Ankete brinu oba rivala
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 31. oktobra – Istraživanja javnog mnjenja govore, bez izuzetka, da u nadmetanju za predsednika SAD vodi demokrata Barak Obama, ali se, ipak, pridružio– rivalovim sumnjama u značaj takvih rezultata. Slično republikancu Džonu Mekejnu, i on smatra da se– ništa ne rešava anketama.
Različiti su, naravno, razlozi za takvu skepsu. Mekejn, bar javno, sumnja da stoji lošije, dok Obama strepi da bi rezultati koji ga favorizuju mogli da mu pasiviziraju podržavaoce.„Ne verujte ni za sekund anketama, vlast se nikad ne predaje bez borbe, preostalih dana treba da radimo kao da nam od toga život zavisi”, upozorio je, obraćajući se pristalicama na Floridi, prvi crnački finalista u izborima za šefa Bele kuće. Zabrinjavaju ga, uz ostalo, podaci da je još popriličan broj birača– neopredeljen ili može da promeni mišljenje, a takvih je, po anketi AP i Jahua, čak 14 odsto.
Mekejnov anketar Bil Mekintarf objavio je poruku da „većinu neopredeljenih čine starije osobe, nižih staleža, kao i stanovnici poljoprivrednih oblasti” koji su doprineli da sadašnji predsednik Džordž Buš bude reizabran, pre četiri godine, iako su istraživanja mahom davala prednost njegovom demokratskom suparniku Džonu Keriju (po nekim verzijama mogućnom šefu diplomatije u eventualnoj Obaminoj vladi). Ispitivanja mnjenja, kako navodi „Vašington post”, osporavaju takvu tezu nalazom da su kolebljivi „ravnomerno raspoređeni”, što će reći da ne ugrožavaju Obaminu prednost koja jeste, doduše, u blagom padu, tako da u najnovijem izračunavanju nacionalnog proseka iznosi 5,9 odsto (uz statističku elastičnost od tri-četiri procenta, na ovu ili onu stranu).
Takva razlika nije garancija za konačan ishod izjašnjavanja birača, zakazanog za 4. novembar. Galup podseća, međutim, da je ubedljiva većina predsedničkih kandidata koji su pobedili na poslednjih 14 izbora u poslednjoj nedelji nadmetanja zabeležila anketnu prednost. Izuzeci su bili demokrata Džimi Karter, koji je vodio u istraživanjima, a izgubio vlast, i Džordž Buš mlađi, koji je 2000. dobio manje glasova –a ipak pobedio zahvaljujući ovdašnjem elektorskom sistemu (po kome se predsednik dobija glasovima specijalnih predstavnika saveznih država i prestonice, gde uz tri izuzetka, u svakoj od tih jedinica kandidat koji osvoji više glasova dobija podršku svih njenih „elektora”). Po tom mehanizmu je, na primer, Buš došao na vlast, pre gotovo osam godina, iako je dobio oko pola miliona glasova birača manje nego njegov tadašnji rival Al Gor.
Sada, međutim, Obama vodi i po prognoziranim elektorskim glasovima. Čak– ubedljivije nego u anketama.
Usponu Obame doprinela je, slažu se analitičari, finansijska kriza za koju se odgovornost, dobrim delom, pripisuje Bušovoj administraciji. Upravo objavljeni rezultati ankete „Njujork tajmsa” i televizije Si-Bi-Es sugerišu i da je padu podrške Mekejnu doprinelo to što je za svog potpredsedničkog kandidata odabrao guvernerku Aljaske Saru Pejlin.
Ona nije spremna za obavljanje tako visoke dužnosti, ocenilo je 59 odsto ispitanika. Ujedno je trećina anketiranih rekla da će na njihovo opredeljivanje bitno uticati i to koga su predsednički kandidati uzeli da im bude „desna ruka” (uz Obamu je delaverski senator Džozef Bajden, koji je većinski okarakterisan kao kvalifikovan za taj posao).
Osim u enigmatici neopredeljenih, gde se naslućuju i prećutkivanja rasnih predrasuda, nade u pobedu Mekejn može da polaže i odgovoru ispitanika da uliva više poverenja (47:33 odsto) kao mogućni vrhovni komandant. U tom pravcu je njegov štab zaoštrio kampanju, optužujući suparnika kao nepouzdanog u mnogim bezbednosnim kategorijama: od „nedovoljnog patriotizma”, do „popustljivosti” prema „otpadničkim režimima”, pa i do „sklonosti ka socijalističkim reformama”.
Obama žaoke prima i demantuje– smireno. Računa da je osnovno to što više od 80 odsto anketiranih smatra da se sada Amerika kreće u pogrešnom pravcu i da to ide u prilog njegovoj zaista vanrednoj mobilizaciji– za bitne promene, naročito ekonomske, ali i spoljnopolitičke, u Vašingtonu.
U tim najavama nema, međutim, nagoveštaja promene nasleđenih rezultata politika Bila Klintona i Buša prema Balkanu. Obami su, utisak je, u prvom planu drugi regioni, koji se ovde svrstavaju u „vitalne interese SAD”, kao što su evropsko savezništvo, prošireni Bliski i rastući Daleki istok. Ujedno, u većini svetskih anketa, za Obamu se vezuje nada da bi supersila mogla da postane kooperativnija, s više razumevanja za druge, a smanjenjem svojih jednostranosti…