Od nastanka plutonijuma do „Volge" na nuklearni pogon

Od našeg specijalnog izveštača

Moskva – Postoje muzeji u svetu iz najrazličitijih oblasti koje čovek može da zamisli, a svakako je jedan od veoma interesantnih i jedinstvenih posvećen nuklearnoj energiji i njenim najnovijim dostignućima. Nalazi se u Moskvi, u okviru VDNK parka, gde posetioci mogu da se upoznaju sa detaljnim istorijatom razvoja nuklearne nauke, saznaju o korišćenju atomske energije u mirnodopske i odbrambene svrhe, o trenutnom stanju nuklearne industrije i njenim perspektivama.

A zašto je to sada važno? Pa pre svega zbog toga što se ranije nije mnogo pričalo o nuklearnim bombama i uopšte o toj industriji. Uvek je bila obavijena velom tajne, posebno u drugoj polovini prošlog veka, ali i danas ljudi strahuju od gradnji nuklearnih elektrana u njihovom komšiluku, a posebno od upotrebe atomskog oružja.

E baš zato je u ovom muzeju sve prilagođeno tome da i laici, a ne samo oni koji se time bave, mogu da shvate o čemu se ovde zapravo radi. Poglede posetilaca na samom ulazu privlači veliki umetnički objekat u centru sale, koji figurativno pokazuje strukturu atoma. Upravo sa ovog mesta vodiči počinju svoju priču o paviljonu koji je nastao uz podršku ruske državne korporacije „Rosatom”, i njegovoj istoriji.

Eksponati su zaista zanimljivi. Na primer, tu je čuvena car-bomba, najmoćnija eksplozivna naprava ikada napravljena u istoriji čovečanstva. Bomba je uvrštena u Ginisovu knjigu rekorda kao najmoćniji termonuklearni uređaj koji je prošao test. Ova termonuklearna vazdušna bomba stvorena je u SSSR-u od 1956. do 1961. godine od strane grupe nuklearnih fizičara i bila je najmoćnije oružje ikada stvoreno i testirano. Njen bljesak je primećen i u Norveškoj, na Grenlandu i Aljasci. Ko god želi ovde može da pogleda i snimak te eksplozije…

A budući da je veliko interesovanje izazvao film „Openhajmer”, interesantno je videti kopije fotografija američkog fizičara J. Roberta Openhajmera, tvorca atomske bombe, zajedno sa brojnim slikama i drugim tajnim dokumentima u takozvanoj obaveštajnoj sobi.

U jednoj od prostorija posetioci mogu da se vrate u prošlost i vide kako su živeli stanovnici takozvanih zatvorenih gradova iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka, koji su bili povezani sa nuklearnom industrijom. Predstavljeno je i kako je izgrađen i kako se živelo u „atomskom” gradu Sarovu.

Tu su i razni nuklearni projekti iz vremena SSSR-a. Interesantna je „Volga” na nuklearni pogon, a postoji i mogućnost ulaska u kontrolnu sobu ledolomca, gde se svako oseti kao da se nalazi negde na pučini na putu ka Severnom polu, jer se oseti ljuljanje i čuju se komande kapetana – a zatim sve zastane kada je uranjanje završeno.

Ovde se može naći odgovor kako je nastao prvi plutonijum, kako izgleda dirižabl „atomski vladar neba” a kako lansiranje nuklearnog reaktora, nuklearni helikopter i podmornica, lokomotiva na nuklearni pogon, kao i robotske ruke koje predstavljaju desnu i levu hemisferu mozga i učestvuju u emisiji koja predstavlja evoluciju čovečanstva. A važan je i ugovor o zabrani testiranja nuklearnog oružja u atmosferi, svemiru i pod vodom.

Pažnju privlače i podrumi nemačke fabrike uranijuma, Kombinat broj 817, gde se proizvodio plutonijum za oružje... Saznajemo i da je već 1954. godine u Obnjinsku radila prva industrijska nuklearna elektrana, a da su u isto vreme sovjetski naučnici već sprovodili eksperimente na tokamaku – osnovi termonuklearnog reaktora.

Na prvom spratu je i izložba „Savremena nuklearna industrija” koja je posvećena sadašnjosti, a značajna je za upoznavanje mogućnosti korišćenja nuklearne tehnologije u energetici, medicini, prehrambenoj industriji (preradi hrane) i poljoprivredi (desalinizaciji vode).

