Osvrt na polemiku o Titu

Želeo bih da se osvrnem na polemiku o Titu. O njemu su pisali istoričar dr Radoš Ljušić i politikolog Živomir Žika Tešić. Dr Ljušić je pisao na svoj način, kako on vidi biografiju Josipa Broza Tita. Ne bih se upuštao u to da li je u pravu ili ne.

S druge strane, politikolog Žika Tešić mu sve to osporava i biografiju Josipa Broza vidi drugačije, tj. u pozitivnom kontekstu. Hvali autor i Titovo angažovanje oko formiranja pokreta nesvrstanih zemalja, što, mora se priznati, nije mala stvar. Ne možemo osporiti Titu da je bio veliki borac za oslobađanje azijskih i afričkih zemalja od kolonijalnog ropstva. To je u redu i za pohvalu.

Ali, ima ono „ali”... a o tome gospodin Tešić ništa ne piše. Dok je po svetu uspostavljao mostove prijateljstva i borio se za dobrobit naroda Jugoslavije, s druge strane je tu istu Jugoslaviju potkopavao i rušio iznutra. Raznorazni ustavi i amandmani doprineli su da bude sve manje ravnopravnosti između republika i naroda u njima, a sve više nesporazuma i trzavica. Najveći greh je i to što je Tito (kao veliki diktator) Srbiji, „poklonio” dve pokrajine i, slobodno možemo reći, dve republike u sastavu Republike Srbije. Time je Srbija rasparčana. S druge strane, nije mu palo na pamet da isto tako i Srbima u Republici Hrvatskoj da neku samoupravu, u vidu autonomije. To i mnogo što je urađeno na štetu Srba doprinelo je da se država raspadne u krvavom građanskom ratu.

Svakako da je do raspada države došlo uz pomoć raznoraznih, nazovimo „političara”, koji su jedva čekali pravi trenutak da pokažu svoje pravo lice i patološku mržnju prema Srbima. Većinom su to bili Titovi saborci i njegovi miljenici. Tu su i srpski političari koji su patološki obožavali Tita i naivno verovali da se iza tih reformi nalazi sve snažnija država i jačanje bratstva i jedinstva. Nisu slutili da će im se te reforme jednog dana obiti o glavu. Omanuli su i srpski generali koji su u to vreme bili na čelu JNA. Trebalo je da na vreme smene sve republičke funkcionere i kažu im: gospodo, republički funkcioneri, sedite i dogovorite se u miru kako ćete razbiti državu i kakav status će imati Srbi i drugi narodi u otcepljenim republikama. Umesto toga, uvaženi vojni funkcioneri servirali su nam ilegalni uvoz oružja, koje će jednog dana služiti za oružani napad na istu tu JNA. Umesto da su silom sprečili uvoz nelegalnog oružja, oni su nas samo obavestili kako se oružje nelegalno unosi u neke republike.

Zapad, sa SAD na čelu, jedva je čekao da se stavi na stranu svih rušitelja Jugoslavije, a protiv Srba i Srbije. A kasnije, kad smo se opametili, uvideli smo da im je bio cilj i otimanje Kosova. Na kraju ne možemo zanemariti ni ulogu Vatikana u svemu ovome.

Posle svega napisanog, trebalo bi da se zapitamo da li je Tito pozitivna ili negativna ličnost. Neka o tome prosude čitaoci „Politike”.

Čedomir Ilić,
penzioner, Beograd