Šta slavimo – praznik rada ili tri slobodna dana

Prvi dan maja Međunarodni je praznik rada, kada se u stvari ne radi, nego se neradni dani ispunjavaju sportskim i gastronomskom rekreacijom, uglavnom u prirodi. To potvrđuju i odgovori anketiranih Pančevaca, koji su se listom izjasnili kako će praznik provesti van grada, u pohodu ka nekom od popularnih izletišta, najviše ka Devojačkom bunaru u Deliblatskoj peščari.

 „Svedoci smo da su sindikati pokušavali da naprave masovnije mitinge i posle kraha socijalizma, uglavnom u Beogradu, kako bi ohrabrili svoje članstvo. Bili su to i pokušaji opravdanja sopstvenog postojanja, makar manifestaciono. Sada ni toga više nema. U svetu i dalje, prolevičarske stranke i pojedinci koriste 1. maj, makar da istupe i iskažu nezadovoljstvo svojim položajem. Tamo je to mnogo organizovanije – ljudi izađu na ulice, a sindikati još imaju neku snagu da ih okupe, uz sav folklor”, objašnjava za „Politiku” istoričar Srđan Božović. On nas podseća da je proslava 1. maja kao Praznika rada, počela pre Drugog svetskog rata organizovana od „radničkog pokreta”, ciljano i sa jasnim levičarskim idejama.

Upravo u proslavi 1. maja vidi se koliko je ovaj „radnički” praznik bio „važan” u vreme Kraljevine Jugoslavije. Danas kada se pomene Praznik rada, pomisli se na socijalizam. Međutim, kako je reč o međunarodnom prazniku, formalno ga je trebalo i ovde obeležiti, ali kao da ga nije ni bilo, ističe Božović i podseća da bi se tu i tamo pomenuo kao nekakva manifestacija, no u odsustvu mas-medija, za njega zapravo nisi morao ni da znaš. Sa ratom i novim društvenim sistemom – sve se promenilo.

 „Zadojeni mukama u ratu i ideološki motivisani, od državnih vlasti organizacija se spuštala na dole. Svako je imao svoj zadatak, od fabrike, škole, radne organizacije da pozove i organizuju ljude na zajedničko učešće u manifestacijama. Bile su to povorke kroz grad, parade uspeha sistema, pokazivanje da je država iz rata izašla jača, regenerisala se i ide u svetlu budućnost. Sve to je bilo svojevrsna propaganda, a po ikonografiji, tačno se u godinu mogu datirati fotografije koje su nam ostale. Smenjivale su se slike srp, čekić, i portreti aktuelnih ideoloških vođa. Sva ikonografija je vremenom jenjavala, ideologija je popuštala, a ljudi kao ljudi stekli su tokom vremena utisak da je 1. maj – tri slobodna radna dana”, objašnjava Božović.

Tako je sve manje radnika bilo na ulicama, a sve više na izletištima, pa je praznik rada polako skliznuo u uranak, koji inače nije naš izum, niti je od juče, već je sveprisutan i u zemljama regiona. U Vojvodini, izvorni običaj da se urani i odlazi u prirodu povezan je sa dočekom proleća i kulturama nemačkog, mađarskog i slovačkog naroda, koji su ga doneli u ravnicu. Običajni rituali iz prošlosti bili su da se tada poseče i ukrasi Majsko drvo, što etnolozi vide kao praksu paganskog porekla, a slične običaje preuzeli su i Srbi, dočekujući proleće, pre svega, Đurđevdanskim urankom, kada su kuće kićene selenom i drugim zelenilom i obavljane i brojne „magijske radnje” u povezane sa zdravljem stoke.

I dok se duže od veka, Praznik rada, 1. Maj, obeležava kalendarskim crvenim slovom, a širom sveta radnici, ipak, okupljaju u borbi za bolje uslove rada, u Srbiji bude organizovan poneki neveliki miting, jer je građanstvo masovno migriralo na izletišta, naoružano opremom za roštiljanje i višednevni boravak u prirodi – takozvani prvomajski uranak.