Ko je zainteresovan može ući u zonu pod nazivom „Atomarijum” sa naučno-obrazovnom laboratorijom u kojoj se može raditi na pravom atomskom mikroskopu i drugoj visokotehnološkoj opremi, ali i u „Aleji znanja”, koja je posvećena otkrićima i sadrži činjenice iz života velikih naučnika Ajnštajna, Mendeljejeva, Njutna i Pitagore. Tu se govori o tome kako su veliki ljudi uspeli da se odvoje od rutinskog posla, otvarajući tako put iznenadnom „prosvetljenju”.

Od izložbi su svakako među najzanimljivijima: „Bombardovanje Hirošime i Nagasakija”, „Uloga sovjetske obaveštajne službe u nuklearnom projektu”, „Nuklearna trka”, „Kuzkina majka”, „Moskovski ugovor iz 1963”...

A da bi se sve lepo obišlo potrebno je vreme. I naravno, udobne cipele jer je šetnja po muzeju duga čak sedam kilometara. Naučnotehnološki izložbeni kompleks smešten je na sedam spratova, od kojih su tri podzemna. Da se na ovom mestu razmišljalo o svim generacijama, govori i činjenica da postoji – prostor za igru.

Odrasli mogu tu da voze bicikle za vežbanje, da igraju stoni tenis, vazdušni hokej, ili na primer šah, a deca da uživaju u spuštanju na toboganu, igraju se u bazenu sa lopticama, učestvuju u interaktivnoj igri „sakupi atom” ili se penju na specijalni zid. Ko se umori može da predahne i na poslednjem spratu gde se nalazi restoran sa otvorenom vidikovcem i jedinstvenim menijem, ali i „zelenim krovom” sa sistemom za skladištenje vlage. Zanimljivo je da dok se uživa u slasnim zalogajima ujedno može dosta toga naučiti o istoriji hrane, naučnim otkrićima u oblasti gastronomije, jelima iz prošlosti, ali i svemu onome što će nam doneti budućnost. A savet kuvara je – probajte nešto novo! Da li to ruska supa boršč ili kolač nazvan po balerini Ani Pavlovoj ili atomu – nije bitno. Svakako je dodatak jednoj lepoj uspomeni koja se nosi iz ovog veoma specifičnog muzeja.

Od rada na naoružanju do ideje o razoružavanju

Istraživanja nuklearnih tehnologija u SSSR-u počela su tridesetih godina prošlog veka i to u Lenjingradskom fizičko-tehničkom institutu. Neki od naučnika su zamišljali potencijal uranijuma kao oružja, ali je to bilo veoma daleko od praktične primene, pa su istraživanja obustavljena. Na početku bitke za Staljingrad, sovjetsko rukovodstvo je donelo odluku da nastavi istraživanja. SSSR je ubrzo ušao u novi rat – hladni, a počela je i tehnološka trka između njih i SAD. Obe zemlje su shvatile da je atomska snaga odlučujući argument u borbi za liderstvo. Sovjetski fizičari su morali da prevaziđu niz problema za koje nije bilo gotovog rešenja: da pronađu odgovarajući uranijum, ekstrahuju ga i obogate, stvore od uranijuma element koji ne postoji u prirodi – plutonijum i stvore i testiraju bombu. Zahvaljujući originalnim multimedijalnim rešenjima, artefaktima i dokumentarnim dokazima, posetioci koji posete Muzej „Atom” biće među dokumentima i eksponatima koji su zauvek promenili svet. Na kraju je rad na oružju, na sreću, doveo svet do ideje o potrebi razoružanja.

Atomske elektrane rade i ako avion padne na njih

Nuklearna ili atomska energija za stručnjake iz ove oblasti je prilika da se minimizira emisija ugljenika. U Muzeju „Atom” saznajemo da je to daleko odmaklo i da stručnjaci tačno znaju kako mogu da izgrade pouzdane nuklearne elektrane, zaštićene od cunamija i zemljotresa. Kakao se tvrdi, one su u stanju da nastave sa radom čak i ako putnički avion padne na elektranu. Osim proizvodnje električne energije, smatra se da nuklearne tehnologije pomažu i u lečenju raka, dezinfekciji proizvoda i prečišćavanju vode. A cilj je da se u budućnosti zahvaljujući tome iskorene glad, klimatske promene, bolesti i akutne nestašice energije.