Nameštena tržišna utakmica

Želim da se osvrnem na dopis g. Jovana Srnića pod naslovom „Pijačna prodaja i preprodaja”, objavljen nedavno u rubrici Među nama. U potpunosti se slažem sa svim iznesenim zapažanjima. Odavno sam odustala od kupovine na zelenim pijacama. Krenem da kupim šampinjone, zaustavim se na prvoj tezgi, kad vidim da nema istaknute cene, što je loš znak. Bojažljivo pitam prodavca i kao što sam pretpostavljala – cena je bila visoka. Odmahujem glavom i krećem dalje, kad me prodavac, kao da je pročitao moje misli, upozorava: „Nećete naći jeftinije.” Naravno, shvatam upozorenje. Na nekoliko tezgi koje imaju ovaj proizvod dogovorili su se da drže istu cenu, da kupac nema izbora, već da kupi po toj ceni. Odustajem od kupovine, jer niko ne želi ni da gleda nameštenu utakmicu, a kamoli da učestvuje u njoj.

Shvatam da je tržišna utakmica odavno nameštena, i to u svim segmentima trgovine, ne samo na zelenoj pijaci. Svi marketi imaju iste cene osnovnih namirnica, razlika je možda u petoparcu. U koju god prodavnicu da uđeš – cene su uprosečene. Istina je da nekada ima sniženja, ali su ona zanemarljiva da bi ih kućni budžet osetio. Kada, na primer, snize cenu ulja ili šećera niko neće tada da kupi ogromnu količinu tih namirnica za obično domaćinstvo jer su kvarljive, da bi se sniženje osetilo. To što je neki keks na sniženju neće pomoći suzbijanju inflacije. Artikli čije su cene, na primer, na sniženju od 50 odsto često su oni koju su „na pola puta da kontejnera” jer im se bliži istek roka upotrebe. Cene osnovnih namirnica kao što su hleb, mleko, meso, jaja nikada neće sniziti na pola.

Marketi ipak nekad snize cene voća i povrća, a imaju tačne vage, pa ove namirnice kupujem tamo umesto na pijaci. Ali nisu nam krivi samo zelena pijaca i supermarketi. Problem je što je tržišna utakmica kompletno nameštena. Cene hrane, usluga, odeće i obuće, bele tehnike su strogo dogovorene, pa se i kod nas odomaćio izraz „kartelsko ugovaranje”. Izraz potekao od zloglasnih kriminalnih organizacija znači da su cene usluga i robe koje kartel obezbeđuje unapred dogovorene i svako ko to ne poštuje, ko spušta ili diže cenu, kažnjava se smrću.

U našim tržišnim prilikama, na sreću, nema smrtnog ishoda – jedino što je umrlo jeste slobodno tržište: odnos ponude i potražnje, zdrava konkurencija i slično.

U moru poskupljenja neopaženo je prošla vest da su svi operateri mobilne telefonije korigovali cene. Naravno, nisu ih korigovali naniže.

Uzalud su bile priče da će dolazak trećeg operatera sniziti cene interneta, mobilne telefonije i kablovske televizije. Svi operateri su se dogovorili, pa je u stvari svejedno gde će korisnik otići – cene su iste s minimalnim odstupanjima i popustima. Tako je sa svima – bankama, osiguravajućim kućama, trgovačkim lancima, komunalnim preduzećima, odnosno sa cenama svih roba i usluga. Sve je isto i korisnici nemaju izbor ni mogućnost da prođu jeftinije. Nikakav dolazak nekog novog lanca ili operatera neće sniziti cene. Naprotiv, samo će se uklopiti s ostalima. Sve te akcije i sniženja su šarena laža da možemo proći jeftinije, jer nam je zbog surove tržišne utakmice, koja je u stvari nameštena, oduzeto pravo koje imaju kupci u razvijenim ekonomijama. To je zdrava konkurencija koja snižava cene, bori se za svakog kupca i daje pravo na izbor.

Vesna Marinković