Kako se kontroliše med

U „Politici” je 15. aprila objavljen tekst pod naslovom „U falsifikovani med se dodaje čak i živa soda”. Moram priznati da sam bio iznenađen kada sam ovo pročitao. Da li je moguće da se još niko nije otrovao živom-kaustičnom sodom kupujući takav med-falsifikat?! Pitanje je y kojoj količini je dodata medu. Mleku se dodaje voda i tako se smanjuje procenat masti, što se analizom kvaliteta mleka može ustanoviti. Može se i u medu dokazati prisustvo štetnih sastojaka – šećera, saharoze, enzima, boja, tzv. veganmeda – analizom u laboratoriji i tako zaštititi zdravlje ljudi, jer pravog meda nema bez pčela.

Najčešći falsifikat meda je šećerni sirup – pčele ga nisu proizvele, a potrošač biva prevaren, jer umesto meda kupuje šećer, koji je mnogo jeftiniji.

Med je i lek i hrana. Bolje je kad se koristi kao hrana, a ne kao lek. A ako mu se dodaju razni sastojci, onda nije više ni hrana ni lek nego – falsifikat. Od meda se u takozvanoj api-medicini prave i različiti preparati.

Pčele oprašuju 80 odsto biljaka od kojih zavisi hrana za ljude. Spisak namirnica koje direktno zavise od pčela ne bi se zaustavio samo na voću i povrću, već bi se proširio i na proizvode za koje su indirektno zaslužne, poput mesa, jaja, mleka i mlečnih proizvoda – jer bi nestankom pčela nestala i stočna hrana. To bi uticalo i na domaće životinje koje se hrane biljkama, pa bi i opstanah ljudi bio ugrožen.

Godišnje se u Srbiji proizvede od 4.000 do 6.000 tona meda, a kad je paša dobra i 10.000 do 12.000 tona. U Evropsku uniju izvozimo od 2.000 do 3.000 tona meda, i to odličnot kvaliteta. Za ovo najviše zasluga ima predsednik SPOS-a (Saveza pčelarskih organizacija Srbije) dr Rodoljub Živanović, naročito kad je reč o kvalitetu, organizaciji pčelara i izvozu na strano tržište.

Veterinarska inspekcija uspela je u okviru svojih poslova da izbaci sa tržišta velike falsifikatore iz megamarketa i sa pijaca, kao što je uspela da suzbije i klasične bolesti pčela – kugu pčelinjeg legla, varou, akarozu, nozemozu, kalcidozu, flakcidozu – krečno i kameno leglo.

Srbija i uvozi med, on je dobrog kvaliteta i pod kontrolom je Republičke veterinarske inspekcije, potiče od biljaka koje kod nas ne postoje a pčele ih koriste za svoj proizvod. Reč je, na primer, o medu biljke manuka sa Novog Zelanda ili nekoliko tipova poreklom iz Grčke (borov med).

Zato je stručni tim Evropskog pčelarskog saveza (EBA) pozvao sve zemlje Evropske unije, ali i Srbiju, da se ozbiljno pozabave problemom kvaliteta i falsifikovanja meda i njegovog geografskog porekla, kao i da usaglase svoje interne kontrole. Odluke, u vidu saopštenja, poslate su Evropskom parlamentu, kao i nacionalnim savezima i udruženjima pčelara Evrope. Ove mere su važne i zbog poskupljenja hrane i inflacije. Bez pčelara nema proizvodnje meda, niti zdrave hrane za ljude. Ovim merama se štite potrošači, ali i pčelari kroz jedinstven autentičan „evropski med”, jer „med” koji ne prave pčele nije pravi med.

Stradimir Martinović,
republički veterinarski inspektor u penziji, Vrbas