Sa starim adutima u plodotvorniju igru

Posle pet uzastopnih poraza (četiri u prvenstvu) predah je Partizanu bio preko potreban. Novi trener Albert Nađ je imao koliko-toliko vremena da igračima prenese šta želi od njih, a oni priliku da im se malo ohladi glava, jer može da se zamisli kako je kad se na svakom koraku nagazi na minu iznenađenja. Istina, protivnici su bili iz vrha naše tabele (Čukarički, dva puta Crvena zvezda, TSC i Vojvodina), ali, što je mnogo – mnogo je.

Nađ se odmah posle poslednje utakmice najozbiljnije posvetio savremenoj analizi igre i došao je do zaključaka koji su mu, verovatno, bili vidljivi i golim okom, mada se često iznutra manje vidi nego spolja:

– Moramo da budemo mnogo agresivniji, brže da igramo. Tokom cele sezone smo imali problema s ekipama koje su hitrije i pokretljivije na sredini terena, pa su nam pravile probleme. Protok lopte mora da bude brži, imamo brze bočne igrače, pa bismo mogli više da ugrožavamo protivničku odbranu. A moramo da počnemo da se branimo od napada, da drukčije ulazimo u presing, da pokušamo da osvojimo svaku drugu loptu...

On je svoju kritiku usmerio na igru protiv Vojvodine, kada je prvi put vodio ekipu kao šef stručnog štaba. Ali, tako je bilo i ranije. Ono šta nije želeo jeste da na konferenciji za medije secira učinak pojedinaca, to jest nalazio je olakšavajuće okolnosti.

Zbog profesionalnih odnosa to je razumljivo, međutim, ako im u četiri oka nije ukazao na neke, blago rečeno, naivne poteze, onda će to opet Partizanu da se obije o glavu. Recimo, spomenuo je Saničanina i podsetio na delikatne okolnosti u kojima se taj igrač nalazi. Protiv Novosađana nije načinio kobnu grešku, ali zar može da se razume zašto je uklizavajući izbio loptu pravo u gol? Istina, pljuštala je kiša, bilo je klizavo, međutim, profesionalni fudbaler mora da vlada situacijom. Da golman Jovanović nije bio pribran mogao je da bude autogol. Ili, podsećanja radi, čime se štoper „crno-belih” vodio, pa je u Nišu, na 15 metara od gola, u skoku udario loptu rukom? Penal ni iz čega i Partizanu su kola krenula nizbrdo.

Nije on jedini zbog koga je „parni valjak” skliznuo s prvog mesta. Na svakoj utakmici je poneki njegov igrač načinio neshvatljiv propust. Takvih je bilo čak i u ono Partizanovo „zlatno doba” jesenas kad je nizao pobede od kojih polovinu bez primljenog gola. Međutim, to što mu se mreža nije tada tresla posledica je nespretnosti protivničkih igrača, a ne zasluga njegove odbrane. Pošto nije plaćen ceh na to se zaboravljalo, pa je kasnije stigla debela kamata. Toliko velika da je sada u pitanju i sav kapital – drugo mesto koje, ipak, otvara vrata za put ka Ligi šampiona.

Neobično je što je Partizan „najtanji” bio u onome u čemu su i Nađ, i njegov doskorašnji šef Duljaj, bili najjači: borbenost na sredini terena. Ovaj sadašnji tim ima nekoliko znalaca, ali nema igrače, koji će da postave razne prepreke daleko od prilaza svom zamku, a ne da protivnik kad god krene u napad nailazi na čist teren.

Partizan je na tabeli u velikom zaostatku za Crvenom zvezdom, ali je u međusobnim okršajima ravnopravan: uzeo je od nje četiri boda, koliko i ona od njega. Trku za prvaka je, dakle, i ove godine izgubio u okršajima s drugim rivalima.

Napredak je u skorije vreme među onima koji su mu bili kost u grlu. Nađ ističe da Kruševljani imaju novog trenera i nov način igre i da, bez obzira na to što niti mogu bitnije da napreduju, niti da padnu niže, neće biti lako protiv njih. Razume se, protivnik je proučen, a da li će od toga da bude vajde – predstoji da se vidi. Uveravao je, na osnovu svog igračkog iskustva i potpuno je u pravu, da na igralištu sve rešavaju igrači. Plan je plan, ali i protivnik je nešto smislio.

Partizanov novi trener ima problema da sastavi tim, koji će da okrene nov list. Da li će priliku da pruži onima koji su i dosad bili bitke ili da se osloni na one što su dosad bili u senci – nije lako da se odvaga. U svakom slučaju „crno-beli” će sa starim adutima, s onim čime raspolažu, da pokušaju da zaigraju na nov način i počnu da osvajaju preko potrebne bodove.