„Joakim" u nacionalnoj prestonici kulture

Užice – Naviknuto već četvrt veka na jesenju čaroliju teatra u okviru JPF „Bez prevoda”, Užice je ovog puta usred proleća, kao nacionalna prestonica kulture, domaćin još jednoj pozorišnoj smotri. Ovde se od 13. do 20. maja održava 60. Festival profesionalnih pozorišta Srbije „Joakim Vujić”, sa sedam ostvarenja u takmičarskom programu.

Biće to, nema sumnje, primamljiva pozorišna sedmica sa izazovnim savremenim komadima o Koštani, Šopalovićima, gospođi ministarki, buretu baruta, Sonji Savić... Poznavaoci veruju da će doneti novi užitak publici iskusnoj da prepozna vredno u teatru.

Ovogodišnji „Joakim'” 13. maja otvara domaćin, užičko pozorište, predstavom „Putujuće pozorište Šopalović” u režiji Milana Neškovića, krajem marta ovde premijerno izvedenoj. Sledeće večeri je komad „Ljudi bez grobova” reditelja Stevana Bodrože, koprodukcija pozorišta iz Novog Pazara i Beogradskog dramskog. Narodno pozorište Niš stiže pred Užičane 15. maja s „Koštanom” u režiji Jane Maričić, za njim Kraljevačko pozorište s komadom „Bog masakra” reditelja Igora Pavlovića. Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac 17. maja predstavlja „Bure baruta” u režiji Gorčina Stojanovića. Sledi „Gospođa ministarka” Šabačkog pozorišta koju je režirala Olja Đorđević, pa na kraju takmičarskog programa „Režim ljubavi” Kruševačkog pozorišta u režiji Snežane Trišić. U čast nagrađenih 20. maja Gradsko pozorište Čačak igra komad „Ko igra Sonju Savić?” u režiji Andraša Urbana. Cena kompleta karata za sve predstave je 5.000, pojedinačnih 1.000 dinara, a u prodaji su od sredine aprila.

Selektor 60.  „Joakima” Zoran Stamatović, direktor Narodnog pozorišta Užice (on duže od 40 godina prati ovaj festival), navodi u svom izveštaju da je pogledao 24 prijavljene predstave i odabrao pomenute, jer „uzdižu teatarsko delanje iznad dosadašnjih praksi u tim pozorištima”.  Osvrnuo se i na aktuelne pozorišne prilike:

„Uvidom u ovogodišnju selekciju ne mogu se oteti konstataciji da je dobar deo pozorišta pribegavao manjim produkcijama namenjenim intimnijem izvođenju. U želji da izbegnem problematizovanje ovog trenda, konstatovaću činjenično stanje koje govori da su većina ovih pozorišta prepuštena na milost i nemilost ‘birokratskoj pameti’, kojoj se opire samo biće pozorišta i kreativno stvaralaštvo. Specifičnost institucije pozorišta i radnih procesa unutar njih nije prepoznata i tim neprepoznavanjem njihova egzistencija u profesionalnom smislu dovedena je do apsurda. Zakonski poistovećeni sa administrativnim službenicima stvaraoci bivaju onemogućeni da svoje stvaralačke procese sprovedu onako kako to pozorišna praksa i profesionalnost nalažu. Posledice zabrane zapošljavanja stvorile su dizbalanse unutar ne samo glumačkih ansambala, već i svih sektora koji sačinjavaju ove institucije”, napisao je uz ostalo Stamatović, dodajući da je, stoga, hvale vredna svaka premijera, te da raduje činjenica da ipak postoje oni koji se ne mire sa postojećim stanjem pronalazeći motivacije da stvaraju uprkos svemu.