Pesma pobeđuje prolaznost

Naso Vajena, veliki grčki pesnik, kritičar i esejista, nedavno je svojoj kolekciji književnih nagrada dodao još jednu: u Sremskim Karlovcima, poslednjeg dana 37. Brankovog kola, uručena mu je nagrada „Branko Radičević”, a u izdanju Brankovog kola iz štampe je izašla knjiga njegovih izabranih pesama. To je Vajenina treća knjiga na srpskom jeziku, u prevodu i prepevu Ksenije Maricki Gađanski i Ivana Gađanskog.

Naso Vajena rođen je pre 63 godine u gradu Drami u severnoj Grčkoj. Bio je sin naprednog borca u građanskom ratu, koji je sa pesnicima Janijem Ricom i Titom Patrikijem, od 1946. do 1950. godine, proveo po koncentracionim logorima na raznim grčkim ostrvima. Sa diplomom Filozofskog fakulteta u Atini, studira i na univerzitetima u Rimu, Eseksu i Kembridžu, gde je i doktorirao 1978. godine. Dvanaest godina bio je profesor neohelenske filologije na Univerzitetu na Kritu, a od 1992. je profesor teorije i kritike književnosti na Univerzitetu u Atini. Piše poeziju i prozu. Inostrani prevodioci Vajenine poezije ističu njene tri ključne reči: ljubav-vreme-smrt.

Ovih dana je objavljena treća knjiga Vaših izabranih pesama na srpskom jeziku. Prevođeni ste i na druge jezike. Kakav je osećaj držati u rukama svoje pesme na drugom jeziku i slušati ih na stranim jezicima?

To je, u svakom slučaju, veliko zadovoljstvo, pre svega zato što su ljudi, koji su čitali moje pesme osetili potrebu da ih prevedu na svoj jezik. U tom slučaju, moje prezime, Vajena, služi kao pseudonim prevodioca, jer duboko verujem da prevod jedne pesme, da bi bio pravi, treba da odbaci svoju prevodilačku prirodu i da se stopi sa jezikom na koji se prevodi. Mora da zvuči kao originalna poezija. Takvo delo onda pripada prevodiocu. Dobar prevodilac je poeta, čak i ako na svom maternjem jeziku nikada nije napisao ni jednu pesmu!

Da li u Grčkoj postoje pesnički festivali, slični Brankovom kolu, koji okupljaju pesnike i afirmišu poeziju?

Ima ih više na nacionalnom i na međunarodnom nivou. Međunarodne pesničke susrete najčešće organizuju gradovi u unutrašnjosti Grčke, poznati su u Kavali, Kalamati. Pa ipak, mediji im ne pridaju neki veći prostor, iako je reč o značajnim književnim manifestacijama. Poezija je stavljena na marginu svih zbivanja. To ima i dobre i loše strane po pesnike i poeziju. Pesnicima takav tretman pomaže da se koncentrišu na svoj rad i da se ne prepuste zamkama popularnosti.

Čuveni ste i kao teoretičar književnosti. Poznati su Vaši stavovi o slobodnom i metričkom stihu…

Slobodan stih je podjednako legalan kao i metrički, a u suštini slobodan stih ne postoji. On je u kontradikciji sa samim sobom. Jer, stih podrazumeva metričku disciplinu, a slobodan stih je laž, on može da se prihvati samo ako poštuje neka svoja pravila i neku svoju, drugačiju metriku. To je zapravo nekakva individualna metrika, karakteristična samo za specifičnu, konkretnu poemu. Pesnik je vlasnik te svoje metrike. Znači, slobodan stih, zapravo, ne postoji!

Danas je na delu česta zloupotreba i loša primena slobodnog stiha. Činjenica da su mnogi pesnici koristili i koriste tzv. slobodan stih bez ikakve ritmike i pesničke discipline, dovela je poeziju u ćorsokak.

Živimo u vremenu Interneta i digitalne tehnologije. Kakvo mesto ima pesnik u ambijentu virtuelne stvarnosti?

I pesnik proizvodi virtuelnu stvarnost, zar ne? Razlika je u tome što je virtuelna stvarnost koju pesnik stvara čista, jer izražava suštinu stvarnosti. Virtuelna stvarnost na Internetu je površna, ona ne izražava dublja osećanja čoveka i ljudske sudbine.

Stara grčka poezija i misao su osnovi naše civilizacije. Grčka poezija je dala svetu i nekoliko nobelovaca. Kako izgleda savremena grčka pesnička scena?

Dvadeseti vek je jedno od najvažnijih razdoblja grčke poezije u istoriji. On je proizveo šest velikih pesnika. To su Palamas, Kavafis, Sikeljinos, Seferis, Elitis, Ricus... Svi pesnici koji danas pišu su naslednici tih poeta. Danas postoji mnogo značajnih pesnika u Grčkoj, ali bi trebalo da prođe još dosta vremena da bi se stvorila dela ravna stvaralaštvu njihovih prethodnika. U svakom slučaju, poezija je najvažniji književni žanr novogrčke književnosti.

Šta je još potrebno da bi pesnik opstao u savremenom svetu...?

Poeta je najnesrećnija osoba od svih umetnika, jer je materijal koji upotrebljava da bi pisao pesme toliko trošan zato što se značenje reči vremenom menja. To je razlog što se pesme starih vremena moraju prevoditi na nove jezike i na nove reči. Ostale umetnosti nemaju taj problem, da se prevode iz jednog u drugo razdoblje. Pa ipak, i pored toga poezija je najuzvišeniji oblik umetnosti. U tome je i njena kontradikcija koja, u suštini, izražava i moć poezije.

Kakvo je mesto srpske poezije u Grčkoj?

Novogrčka poezija je dosta poznata u Srbiji ali, na žalost, ne događa se isto sa srpskom poezijom u Grčkoj. Malo je pesnika prevedeno, neki su objavljivani isključivo u časopisima, kao Ivan Gađanski, Ivan Lalić, Jovan Hristić... Ja znam samo za dve knjige srpskih pesnika na grčkom. To su Vasko Popa i Milivoje Pavlović. Šteta! Kada bismo bolje poznavali srpske pesnike u Grčkoj, a to znači i srpski narod, bili bismo još dublje povezani. To je važno jer su Srbi naša braća. Grci su svoju privrženost iskazali i u teškom vremenu poslednjeg rata i NATO agresije na srpski narod.

-----------------------------------------------------------

Vreme, najveća tema poezije

O čemu će pevati pesnici budućnosti?

Pevaće o najdubljim temama, onima koje određuju ljudsku sudbinu, o Erosu i Tanatosu. I o najvećoj temi poezije: temi vremena! Sve pesme zapravo diktira pokušaj čoveka da izbegne prolaznost vremena. Svaka dobra pesma je pobeda čoveka, iako privremena, protiv prolaznosti i privremene smrti!