„Lari Tompson" premijerno u Šapcu

Premijera predstave „Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” Dušana Kovačevića u režiji Stevan Bodroža biće izvedena u četvrtak uveče, 9. maja od 20 sati na sceni Šabačkog pozorišta. Dramaturg je Marija Stojanović, scenograf Tanja Žiropađa, kostimograf Selena Mladenović. Scenski pokret radila je Isidora Stanišić, izbor muzike Kosta Pavlović, dizajn svetla Radomir Stamenković, a dizajn plakata i programa Dušan Arsenić.

– Šabac je grad moga detinjstva i rane mladosti. I uvek se vraćam u moj grad sa posebnim osećanjem i sećanjem na godine kad sam upoznao ovaj neobičan, lep, uzbudljiv i tragičan svet ispisan kasnije u mojim dramama, scenarijima i knjigama. Prvu pozorišnu predstavu sam odgledao u šabačkom pozorištu kao učenik osnovne škole. Tog dana nisam znao ni slutio da ulazim u kuću koja će biti moj životni poziv i moja ljubav sa danima velike sreće, uspeha i tuge kao u svim ljubavima, kaže Dušan Kovačević i dodaje:

– „Lari Tompson” je jednostavna priča. Jedne noći  jedan veliki glumac ne želi da igra predstavu: protestuje zbog uvredljivog odnosa prema njemu kao čoveku i uspešnom umetniku. Njegov bunt i odustajanje od igre koristi kolega glumac bez dara za ozbiljnije uloge ali sa velikim darom za snalaženje u životu i velike improvizacije u svemu što radi. Predstava se zahvaljujući njemu i njegovoj snalažljivosti održi a da nije bila odigrana kao što je napisana. Predstava je, zapravo, jedna velika improvizacija snalažljivog čoveka. Ovo je priča o životu u pozorištu ali bi se mogla lako desiti u bilo kom drugom okruženju i u drugim životnim uslovima. Sve bi u suštini bilo isto samo bi kostimi bili različiti.  Radujem se još jednoj premijeri u gradu moje mladosti.

„Lari Tompson, tragedija jedne mladosti” kompleksna je drama i po svojoj formi i po nizu tema koje obrađuje, i samim tim po višestrukim porukama koje šalje, ocenjuje reditelj Stevan Bodroža. Jedna od glavnih odlika velikih dramskih dela upravo je to da su višeslojna i da reditelj mora, da napravi izbor tema koje će „izvući” na površinu, kojima će se najviše posvetiti u svojoj postavci.

– Za mene je to bila priča o životu pozorišta i pozorišnih ljudi, životu koji je „mimo sveta” – carstva mogu propadati, civilizacije se urušavati, zemlje tonuti u građanske ratove ali mali pozorišni čovek živi svoj san u kom je pozorište najbitnija stvar na svetu i o glavu je hoće li se jedna predstava odigrati ili ne. U vezi sa tom iluzijom dirljivo je to koliko je ona jaka, koliko je surova i sirova realnost demantuje, ali i to kakvim je to stazama krenula duša jednog čoveka da bi poverovala u takvu iluziju. I tu dolazimo do još dublje teme ovog komada, primećuje Stevan Bodroža uz napomenu:

– Ako je teatar institucija u kojoj se po prirodi stvari neguju iluzije, u kojoj se živi od njihovog negovanja, da li on može da posluži kao metafora toga da su svi naši životi iluzija? Da li, ako saosećamo sa sudbinom junaka jedne australijske serije, mi zapravo dublje osećamo univerzalne vrednosti života, kroz empatsku povezanost sa tim junakom, nego što isto osećamo u susretu sa sopstvenim životom. Da li je na kraju krajeva stvarnost kao sistem ruskih babuški, u iluziji se nalazi još jedna iluzija, u toj iluziji još jedna, i tako u beskraj? Ili ne u beskraj već upravo do uvida da je stvarnost jedino ono što možemo da osetimo, što može da nas nasmeje ili rasplače, a sve drugo je zapravo iluzija, koja nas se ne tiče i prolazi mimo nas. Dušan Kovačević postavlja ova pitanja na duhovit i dirljiv način, a mi smo težili da stvorimo lirsku satiru, punu saosećanja prema ljudima koji u efemerne probleme teatra, i jedne televizijske serije, beže od velikih problema svojih duša.

Junake Dušana Kovačevića tumače: Sonja Milojević, Vladimir Milojević, Miloš Vojnović, Strahinja Barović, Kristina Pajkić, Siniša Maksimović, Dragana Radojević, Deana Kostić i Veljko Eraković.