosti. (Doktor Rajović prilično argumentovano govori o tome.) Ipak, korporativne tehnokrate ne uključuju obolevanje dece u „progresivne” statistike rasta, efikasnosti, makroekonomske stabilnosti, što im daje nepostojeće pravo da svako dovođenje u vezu njihovih „progresivnih” agendi sa štetnošću po ljudski život i zdravlje osude kao „zlomisao” nepravovernih.

Ovim dolazimo do ključne tačke savremenog trenutka u kojoj se razumno nepoverenje u sistem koji ne zaslužuje poverenje proglašava nerazumnom zloupotrebom slobode mišljenja baziranog na neznanju. Sasvim je obrnuto. Na osnovu znanja baziranog na iskustvu da u današnjem svetu ne postoje garancije od strane moćnih (posebno ne od strane korporacija), razumno je tvrditi da recimo „Rio Tinto”, ukoliko jednom krene s iskopavanjem litijuma u Srbiji, neće poštovati garancije o čistoj tehnologiji rudarenja. Uostalom, uverili smo se kako stoje stvari sa garancijom da će biti osnovana Zajednica srpskih opština na severu Kosova i Metohije iza koje stoji Evropska unija, koja se bar deklarativno zalaže za poštovanje ugovornih obaveza. Šta tek u eri zloupotrebe svega postojećeg očekivati od „Rio Tinta”?

Sociolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista