Nervozne reakcije liberala na Vučevićev ekspoze
Zanimljivije od samog tročasovnog ekspozea Miloša Vučevića jesu reakcije na njega. Opozicioni i liberalni mediji, ali i njihovi aktivisti na društvenim mrežama kritikovali su ekspoze da je previše patriotski i konzervativan. Da se previše bavio vojskom, obaveznim vojnim rokom, naoružanjem i vojnom industrijom. Pa danas se svi bave tim temama posle početka rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku. Zamislimo kako bi danas delovala takva kritika u Americi – što se predsednik bavi toliko temom odbrane, jačanjem američkih oružanih snaga i ratnom podrškom „saveznicima iz Kijeva”.
Oni zaključuju da se u ekspozeu retorički pominje evropski put, ali da fali zaklinjanje u „evropske vrednosti”. Da malo gledaju političku scenu EU videli bi da se tamo malo ko poziva na „evropske vrednosti” već kao što bi Orban rekao da u Briselu (za razliku od Mađarske) preovladava ratna retorika u kojoj evropske vrednosti predstavljaju samo ukras ukoliko ih uopšte ima. Posle kovid lokdauna, ekonomske krize, krize migranata, rata u Ukrajini i sankcija Rusiji, koji klize ka vojnom angažmanu NATO-a u Ukrajini malo ko ima taj luksuz da pominje patetično izrečene „evropske vrednosti” ma šta one značile u ovom vremenu.
Osim toga tim levoliberalnim krugovima smeta u ekspozeu to što Vučević govori da za sve oko procesa evrointegracija Srbija nije najodgovornija već drugi. To znači EU. Očigledno je da nisu pratili izjave vodećih EU političara, poput Makrona, koji godinama govore da nema proširenja EU do daljeg (dok se ne desi nekakva famozna „reforma EU). Odluka da Bugarska i Rumunija uđu u EU je donesena u Vašingtonu iz strateških razloga (izlazak na Crno more), a sa tim se Brisel složio.
Ono što njima smeta što posle ekspozea odjekuju termini kao što su država, otadžbina, porodica, natalitet, oružje, putevi i Ekspo. Oni bi valjda želeli da odjekuju evropske vrednosti, prava seksualnih manjina, ulazak u NATO, sankcije Rusiji i suočavanje sa prošlošću (u smislu „genocida u Srebrenici”).
Ukratko smeta im što se najavljuje naoružavanje vojske, smeta im što se govori o porodici, a ne pominje istopolni brakovi, smeta im što se govori o položaju žene i pronatalitetskoj politici, a ne pominju feminističke fraze koje malo znače. O Kosovu, u ekspozeu im fali „normalizacija odnosa sa Prištinom”. Naročito su im smetale oštre reči o Kurtiju „prištinskom tiraninu”, a njihova nežna osećanja je povredilo pominjanje „demonskih namera” za raseljavanje Srba te podsećanje na napade i zločine Albanaca nad Srbima.
Kad je o kulturi reč, u ekspozeu im je problematična kultura sećanja zločina nad srpskim žrtvama, muzej ćirilice i obnova manastira i crkava, naročito na Kosovu. Podrška filmskoj industriji da bi se omogućio nastavak „značajnih ostvarenja koja se bave važnim nacionalnim temama”. Filmove kao što su „Dara iz Jasenovca”, „Oluja”, „Heroji Halijarda” i „Kralj Petar Prvi”. Problem su srpske žrtve, srpska istorija, srpska tradicija. Da nije srpsko ne bi bio problem. Može da bude bilo šta samo da nema atribut srpski. Na kraju smetalo im je i što je mandatar za sastav nove vlade završio ekspoze sa „Slava Bogu!”. Na sve ovo još i Bog – to odmah izaziva alergijsku reakciju kod naših liberala i drugosrbijanaca. Oni očigledno nisu slušali govore američkih predsednika u kojima se redovno poziva „Bog čuva Ameriku” i slične religiozne fraze pa tamo niko ozbiljan ne drami i ne tvrdi da „Amerika nije sekularna” jer eto predsednik i drugi predstavnici vlasti pominju Boga ili ne daj bože Bibliju u svojim nastupima.
Svime ovim, ovi komesarski kritičari sa liberalne strane političkog spektra pokazuju ne samo da im malo ili nimalo ne znači porodica, država i tradicija već i da nisu svesni promena u svetu, da su ili licemerni ili neobavešteni a da ne govorimo da su sektaški zadrti i „balkanski netrpeljivi” prema drugom i drugačijem.
Da u tom duhu i završimo sa takvom „elitom” onom Hajdegerovom „samo nam Bog može pomoći” koja je na neki način bila i epitaf filozoskoj misli Zapada u vremenu nadolazeće globalne klanice Drugog svetskog rata.
Politički analitičar
Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista