Manevri „nepostojeće" vlade

Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 31. oktobra – Službena Ljubljana rezervisano reaguje na potez Brisela, odakle je stigla preporuka francuskog predsedništva EU da se „posle oblikovanja nove slovenačke vlade požuri sa pronalaženjem rešenja u pogledu spornih pregovaračkih stanovišta Hrvatske, a koja bi bila prihvatljiva i za Sloveniju”. Slovenačke vlasti se izgovaraju na preča posla odnosno da je trenutno prioritet odabir mandatara i sastavljanje nove vlade, pa je otuda „politički vakuum” kriv što je Slovenija blokirala Hrvatsku u daljem napredovanju ka punopravnom članstvu u Uniji.

Manevar ima za cilj da Slovenija pred partnerima iz Evrope prikrije činjenicu da u „političkom vakuumu” ipak intenzivno radi vlada u odlasku (na čijem čelu je na izborima održanim 21. septembra poražen premijer Janez Janša), a čije su odluke omele Hrvatsku da u Briselu 30. oktobra otvori planiranih 30, od 35 pristupnih poglavlja. Odluke Janšine vlade, obeležene oznakom „poverljivo”, koje su dan uoči sastanka u Briselu procurile u javnost, otkrile su da Slovenija ometa Hrvatsku da otvori novih pet i zatvori jedno poglavlje. Uprkos tome, francusko vođstvo EU prihvata objašnjenje Ljubljane da Janšina vlada „obavlja samo tekuće poslove i ne može da donosi konačne političke odluke, izuzev onih koje su nužne za delovanje države”, pa je iz Brisela zvaničnom Zagrebu poručeno da od kandidata očekuje da neguje „odlične odnose sa svim komšijama”. Slovenija je ponovila upozorenje da neće popustiti ukoliko Hrvatska ne ispoštuje zahtev da iz pregovaračkih polazišta briše „elemente koji na bilo koji način prejudiciraju granicu” u spornim područjima na kopnu i moru.

Francuski ambasador u EU Pjer Selal pokušava da snizi ton suprotstavljenih tabora opaskom da je u „Sloveniji sada posebna situacija jer još nema novu vladu”, uz uverenje da će se stvari brzo pomeriti sa mrtve tačke, i da „ćemo zajedno naći prihvatljivo rešenje” koje bi „omogućilo napredak Hrvatske”. O napredovanju država kandidata u pregovorima sa EU 27 sadašnjih članova Unije odlučuje saglasno, zato je potrebno postići konsenzus. Dok traje otpor Slovenije, Hrvatska ostaje u „čekaonici EU” i bez mogućnosti daljeg napretka u evrointegracijama.

Selal je upozorio Zagreb, prenose slovenački mediji, da su „dobrosusedski odnosi ključni za proces proširenja”, odnosno za ulazak u EU. „Od države kandidata, od hrvatskih vlasti, očekujemo da će i ubuduće iskazivati raspoloženje da očuvaju odlične odnose sa svim susedima”, naglasio je Selal, na zadovoljstvo Slovenije. Hrvatskoj ne preostaje drugo nego da postupi po diktatu iz Ljubljane i, kako bi postigla otvaranje osporenih poglavlja, iz njih izbaci „sve one tačke (stavove i karte) koje na bilo koji način prejudiciraju granicu sa Slovenijom”, što je pre dve sedmice u Luksemubrgu zahtevao Dimitrij Rupel, slovenački šef diplomatije Janšine vlade. Kako saznajemo, Francuska pokušava da isposluje zajednički sastanak ambasadora Slovenije i Hrvatske sa francuskim predsedništvom EU i Evropskom komisijom. Francusko predsedništvo pokušava da organizuje rečenu medijaciju, ali priznaje da to „neće biti brzo”, najverovatnije tek krajem novembra, što ozbiljno ugrožava želju hrvatske vlade da poslove u vezi sa ulaskom u EU završi prema ranije zacrtanim rokovima, pošto od jula zemlja u tom smeru nije postigla veći pomak.

Vladimir Drobnjak, glavni pregovarač Hrvatske za ulazak u EU, izjavio je jula 2008, pun optimizma pošto je tada jedno poglavlje otvoreno a jedno zatvoreno, da država ulazi u „novu fazu, fazu zatvaranja poglavlja”. Četiri meseca kasnije Sanaderova vlada se suočava sa ostvarenjem pretnji koje prvaci slovenačkih političkih partija pojačavaju prema Hrvatskoj još od kraja 2007, a to je da će minirati napredak Hrvatske u EU ukoliko ne pristane na slovenačko rešenje po pitanju spornih razgraničenja.

Povodom najnovijeg poteza Slovenije, iz sedišta hrvatske diplomatije saopštavaju da (poverljivi) „dokument slovenačke vlade nije zasnovan na činjenicama i realnom stanju”, zato Hrvatska odbacuje slovenačke insinuacije da „u bilo kom pregovaračkom poglavlju ili priloženom dokumentu pokušava da prejudicira među sa Slovenijom”. Hrvatska podseća na dogovor Janša–Sanader, postignut lane na Bledu, da otvorena bilateralna pitanja pretresu međudržavne komisije, kao i na hrvatski predlog da o pograničnim sporenjima odluči arbitraža, što Slovenija odbacuje. Zagreb je opomenuo Brisel da „bilateralna pitanja ne smeju biti predmet pristupnih pregovora sa državama kandidatima”, pa je Drobnjak izrazio nadu da će „pitanja koja su zakočila Hrvatsku na putu ka EU biti rešena brzo kako bi se nadoknadilo kašnjenje”.