Magični svet scene

Beograd se juče oprostio od rediteljke i glumice Marice Vuletić Naumović koja je iza sebe ostavila više od 50 uloga u pozorištu i preko 20 na filmu i televiziji. Odigrala je više od 1.000 predstava i sinhronizovala 1.200 crtanih filmova.

Rođena u Zemunu, umetnički dar iskazivala je od malih nogu, otuda je svet scene i teatra bilo njeno prirodno opredeljenje. Pre godinu dana navršilo se 40 godina od njenog prvog profesionalnog glumačkog izazova, odnosno 30 godina od njenog prvog rediteljskog poduhvata.

Marica Vuletić Naumović je završila dve godine studija na Odeljenju za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Diplomirala je glumu i pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Specijalizaciju iz scenskog pokreta kao stipendista francuske vlade pohađala je u školi „Žak Lekok” u Parizu, kao i različite teatarske radionice u inostranstvu. Glumačku karijeru počela je u pozorištu „Boško Buha” ulogom u Šekspirovoj komediji „Sve je dobro što se dobro svrši” u režiji Dejana Mijača, da bi ubrzo postala članica ovog ansambla i odigrala značajne uloge u predstavama „Zeleni ptić”, „Zli patuljak”, „Bajka o Vuku i Srbima”, „Au, što je škola zgodna”, „Mehanički mesec”, „San letnje noći”, „Ždralovo perje”… U ansamblu pozorišta „Boško Buha” provela je 11 godina. U ovom teatru režirala je predstavu „Pobuna lutaka” koja je obišla brojne festivale i s njom je pozorište „Boško Buha” prvi put kročilo na afrički kontinent.

Svoje veliko znanje i ljubav prema pozorištu posebno je volela da prenosi mladima, pa značajan deo njene karijere čini i pedagoški rad.

Od 1999. predavala je Scenski pokret na Akademiji umetnosti u Beogradu. Vanredni profesor postala je 2004., a pet godina kasnije izabrana je u zvanje redovnog profesora. Scenski pokret dugi niz godina predavala je i na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banjaluci.

Kao glumica, igrajući u pozorištu, na filmu, televiziji, radiju, sinhronizujući crtane filmove, i kao reditelj u pozorištu i na radiju vodila se potrebom da istraje i uradi nešto novo, zanimljivo, originalno i lepo, nešto što će kod gledalaca i slušalaca pokrenuti misao, srce, potrebu i ljubav za istinom i lepotom, za umetnošću. Za nju je, kako je govorila za „Politiku” glumac neko kome na čelu piše „duša”, a reditelj neko kome na čelu piše „izvor”.

Iza Marice Vuletić Naumović je i multimedijalni studio „Trag” koji je vodila u pozorištu „Puž” sa željom da otisne mlade generacije u svet umetnosti.

– U svom dugogodišnjem pedagoškom radu u Beogradu i Banjaluci kao profesor scenskog pokreta (500 studenata i 2.000 časova), razvila sam objedinjujući sistem rada: praktičnih vežbi, čiji je cilj da budući glumac temeljno poznaje izražajne mogućnosti svoga tela, da ovlada tehnikama scenskog izraza kroz pokret i razvije sopstvenu poetiku tela. Trudila sam se da sa svakom novom generacijom idemo korak dalje u kreativnom smislu, a istovremeno korak bliže unutrašnjem pronalaženju sebe i svog potencijala – govorila je Marica Vuletić Naumović koja je u pozorištu igrala u komadima Kalderona, Šekspira, Gocija, Šoa, Šniclera, Nušića, Popovića…

Među filmovima u kojima je igrala su „Kako sam sistematski uništen od idiota”, „Šest dana juna”, „Dogodilo se na današnji dan”, „Poltron”, „I to će proći”, „Largo Vinč”, „Psihoseansa”, „Znamenite žene srpske prošlosti”, „Ožalošćena porodica”.

Šta je kao glumica usvojila od režije i obratno, ovako je Marica Vuletić Naumović kazivala:

– Kao glumica, od režije sam usvojila sveobuhvatnost u sagledavanju postavke komada, a kao rediteljka od glume sam zadržala zagledanost u detalj i snagu emotivnog doživljaja. Zanimljivo je povezivanje iskustvenih slika proživljenog i vizuelnih slika scenskog. Ničega od onoga što sam uradila ne bi bilo bez mojih učitelja, profesora, pozorišnih, filmskih, radio i televizijskih reditelja, mnogobrojnih divnih kolega glumaca, uvaženih kolega profesora, kamermana, montažera, scenografa, kostimografa, muzičkih saradnika, ton-majstora, dizajnera svetla, dizajnera plakata i programa, šminkera, dekoratera, garderobera, rekvizitera, ispicijenata i, neizostavno, velikog broja mojih divnih studenata. U temelju svih mojih traganja i uspeha stoje vera, upornost, želja, ljubav moje porodice i radost mojih prijatelja.