Da li je Evropski sud proglasio nezakonitim dokaze sa „Skaja"

Da li će odluka Evropskog suda pravde o načinu korišćenja podataka sa aplikacija „Skaj” i „Enkročet” dovesti do zaokreta u mnogobrojnim krivičnim postupcima, koji se temelje na ovakvim dokazima, glavno je pravno pitanje ovih dana u Crnoj Gori.

Dok tamošnje Vrhovno državno tužilaštvo smatra da se odluka ovog suda odnosi samo na države članice EU, a ne i na Crnu Goru, advokati koji brane pripadnike kotorskih klanova, koji su pretežno optuženi upravo na osnovu takvih dokaza, tvrde da je ta presuda pobeda pravde i da će zbog vođenja postupaka na osnovu, kako ocenjuju, nezakonitih dokaza Crna Gora plaćati milionske odštete.

Vrhovno državno tužilaštvo saopštilo je da zadržava stav da su podaci sa „Skaj” komunikacije od strane francuskih vlasti dostavljeni putem međunarodne pravne pomoći, shodno nacionalnom zakonodavstvu Crne Gore, zbog čega predstavljaju zakonit dokaz.

– Povodom različitih tumačenja u javnosti presude Evropskog suda pravde od 30. aprila 2024. godine, Vrhovno državno tužilaštvo podseća da se navedenom presudom tumače odredbe Direktive 14/41 kojom se reguliše primena Evropskog istražnog naloga, što znači da je presuda primenjiva samo na države članice Evropske unije, samim tim ne i na Crnu Goru – navode u saopštenju.

Crna Gora je, ističu, u obavezi da primenjuje Evropsku konvenciju o međunarodnoj pravnoj pomoći, na osnovu koje su i pribavljeni dokazi koji se odnose na kriptovanu komunikaciju.

– Istovremeno, predmetnom odlukom se ni na koji način ne dovodi u pitanje validnost i zakonitost „Skaj” i „Enkročet” komunikacije kao dokaza, naprotiv. Ponavljamo ranije iznet stav da Državno tužilaštvo ne osporava pravo branilaca da biraju strategiju za odbranu svojih klijenata, ali da se neće upuštati u javnu polimiku sa učesnicima bilo kog postupka. Državna tužilaštva će, u skladu sa zakonom, nastaviti da sva pravna pitanja rešavaju isključivo na institucionalnom nivou – zaključili su iz VDT-a.

Odluka Suda pravde odnosi se uglavnom na evropske istražne naloge putem kojih su podaci sa ovih aplikacija dostavljeni državama članicama EU.

Evropski sud smatra da se podaci pribavljenim presretanjem kriptovanih komunikacionih platformi u drugim državama ne mogu automatski koristiti, već se moraju uskladiti sa zakonima države u kojoj se taj dokaz koristi. Pored toga, taj sud smatra da je neophodno da država čiji su građani pod merama prisluškivanja mora da bude unapred o tome obaveštena. Drugim rečima, Francuska čija je policija zaslužna za razbijanje Skaj i Enkročet komunikacije trebalo je unapred da o tome obavesti države čiji su građani na taj način planirali zločine i razmenjivali informacije o kriminalnim poslovima.

Sada je pravno pitanje da li su te odredbe primenjive u Crnoj Gori i u Srbiji, gde je u toku veliki broj sudskih postupaka koji su pokrenuti nakon otkrivanja sadržaja sa kriptovanih aplikacija. Dok crnogorsko tužilaštvo smatra da presuda tu državu ničim ne obavezuje, srpsko tužilaštvo se još ne oglašava.

Evropski sud pravde je tumačio primenjivost Evropskog naloga za istragu na zahtev suda u Berlinu, u vezi sa presretnutom kriptovanom komunikacijom sa aplikacije „Enkročet”. U julu 2020. godine francuske i holandske vlasti su saopštile da su razbile tu mrežu, koju su koristili pripadnici kriminalnih grupa. Zatim je razbijena i aplikacija „Skaj’’, a zbog onoga što je otkriveno uhapšeno je više hiljada osoba širom Evrope.

Nakon presude Evopskog suda, advokati koji brane optužene u ovim postupcima u Crnoj Gori obratili su se novinarima ispred Višeg suda u Podgorici.

Predsednik Advokatske komore Crne Gore Danilo Mićović, poručio je da presuda Evropskog suda predstavlja načelni pravni stav i biće obavezujuća za sve države u kojima „Skaj” aplikacija egzistira u predmetima. Naglasio je da se u presudi jasno navodi da se kriptovane poruke, koje je presrela druga država, ne mogu koristiti kao dokaz i ocenio da crnogorski pravosudni organi moraju postupiti shodno toj odluci.

„U presudi su jasno definisane stvari. Baziraću se na dve činjenice – da je primenjivo nacionalno zakonodavstvo i da je u momentu pribavljanja informacija putem „Skaja” morala biti obaveštena država u kojoj će se to koristiti kao dokaz”, kazao je Mićović.

Andrijana Razić upozorila je da će Crna Gora plaćati milionske odštete zbog postupaka zasnovanih na osnovu „Skaja” i da će svi ti postupci rezultirati oslobađajućim presudama. Advokat Zdravko Begović je rekao da ovo nije ništa novo u odnosu na sve što su branioci tvrdili od prvog momenta.

„Smatrali smo da ovakve informacije ne mogu biti tretirane kao dokaz i što je najvažnije, niko od nas nije sumnjao da se nešto tako može tretirati kao dokaz. Ovo nije pritisak na sud, već potreba da predstavimo laičkoj i stručnoj javnosti šta znači presuda”, kazao je advokat Begović i dodao da je nacionalno zakonodavstvo jedino merodavno za tretiranje ovakvih dokaza.