Park sećanja na žrtve Veleizdajničkog procesa

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Posle više godina sporenja između gradskih vlasti i meštana centra Banjaluke koji su se pobunili protiv izgradnje solitera odlučeno je da se na tom mestu, uz centralno gradsko šetalište, izgradi memorijal posvećen Veleizdajničkom procesu. Ovo će biti još jedan u nizu planiranih parkova u glavnom gradu Republike Srpske, koji će istaći ključne događaje iz prošlosti ili važne ličnosti iz srpske istorije.

Naime, u Banjaluci je, sem Centralnog spomen-obeležja palim borcima Vojske RS, u toku izgradnja parka posvećenog kralju Srba i Bosne – Tvrtku, zatim Kulinu banu i knjizi, kao i Parka ćirilice.

Gradonačelnik Banjaluke Draško Stanivuković najavio je da će park posvećen Veleizdajničkom procesu simbolično ukrašavati spomenik u obliku sveće u znak sećanja na jedan od najtežih perioda za Banjaluku. „Tada su naši najumniji ljudi osuđeni na smrt samo zato što su bili Srbi, pravoslavci i pisali ćirilicom”, podsetio je Stanivuković.

Park će se prostirati na dve hiljade kvadratnih metara, imaće bioskop i amfiteatar na otvorenom. „Neposredno u blizini ovog parka nalaziće se i ’Kuća Milanovića’, prvi kulturni centar koji osnivamo još od vremena bana Tise Milosavljevića, kao i park knjige sa spomenikom Kulinu banu”, najavio je Stanivuković. Period vladavine Austrougarske i Prvog svetskog rata obeležen je progonima srpske intelektualne elite i srpske mladosti, uz zabranu upotrebe ćiriličnog pisma i aktivnosti srpskih prosvetnih i kulturnih društava. U Banjaluci već postoji Spomenik žrtvama Veleizdajničkog procesa, posvećen žrtvama tog procesa iz 1915. i 1916. godine. Podignut je na mestu gde su sahranjena petorica rodoljuba koji su preminuli u austrougarskim kazamatima tokom Veleizdajničkog procesa. Takvi procesi vođeni su i na drugim mestima na ovim prostorima. U procesu koji je vođen u Banjaluci bilo je optuženo 156 Srba, a njih 16 bilo je osuđeno na smrt. Molbama srpske vlade u egzilu oni su oslobođeni smrtne kazne, intervencijom španskog kralja Alfonsa Trinaestog, po kome je zbog tog čina nazvana ulica u Banjaluci. U banjalučkom procesu na zatvorsku kaznu od dve do 20 godina osuđeno je 87 ljudi, među kojima je bio i istoričar Vladimir Đorović.

Na Spomeniku žrtvama Veleizdajničkog procesa, smeštenom u sklopu pravoslavnog groblja u Banjaluci, uklesane su poslednje reči Dragoslava Kesića: „Javite Srbiji da je volim”. Kesić je zajedno s četvoricom Srba skončao u austrougarskom zatvoru „Crna kuća” u Banjaluci, a njegove poslednje reči uzimaju se kao simbol i svedočanstvo o prilikama u kojima je živeo srpski narod na anektiranim teritorijama u vreme Austrougarske.

Posebno mesto u parku Veleizdajničkom procesu biće posvećeno memorijalu koji podseća na čin Jovana Mitrovića, koji je manje poznat u javnosti. On je, kako objašnjava istoričar Zoran Pejašinović, od sudija zatražio da obese njega umesto Radivoja Rade Đuranovića, jer je ovaj mlad, a uz to i budući učitelj i jedinac, pa će se – ako ga obese – ugasiti i rod i slavska sveća Đuranovića.

„To je gest koji će, uveren sam, razumeti svaki čovek, koje god rase, nacije, konfesije, kulture ili kakvog drugog određenja bio. To je svevremena i univerzalna poruka i priča ravna onima o podvizima antičkih heroja ili ranohrišćanskih boraca za veru. U toj priči su samoživost i malodušnost pobeđeni od junačkog srca i očinske duše našeg običnog čoveka. U toj priči neuki težak Jovan Mitrović (iz Han Pijeska) razmišlja kao državnik – on ne gleda godinu, dve ili četiri unapred, nego razmišlja o još nerođenoj deci, o budućim naraštajima. A kao zalog nudi najvrednije, najskuplje što ima – svoju glavu”, navodi Pejašinović.

On zbog toga sugeriše gradonačelniku Stanivukoviću da još jednom razmisli o postojećem idejnom rešenju u kojem, kako smatra Pejašinović, ovaj gest nije adekvatno vrednovan.