Obamin medijski vihor

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 30. oktobra – Nećete valjda da svojim pojavljivanjem prekidate i program televizije koju ja gledam, zavapila je desetogodišnjakinja. Iznudila je roditeljima obećanje da će „poštedeti” njen kanal s Diznijevim filmovima.

Scena se odigrala u kući američkog predsedničkog kandidata Baraka Obame, a javnosti ju je obelodanila njegova supruga Mišel. To što je u porodičnom razjašnjavanju izdejstvovala njihova starija kćerka Malija (mlađa je sedmogodišnja Nataša, zvana Saša), nisu uspeli da postignu drugi građani: Obama ih „zasipa” s malih ekrana, kao dosad nijedan takmac za preuzimanje državnog kormila.

Zbog njegovog sinoćnog polučasovnog propagandnog programa, televizija Foks (koja inače podržava republikanskog kandidata Džona Mekejna) ubedila je organizatore finala bejzbola, od kojih je otkupila pravo prenosa, da početak meča odlože za nekoliko minuta. Tako nešto se nikad nije dogodilo, konstatuju hroničari, imajući u vidu ne samo kašnjenje utakmice, nego i druga Obamina pomeranja granica medijskog opštenja „izvan uobičajenog”.

Sedam televizijskih kanala istovremeno je prenosilo njegov „infomeršal” (kovanica, na engleskom, informacije i komercijalnog oglašavanja) kojim se on predstavio kao lider spreman i sposoban da rešava najvažnije probleme sugrađana. Specijalisti mahom ocenjuju da se radilo o „tehnički savršenom” prikazu, napominjući pri tom doprinos prestižnih profesionalaca poput Dejvisa Gugenhajma (reditelja dokumentarca „Neugodna istina”, dobitnika Oskara). Dvojicu urednika, Erika Smita i Marka Patnama, „infomeršela” (mogli bismo da kažemo infooglasa, ili inforeklame) priređivač „Tajma” je čak svrstao u jednu od svojih dnevnih rang-listi „pet najvažnijih američkih političara koji se ne takmiče za predsednika SAD”.

U polučasovnom programu, prikazane su svakodnevne muke nižeg sloja američkog društva, kao i podrška koji Obamin program njihovog ublažavanja dobija s raznih strana, naročito od istaknutih ličnosti iz krajeva u kojima s Mekejnom još vodi „mrtvu trku”. Nijednom nisu pomenuti, pri tom, ni Mekejn ni republikanci, pa ni konkretno rešavanje problema: čikaški demokrata je ispoljio, pre svega komunikacioni dar, u kome je, među političarima, takoreći bez premca.

U jednom od tih pasaža u kojima kombinuje sebe kao posvećenika ostvarivanju velikih nacionalnih nada istakao je: „Nisam savršen, niti ću biti savršen predsednik. Ali, obećavam da ću vam uvek govoriti ono što mislim i za šta se zalažem, da ću uvek biti čestit prema vama u pogledu izazova s kojima se suočavamo, da ću vas uvažavati kad se ne slažemo, i što je najvažnije – otvoriću vrata vlasti i tražiti da se ponovo uključite u demokratiju koja vama i pripada.”

Najviše se posvetio najavama poboljšanja položaja slojeva srednjeg i nižeg materijalnog stanja, sistema zdravstva i obrazovanja, pa i odnosa sa svetom. Ukratko: nastojao je da uveri birače da će biti u pravu ako 4. novembra glasaju za njega i tako potvrde ankete koje mu daju prednost, u proseku sedam-osam odsto, nad Mekejnom.

Obama se, istovremeno, potvrđuje kao vanredni medijski fenomen. Rekordne priloge prikupio je, dobrim delom, posredstvom Interneta a sada se ispostavlja kao „vladar” malih ekrana.

Kombinacija mu deluje, kažu, superiorno. Ubrao je dosad najveću novčanu izbornu potporu, u iznosu od oko 600 miliona dolara, što je suma, prema računici Si-En-Ena, koja dostiže ukupni finansijski bilans dvojice finalista u trci ka Beloj kući, reizabranog Džordža Buša i poraženog Džona Kerija.

Ujedno, dodaje se, ostvario je ubedljivu nadmoć nad suparničkim Mekejnom u televizijskom oglašavanju. Prema još neozvaničenim podacima na tom polju, Obama je u tu vrstu nadmetanja uložio preko 200 miliona dolara, dva do tri puta više od rivala.

Neki mu zameraju takvu nadmoć, nesklad sa solidarnošću koju izražava prema onima koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Drugi kažu da je demonstrirao najbitnije, od konkurenta ima više novca, a time i pristalica, pa da ga je polučasovnim „infooglasom”, za koji je, kako se računa, dao oko četiri miliona dolara, prosto „zakucao”.

Mekejnov štab sugeriše da Obama tako „kupuje izbore dok prodaje prazna obećanja”. Optužuje ga da je i otpadnik od sistema na čije čelo pretenduje, da je „preraspoređivač” nacionalnog blaga, koji će oduzimati od imućnih i deliti drugima, da je, drugim rečima „socijalista” pa i „marksista”.

Samo još fali da kažu da sam potajni komunista jer sam svoje igračke u obdaništu i sendvič u srednjoj školi, delio s drugarima, odgovorio je Obama. Obrazlažući predlog da se povećaju porezi onima koji zarađuju više od 250.000 dolara godišnje, pozvao je 20.000 učesnika mitinga na Floridi da ruku podigne svako ko zarađuje manje od pomenute svote. Gotovo svi su se izjasnili kao takvi.