Tajne Staljinove oaze mira
Наредио је да се за спаваће собе направе посебне браве и кључеви на вратима тако да је немогуће гледати кроз кључаоницу (Фото/ Д. Давидов Кесар)
Od našeg specijalnog izveštača
Danijela Davidov Kesar
Soči – Kada bi samo zidovi mogli da govore… Ovu rečenicu verovatno mnogi izgovore ili barem to pomisle kad kroče u kuću u kojoj je duga leta provodio nekadašnji sovjetski diktator Josif Visarionovič Staljin. Njegova vikendica, za koju se veruje da je mnogo voleo, nalazi se u ruskom gradu Sočiju, i to na brdu iznad mesta, okružena šumom i zelenilom, s pogledom na more.
Budući da je Staljin želeo da njegova vikendica ne bude baš toliko uočljiva naredio je da je ofarbaju u zeleno kako bi je „maskirao” i „utopio” u zelenilo šume i tako zaštitio od pogleda neprijatelja. Nije želeo ni da podove krase tepisi – smatrao je da će bez njih lakše moći da čuje kad mu neko prilazi.
A da bi za sve bio spreman, u strahu od mogućih atentata i špijuna, odlučio je da u sobi za sastanke ima kožni nameštaj napunjen konjskom dlakom, jer je smatrao da je to najbolja odbrana od metaka, ali i da visina naslona kreveta mora da bude takva da može da zaštiti njegovu glavu.
Interesantno je da je naredio da se za vrata spavaće sobe naprave posebne brave i ključevi tako da je nemoguće gledati kroz ključaonicu ili čuti šta se dešava u prostoriji. Postoji i priča da nije želeo da se sluge stalno nalaze u vili i da se u njoj kuva hrana jer je mrzeo takve mirise, ali i da se pušta voda, jer je po njegovom mišljenju to ometalo njegovu oštroumnost i dobar sluh, pa tada možda ne bi čuo ako bi se neki neprijatelj približio njegovom raju. Paranoja je otišla toliko daleko da je insistirao da se na prozore stavljaju zavese koje ne dodiruju pod kako bi u svakom trenutku mogao da vidi da li se neko krije iza njih.
Budući da se ovde nalazi i voštana figura Staljina u prirodnoj veličini, mnogi se iznenade kad vide koliko je zapravo bio nizak. A uz to, sada se zna da je imao teške reumatske probleme i da je hramao, zbog čega je i tražio da mu u vikendici naprave manje stepenice kako bi mogao da se lakše popne na sprat. Leva ruka mu je bila kraća od desne i manje pokretna, što se smatra posledicom udara kočija kad je bio dete, a na levom stopalu imao je dva spojena prsta.
U dači, kako ovu vikendicu zovu Rusi, ovaj opasni čovek je naredio da se postavi veoma skroman nameštaj jer je smatrao da luksuz nije neophodan. Čak su i sobe njegove dece bile nameštene prilično skromno – imali su samo krevete, radne stolove i ormare. Ipak, kad se opuštao želeo je da uživa igrajući bilijar pa se na ovom mestu i danas nalazi originalni sto iz tog vremena. Urbana legenda govori da je jedan od najintrigantnijih ljudi 20. veka bio odličan igrač i da je sve pobeđivao, ali se te tvrdnje dovode u sumnju – jer postoje mišljenja da niko nije smeo da ga pobedi iz straha da ga „mrak ne pojede” pošto se zna koliko je Staljin bio svirep.
Opuštao se i uz kućni bioskop, uživajući u gledanju filmova (omiljeni film bila mu je sovjetska muzička komedija „Volga, Volga”), priča se da je imao više od 20.000 knjiga (obožavao je da čita), ali i da sluša muziku na gramofonu. Neke od omiljenih ploča, od 2.700 koliko je posedovao, i danas su izložene u ovoj misterioznoj kući.
U jednom delu vile može se videti i bazen, ali se smatra da je on samo voleo da se malo „probrčka” u vodi (insistirao je da se bazen puni morskom vodom), zato što nije znao da pliva. To je razlog zašto, kako se priča, nikad nije otišao na privatnu plažu koju ova vila poseduje. Za to je postojao još jedan razlog – Staljin je smatrao da ne izgleda lepo u kupaćem kostimu. Postoji priča da je tražio često praženje i punjenje bazena jer je strahovao da će neko „otrovati” vodu.
U jednom delu kuće izložene su slike na kojima posetioci mogu da vide kako je Staljin izgledao u mladosti, a tu su i fotografije njegove dve žene i troje dece. Prvom suprugom Ekatarinom Svanidže oženio se 1906. godine i istoriografi beleže da je dosta patio posle njene smrti. Sa njom je dobio sina Jakova, s kojim nikada nije bio u dobrim odnosima. Sa drugom ženom Nadeždom Alilujevom nije imao baš sjajan odnos, iako su u tom braku dobili dvoje dece, sina Vasilija i kćerku Svetlanu, koju je obožavao. Budući da je imao brojne ljubavnice, postoji mogućnost da je to bio jedan od razloga zbog kojeg je ova žena izvršila samoubistvo. Ako je to uopšte i bilo samoubistvo, spekulišu mnogi. Kad je bila mala, kćerka mu je svakog dana ostavljala pisma sa svojim željama, koje joj je uvek ispunjavao. Neka od tih pisama u dači su izložena u Svetlaninoj sobi.
Smatra se da je Staljin baš na ovom mestu doneo neke od važnih odluka, od kojih je zavisila sudbina miliona ljudi. Prema nezvaničnim podacima, ovde je boravio 22. juna 1941, kad je Nemačka napala SSSR, a primao je i neke važne državnike. Međutim, kuću je pre svega smatrao utočištem za sebe i svoju porodicu i u njoj je provodio leta do 1950. godine. Smatrao je da mu ovde najviše prija vazduh jer je vikendica smeštena na 160 metara nadmorske visine, gde se morski vazduh meša s planinskim. Skriveni raj pretvoren je u svojevrsni muzej, a u sklopu njega sada se nalazi i mali muzej čaja i čajdžinica u kojoj mogu da se degustiraju zanimljivi ukusi ovog napitka specifični za ovaj kraj Rusije.
I u kući i u njenom dvorištu, bez obzira na to što je prošlo dosta vremena od Staljinove smrti, i dalje se oseća duh starih vremena. Samo zidovi čuvaju tajne o onome šta se dešavalo unutar ovog kompleksa. Kada bi bar mogli da progovore.