Ame­ri­kan­ci ne­ma­ju pu­no po­ve­re­nja u iz­ve­šta­va­nje o iz­bo­ri­ma

Nju­jork – Iako mno­gi Ame­ri­kan­ci ka­žu da se o ovo­go­di­šnjoj kam­pa­nji za pred­sed­nič­ke iz­bo­re in­for­mi­šu iz naj­ve­ćih, na­ci­o­nal­nih me­di­ja, jed­na an­ke­ta po­ka­zu­je da ve­ći­na an­ke­ti­ra­nih sum­nja u nji­ho­vo iz­ve­šta­va­nje, ja­vlja AP. Čak 53 od­sto an­ke­ti­ra­nih ka­že da su iz­u­zet­no ili ve­o­ma za­bri­nu­ti da će me­di­ji pre­no­si­ti ne­tač­no­sti ili dez­in­for­ma­ci­je pre i to­kom iz­bo­ra. Oko 42 od­sto is­pi­ta­nih re­kli su da su za­bri­nu­ti jer sma­tra­ju da će no­vin­ske ku­će ko­ri­sti­ti „ge­ne­ra­tiv­nu ve­štač­ku in­te­li­gen­ci­ju” za pi­sa­nje iz­ve­šta­ja. To je po­ka­za­la an­ke­ta Ame­rič­kog in­sti­tu­ta za štam­pu i Cen­tra za is­tra­ži­va­nje jav­nih po­slo­va agen­ci­je AP (NORC).

Po­lo­vi­na is­pi­ta­ni­ka re­kla je da ve­sti o iz­bo­ri­ma uvek ili če­sto do­bi­ja­ju iz naj­ve­ćih me­di­ja, a ta­kvih je vi­še me­đu sta­ri­ji­ma. „Ni­vo pra­će­nja ve­sti je do­bar”, re­kao je Majkl Bol­den, iz­vr­šni di­rek­tor Ame­rič­kog in­sti­tu­ta za štam­pu, ali „za­bri­nja­va to što ni­su si­gur­ni da za­i­sta mo­gu da ve­ru­ju in­for­ma­ci­ja­ma”.

De­li­mi­čan uzrok su vi­še­go­di­šnje sum­nje u no­vi­na­re či­ji su ve­li­ki deo po­se­ja­li po­li­ti­ča­ri, re­kao je on. Lju­di­ma je ta­ko­đe sla­bo po­zna­to ka­ko funk­ci­o­ni­še no­vi­nar­stvo. Ne­ka­da su lju­di mo­žda po­zna­va­li ne­kog no­vi­na­ra jer je ži­veo u nji­ho­vom su­sed­stvu, re­kao je Bol­den, „ali po­što je ta pro­fe­si­ja de­set­ko­va­na, to je sa­da mno­go ma­nje ve­ro­vat­no”.

Sve je ve­ća ne­po­ve­za­nost me­di­ja i za­jed­ni­ca ko­ji­ma bi oni tre­ba­lo da se ba­ve, do­dao je Bol­den, pre­no­si Be­ta. Oko po­lo­vi­ne od­ra­slih u SAD ka­že da pom­no pra­ti ve­sti o pred­sed­nič­kim iz­bo­ri­ma, pri če­mu to vi­še či­ne sta­ri­ji: oko dve tre­ći­ne Ame­ri­ka­na­ca sta­ri­jih od 60 go­di­na, a sa­mo oko tre­ći­na mla­đih od 30 go­di­na.

„Ka­da ti mla­di bu­du sta­ri­ji, da li će im to bi­ti va­žno?”, pi­ta Bol­den. „A ako ih ne bu­de bri­ga, šta će to zna­či­ti za lo­kal­ne i dr­žav­ne za­jed­ni­ce?”

Od­ra­sli Afro­a­me­ri­kan­ci i gra­đa­ni la­ti­no­a­me­rič­kog po­re­kla ne­što če­šće ne­go bel­ci is­ka­zu­ju „ve­li­ku do­zu” po­ve­re­nja u po­u­zda­nost dru­štve­nih mre­ža kao iz­vo­ra ve­sti o iz­bo­ri­ma. To je i znak upo­zo­re­nja, po­što se na dru­štve­nim mre­ža­ma mo­že na­ći mno­go dez­in­for­ma­ci­ja.